Nemanja Milovanović: Automobili i brzina kao strast || Hello Magazin!

Škripa guma, nagla skretanja i adrenalin koji hipnotiše deo su života kojeg se automobilista Nemanja Milovanović ne bi lako odrekao. Nepredvidivost automobilskih trka i vožnja po ivici dozvoljenog jednako privlače najboljeg mladog automobilistu i sve koji navijaju za njega. Žestina piste, kaže najbolji vozač mlađe generacije, privlači i mnoge devojke koje vole opasnost i brzinu, čime opravdava popularnost ukrotitelja turbočetvorotočkaša, dok u trci za prvo mesto izaziva uzbuđenje i aplauze. Temperamentni dvadesetsedmogodišnjak ovim sportom počeo je da se bavi sa pet ipo godina, a uzori su mu bili otac i brat. Prve rezultete ostvario je u kartingu, da bi se kasnije opredelio za reli.

U razgovoru za magazin “Hello!” šarmantni automobilista otvara vrata svog stilski opremljenog stana koji se nalazi u okviru porodične kuće na Banjici, gde Milovanovići žive već osamnaest godina. Nemanja je sa devojkom Majom opremio dom prema najmodernijim standardima, a želja mu je da do kraja godine doda kamin i akvarijum i tako oplemeni prostor. Pored toga, planira da otvori teretanu za sebe i svoje drugove i da u prostranom dvorištu napravi bazen. U prizemlju kuće opremio je posebnu prostoriju u “ferari” ambijentu u koju je smestio sve medalje i pehare, gde uživa sa prijateljima u priči o automobilizmu.

Od kada živite na Banjici?
- Odrastao sam na Voždovcu, a na Banjici živim već osamnaest godina. Ovaj deo grada se mojim roditeljima, bratu i meni učinio zanimljivim mestom za našu porodičnu kuću. Volim ovaj kraj jer je miran, ima puno zelenila, blizu je centra grada, na samo deset minuta od svih dešavanja koje pruža centar prestonice.

Zbog čega je vaš izbor kuća, a ne stan?

- U kući se osećam komfornije, imam dvorište, kućnog ljubimca, mogu da slušam glasnu muziku i da mi niko ne zameri. Svoju prikolicu parkiram gde želim, imam baštu. Tačno je da je kuća zahtevnija od stana, ali je bolja u mnogo čemu. Pre svega, nemam obavezu ni prema kome, nemam kućni savet i mogu da radim šta hoću. Volim dvorište koje je prostrano i puno zelenila.

Ko je bio zadužen za opremanje vašeg životnog prostora?
- Mnogi se konsultuju sa arhitektama prilikom uređanja životnog prostora. Meni nije potreban nijedan stručnjak, imam smisla za enterijer, čak nisam koristio ni časopise koji pružaju savete. Ovo je moj izum koji sam uz pomoć devojke Maje sproveo u delo. Zajedno smo se dogovarali o rasporedu prostorija, nameštaju, boji zidova, lustera i zavesa. Obraćao sam pažnju na svaki detalj jer sam perfekcionista, slobodno mogu reći da mi je kuća unikat. Ako ovako opremljenu kuću neko poseduje, odmah ću je srušiti i graditi novu. Ne volim da imam ništa što drugi imaju, uvek i u svemu sam bio svoj, sa izgrađenim stilom i ukusom za lepo.

Kada ste birali nameštaj, čime ste se rukovodili?
- Nameštaj je uvezen iz Italije. Bilo mi je važno da je kvalitetan, lepo dizajniran i udoban. Ne bih voleo da se neko naljuti, ali tako nešto samo Italijani mogu da naprave.