Savet oftalmologa: Naočare za sunce nisu samo modni detalj

Sunce je konačno pobedilo kišu, leto hvata zamah, pa ako ste ovih dana u potrazi za novim parom naočara za sunce, nemojte zaboraviti da ovaj modni detalj ima i svoju praktičnu stranu. Važno nam je da su lepe, nekima i da su brendirane, da se slažu sa oblikom lica... Ipak, jedno je presudno – u toplim danima, kada je uvećano UV zračenje, naočare za sunce štite naše oči. Zbog toga je od krucijalnog značaja odabrati kvalitetan par sa odgovarajućim staklima.

U potrazi za pravim odgovorima razgovarali smo sa doktorkom Katarinom Bajec, oftalmologom i autorkom emisije „Zdravi sa dr Katarinom Bajec“ na „Novoj S“, od koje smo, usput, saznali i šta je „sindrom kompjuterskog vida“, sve češće pominjani termin.

‒ Odavno nema dileme da je zaštita nužna, slikovito rečeno: ono što je krema sa visokim SPF za kožu, to su naočare za sunce za oči. UVA i UVB zraci prolaze kroz očne strukture i na tom putu mogu manje ili više da ih oštete. UVB zraci, koji su štetniji od UVA, srećom dolaze samo do prednje površine oka i rožnjače, te uzrokuju prolazno oštećenje koje se manifestuje kao fotokeratitis. Za razliku od njih, UVA zraci prodiru do očnog sočiva i mogu da dovedu do ubrzanog nastanka katarakte. Zato se kod osoba koje žive u izrazito sunčanim predelima, ako se ne štite na adekvatan način, katarakta javlja mnogo ranije. Već oko 45-50 godina, a kod ostalih posle šezdesete.

Mnogi veruju da su skuplje naočare bolje, ali to nije tačno. Dešavalo se da su ozbiljne kuće proveravale stepen zaštite filtera na brendiranim modelima i da je bio manji nego kod nekih „no name“ varijanti. Najvažnije je da naočare imaju oznaku UV filter 100%, koji obično stoji na nalepnici sa unutrašnje strane drške, a najsigurnije je tražiti sertifikat.

Katarina Bajec otkriva kakve vam sunčane naočare trebaju ovog leta

Neki će reći ‒ što je staklo tamnije, zaštita je bolja. Da li je baš tako?

‒ To je druga velika zabluda. Da li ćete odabrati svetla stakla, zelena, siva ili crvena, sasvim je nebitno. Nije malo onih koji vole polarizovane naočare (polaroid stakla), koje su odličan izbor ako mnogo vremena provodite na čamcu ili jedrite, ili ste na skijanju izloženi odbljesku sunca. Međutim, to što su stakla polarizovana ne znači i da nas u potpunosti štite. Ponovo se vraćamo na to da sigurnost pruža samo 100% UV.

Leti, čak i kad je oblačno, viđamo žene koje nose naočare za sunce. Greše li?

‒ Ne greše. Možda nam izgleda čudno, ali ima smisla, jer opasnost, nažalost, leti preti i iza oblaka. Međutim, ukoliko na vreme mislimo o zdravlju naših očiju i već u ranom detinjstvu počnemo da ih štitimo, smanjićemo potencijalno štetan kumulativni efekat UV zraka. Pa nećemo pogrešiti ni ako tokom oblačnih letnjih dana prošetamo bez naočara za sunce.

Da li je “spajanje” naočara za vid i sunce dobitna kombinacija?

‒ Bezbroj puta čula sam rečenicu: “Ne mogu da nosim naočare za sunce jer su mi neophodne one sa dioptrijom”. To je odavno prevaziđeno, a najbolje rešenje su fotosenzitivna sočiva. Kada ste na otvorenom, stakla se automatski zatamnjuju i pružaju apsolutnu zaštitu od ultraljubičastih zraka, a kada uđete u prostoriju, postaju svetla i najnormalnija dioptrijska. Budući da mlađi ljudi misle da su ona rezervisana za starije, pa ih izbegavaju, savetujem im da naprave naočare za sunce u dioptriji koja im je potrebna.

Na šta se misli kada se kaže “sindrom kompjuterskog vida”?

‒ Termin podrazumeva skup simptoma u vidu nelagode i težine u očima, kao i zamućenog vida usled prekomerne izloženosti plavom svetlu. Ono dolazi iz kompjutera, mobilnog telefona, tableta. Budući da je nevidljivo nismo ga svesni, ali i te kako može da ošteti oko. Problem je što je njegova struktura takva da prolazi sve matrice oka i dolazi čak do žute mrlje. Na rožnjači pravi niz malih tačkica, prednja površina oka se suši, a mi osećamo peckanje, grebanje, vid nam se muti...

Pročitajte:  Sedam obaveznih pravila koja će vam pomoći da lakše podnesete tropske vrućine

Tome doprinosi i retko treptanje, što je karakteristično kada smo ispred ekrana. Zbog toga se suzni film ne obnavlja na adekvatan način, pa se dodatno oštećuje, a rožnjača se suši. Sve zajedno stvara utisak da su nam oči umorne, čini nam se da u njima imamo pesak. Mnogi pacijenti mi se žale da im se tokom rada vid zamuti, ali da im bude bolje kada oči protrljaju. U stvari, to zamućenje znači da je došlo do pucanja suznog filma, pa kada se oko zatvori, čak i bez trljanja, suzni film se obnavlja, a pogled razbistri.

Pročitajte: Kako izabrati naočare za sunce?

Šta da uradimo kako nam se to ne bi desilo?

‒ Naše bake i deke bili su u pravu kada su govorili „izađi napolje i gledaj u zelenilo“. Postoji pravilo da bi posle svakih 20 minuta rada 20 sekundi trebalo skrenuti pogled s računara. Savetuje se u daljinu od bar šest metara. Druga stvar je nošenje zaštitnih naočara. Ne spadam u oftalmologe koji će vas ubeđivati da su vam potrebne i ako povremeno pogledate u mobilni telefon, ali ako dnevno provodite šest do osam sati ispred računara ‒ nabavite ih. Ukoliko je nužna i korekcija vida, jedne naočare obuhvataju obe potrebe. Francuski proizvođači nude zaštitu koja u potpunosti zaustavlja plave zrake, a neki drugi to čine delimično.

Postoji inovativni tip naočara, kod kojih ne samo da se taj štetni deo spektra (ultraljubičasto, plavo...) anulira, već je specijalnom tehnologijom postignuto da se transformiše u svetlost koja prija našem oku. Kod “kompjuterskog vida” interesantno je što plava svetlost utiče i na naš mozak tako što remeti ritam spavanja i budnosti. Mnogi ljudi, koji tokom dana provode sate za računarom, imaju problem sa nesanicom. Deca koja se uspavljuju uz crtane filmove ili pesmice sa mobilnog telefona kasnije utonu u san ili se češće bude. To su dokazale studije, a razlog je jednostavan ‒ zna se kada se proizvodi koji neurotransmiter. Taj ciklus reguliše melatonin, pa naš organizam zna da treba da se budi kada sviće, odnosno da je vreme za spavanje kada padne mrak. Plava svetlost remeti lučenje melatonina jer veštački stvarate utisak postojanja svetlosti. A organizam, ipak, ne može da razlikuje dnevnu i veštačku svetlost.

Pročitajte: Neizostavni modni detalj - Nosite trendi naočare kao diva

Da li su veštačke suze korisne?

‒ Lekar će vam uvek reći da prvo dođete na pregled, ali sigurno je da veštačkim suzama sebi nećete nauditi jer nisu lek. Uvek birajte one bez konzervansa, jer nemaju aktivne supstance kao što su kortikosteroidi ili antibiotici pa da treba biti oprezan, niti su mogući neželjeni efekti. Suvo oko je zaista najčešći uzrok problema koje sam pominjala ‒ “pesak u očima” ili potreba da se oko protrlja. Treba imati u vidu i to da kod žena posle četrdesete godine zbog promene hormonskog statusa sve sluzokože postaju suvlje, pa tako i oka. Međutim, ljudi mi često govore kako veštačke suze stavljaju dva puta dnevno, a to je kao da ih uopšte ne upotrebljavaju. Bez četiri puta dnevno nema adekvatne hidratacije.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +