Nataša Miljković i Maja Nikolić: Koleginice, kume i „Pandora dame“ || Hello Magazin!

Bliske prijateljice, kume i koleginice sa „Jutarnjeg programa“ „Radio-televizije Srbije“ Maja Nikolić i Nataša Miljković godinama su brižljivo gradile odnos, ali i svoj imidž u javnosti. Odmerene, finih manira i besprekornog ponašanja, dve lepe Beograđanke na malim ekranima ističu se profesionalizmom, savršenom dikcijom i nespornom širinom interesovanja. Njihovu uspešnu karijeru odlikuje sistematičan, metodičan i studiozan rad. Podjednako ih ceni publika, a većina onih koji kritikuju današnja televizijska lica imaju samo reči hvale za Natašu i Maju.
Pored impresivnih radnih biografija, one su posvećene porodicama, ostvarene su kao majke. Nataša je u avgustu 2009. sa Srđanom Timarovim, glumcem, dobila sina Lazara, dok se Maja u braku sa Sašom tri puta ostvarila kao roditelj. Imaju troje mališana: Teu, Darka i Tiu.
Obe voditeljke osvajaju neposrednošću, jednostavnošću, iskrenošću i plene lepotom i urođenom elegancijom. Nije slučajno što su baš one „Pandora dame“, a pomoću ovog jedinstvenog nakita često izražavaju i svoju kreativnost.
- Volim nakit, ali to ne može svako da vam pokloni. Samo onaj ko vas dobro poznaje. Nakit nije samo vrednost, to je način da pokažete ili da sakrijete ko ste. Ja više volim ovo prvo, zato volim „Pandorin“ nakit, jer mogu da nižem priveske koji pričaju „moju priču“. Dovoljno mi je i kad samo ja umem da ih razumem - za magazin „Hello!“ kaže Nataša, nekadašnja autorka i voditeljka emisije „Ključ“. Maja se nadovezuje:
- Imam nekoliko komada nakita koji me podsećaju na bitne momente u životu. To su dragi pokloni, i vraćaju me na lepe trenutke i proživljene emocije. Nakit je najlepši poklon, lepo je dobiti ga od muškarca, ali i od prijateljice koja vas dobro poznaje. Moja starija kćerka Tea za rođendan mi je donela kutijicu u koju mi je spakovala čokoladnu bananicu, malo para, srce na kojem piše „najboljoj mami“, kao i ogrlicu koju mi je kupila dok je bila na rekreativnoj nastavi. Toliko osmišljenom i pažljivo biranom poklonu nijedan drugi ne može da se približi.
Budući da radite od ranog jutra, da li ste nekada neispavani i prija li vam što vam posle posla ostaje dosta slobodnog vremena?
Nataša: Volim da ustajem, ali, nikako ne volim krize koje me uhvate usred dana. Spava mi se, a ne mogu, umorna sam, a nema šanse da se odmorim. Ostane pola slobodnog dana, ali ostane i pola mene, možda i manje od toga.
Maja: Kada imam priliku, vratim se u krevet na nekoliko sati. Znači mi prepodnevno spavanje, onda mogu da funkcionišem, a ne prija mi kada odspavam u popodnevnim časovima. Najčešće imam obaveze do kasno i ne mogu da stignem da odspavam, tada nisam „sva svoja“. Takav dan ne može da bude ni produktivan i često „kriziram“ u popodnevnim časovima.

Nedavno je vašoj kumi Maji bio rođendan, da li ste joj kupili poklon?
Nataša: Rekla je da joj ne treba ništa i zato je dobila tri poklona. Jedan da obuče i dva da maže.
Maja: Nata je baš preterala sa poklonima. Jako su upotrebljivi, prezadovoljna sam. Ona me dobro poznaje. Na sam rođendan bila sam na putovanju, i kada sam joj pokazivala slike, bila je presrećna što na putu bukvalno nisam skidala naušnice koje mi je darovala za prošli rođendan.
Koliko vam je bitno da je ono što poklanjate specijalno? Da li treba da liči na vas ili na onoga kome ga darujete?
Nataša: Poklon mora da oslikava i vas i onoga kome ga darujete. Poklonima se ljudi spajaju.
Koji su najvažniji momenti u vašem dosadašnjem životu?
Maja: Momenti koje najviše pamtim i koji su mi najvažniji su oni koji su se desili u mojoj porodici. Tri rođenja moje dece su najbitniji trenutci mog života.
Nataša: Rođenje i rođendan mog sina je najvažniji. Sve drugo kao da je prestalo da bude bitno.
Vašem sinu je u avgustu rođendan. Planirate li da ga proslavite i na koji način?
Nataša: Da, biće to rođendanska žurka, u njegovo ime, a po našoj meri. Još možemo mi da odlučujemo kako i gde ćemo organizovati i koga ćemo pozvati. Treba tu priliku iskoristiti.
Da li se sa Srđanom uspešno smenjujete u brizi oko sina i imate li pomoć sa strane?
Nataša: Organizovali smo se po sistemu - „malo on, malo ja“. Ali imamo i pomoć, najviše radnim danima. To je usud zaposlenih roditelja.
Imate li vi pomoć u kući?
Maja: Drugačije ne bih ni mogla. Ne poznajem nijednu ženu koja ima dete a nema pomoć, a kamoli troje mališana. Ta vrsta „logistike“ je neophodna, tu nema razmaženosti. I suprug i ja radimo, i jedna žena čuva Tiu dok smo mi na poslu. Suprug odlazi po Darka u vrtić, kao i ja, kada ne radim. Ne verujem da bismo sami uspeli. Tu su i bake kao pomoć, to je za veliku porodicu kao što je moja nepohodno.
Planirate li da Lazara uskoro upišete u vrtić?
Nataša: Nisam još sigurna. Nekako je još mali, još bih da ga „čuvam“ samo za nas.

Priželjkujete li neke životne promene?
Maja: Dopada mi se faza u kojoj se nalazim, ovo je stabilno vreme za mene. Na poslu je dobro, zadovoljna sam karijerom. Volela bih i da se ništa ne promeni u mom domu.
Nataša: Priželjkujem da ovo traje. Današnje vreme me je naučilo da promene često mogu da budu samo nagore. Strah od promena nije normalan, ali naučeni smo na najgore. Katastrofična slika sveta, koja nam se „nudi“ svakog dana, kao da me tera da se ušuškam u svoj svet i da ga nikome ne dam.
Na koji način vaspitavate decu?
Nataša: Ne umem to da objasnim. Moje i Srđanove metode su različite, ali nam je cilj isti.
Maja: Decu ne možemo da menjamo, niti da im bilo šta nametnemo, osim reda koji se u kući poštuje. Na tome insistiram, ali mi je bitno da oni izraze svu slobodu ličnosti. Moje troje dece potpuno su različite ličnosti, a odrasli su u istom okruženju. To je predivno, nikada njihovu različitost suprug i ja nećemo „ubiti“. Red deci uliva sigurnost, kada se tačno zna kad se i šta radi. Svi klinci su u pola devet u krevetu i spavaju, tu nema izuzetaka. Imaju sve druge slobode. Uče se životu i sami prave svoj izbor, ponekad osete i posledice tog izbora. To je dobro, jer ih niko neće maziti jednog dana kada napuste našu kuću.
Šta vam kažu najbliži, liči li Lazar na vas ili na Srđana?
Nataša: Nema saglasnosti. Ko više voli mene, taj kaže da Lazar liči na mene. Srđanovi kažu da je isti on. Meni je drago da čujem i jedno i drugo.
Planirate li godišnji odmor sa porodicom?
Maja: Još malo pa će kraj školske godine, i deca se neizmerno raduju letovanju u Grčkoj, krajem juna. Na odmor idemo samo mi, i tada smo upućeni jedni na druge.
Nataša: Ovih dana planiramo letovanje. Prošle godine moj sin je voleo vodu dok se nije bućnuo u nju i shvatio da je slana i da mu grize oči i nos. Videćemo šta ce biti ovog leta.

Kakva su interesovanja vaše dece?
Maja: Tea tri puta nedeljno ide na časove baleta, a pored toga ona i Darko idu u sportski centar koji se nalazi u blizini naše kuće. Dva puta nedeljno imaju kombinovane sportske aktivnosti.
Šta se u vašem životu promenilo od kada ste postali roditelj?
Nataša: Sve se promenilo. Mislim da nema stvari koja je ostala ista. Možda samo moje ime i prezime.
Da li se na neki način vaš i Srđanov odnos promenio zbog rođenja deteta?
Nataša: Jeste, zato što tek sada shvatamo zašto smo se rodili i zašto smo morali da se sretnemo.