Oliver Njego: Obavijen oreolom ljubavi || Hello Magazin!

Harizmatičan i vedar, operski pevač Oliver Njego svojim upečatljivim baritonom pleni bez obzira da li nastupa u pozorištu, koncertnoj dvorani ili na stadionu. Ljubitelji i poznavaoci operske umetnosti još pamte njegove bravurozne uloge u "Narodnom pozorištu" koje je, na žalost publike, pre nekoliko godina napustio i posvetio se pedagoškom radu. Za pamćenje su ostali i nastupi pred prepunim stadionima u Koreji i Beogradu, bez muzičke pratnje. Pored fantastičnog glasa, šarmantnog umetnika odlikuju brojne vrline i mudrost, a ne može se prenebregnuti ni činjenica da je oduvek bio miljenik pripadnica ženskog pola. Mnoge lepe i atraktivne žene iz javnog života nisu privukle njegovu pažnju, već je susret sa Jasnom, diplomiranom dizajnerkom tekstila, bio sudbonosan. Ljubav na prvi pogled donela mu je skladan brak i porodičnu harmoniju, a kruna njihove ljubavi su kćerke, devetogodišnja Darija i šestogodišnja Tara, kojima je maksimalno posvećen.
U razgovoru za magazin “Hello!”, nasmejan i raspoložen, govori o radu sa mladima, duhovnoj muzici i neizmernoj ljubavi prema kćerkama i supruzi Jasni koje su mu najveća inspiracija i podrška.
- Supruga Jasna mi je velika podrška u životu i karijeri. Sve spolja sam ja, a unutra je ona. Najuzvišenija je ženska požrtvovanost prema suprugu i deci. Ako je nema, brak i ljubav se ne mogu održati. Svaka vrsta kalkulacije je pogubna po ljubav i decu. Ljubav se godinama produbljuje i nadograđuje, menja se kao što se menjaju godišnja doba, koja su lepa na svoj način, tako i ljubav. Imam uspešan brak zbog mog životnog ludila - kaže Oliver Njego.
- Danas je pomodarstvo razvesti se posle nekoliko godina braka. Nisam pristalica toga. Pre ženidbe, dugo sam razmišljao i odlučio se za suštinske stvari u životu. Budući da sam kasno stupio u brak bilo bi besmisleno da napravim grešku. Svako ima trenutke razmišljanja šta je dobro ili loše uradio. Treba odolevati strastima i izazovima, u tome je ljudska vrednost. Muzika mi je u svemu pomogla, pa i u ovom segmentu života. Napravio sam dobar odabir, lepo mi je, uživam, imam divnu suprugu i decu.
Svoje kćerke, devetogodišnju Dariju i šestogodišnju Taru, uči pravim vrednostima, pruža im neizmernu roditeljsku ljubav i nada se da će imati još dece.
- Imam dve kćerke i živim sa iskrenom željom da imam još dece. Ne objašnjavam im veliku životnu filozofiju, učim ih da poštuju roditelje i uzrast u kome se nalaze. Trudim se da budu okružene ljubavlju i da žive u harmoniji, uz bezgraničnu igru. Žrtva je suština vaspitanja dece, a Jasna i ja smo posvećeni i odgovorni roditelji. Raduje me što su talentovani za muziku, a da li će ga iskoristiti zavisi od njih. Tu sam da im pomognem.
Za prvaka „Beogradske opere“ sreću čine život, porodica, muzika. Učiniti nekoga srećnim u vremenu punom besmislice smatra velikim umećem.
- Volim onu Čaplinovu izreku: "Da bi čovek bio srećan, treba da živi za drugoga". Živim za porodicu, sebe, prijatelje i muziku. U sadašnjem vremenu svako čuva sebe, a retko ko neguje elementarne ljudske vrednosti. Teško je naći poštenog čoveka. Danas, u teško i nepredvidivo vreme, uspevam da i tugu pretočim u sreću, a svaka pobeda nad sobom je velika ljubav. Kada čujem kako drugi žive, shvatim da sam srećan čovek. Rastuže me nerazumevanje, bezobzirnost, egoizam, sebičluk.
Duhovni mir Oliver Njego pronalazi na Svetoj gori, gde traži odgovore na mnoga pitanja. U svojim željama je skroman. Veruje u sebe i poštovanje najbližih.
- Ljudi u meni imaju prijatelja. Svima pomažem, a kada kažem da neću ili ne mogu, mučim se, ne osećam se dobro. Volim duhovnu muziku, daje mi osećaj blaženstva, kao i poseta Svetoj gori. Nije suština svetih mesta u manastirima već u ljudima koji su se odrekli civilizacije da bi sebi odgovorili na mnoga pitanja. Poznati hrvatski pesnik Tin Ujević napisao je: "Idem, lutam i tražim odgovore, ko sam, šta sam, šta tražim, kuda idem, za čim lutam". Mnogi nemaju odgovor i nikada ga neće naći.
Srpski "Figaro" nastupao je u Rosinijevom "Seviljskom berberinu", Bizeovoj "Karmen", "Lučiji od Lamermura", Verdijevom "Don Karlosu". Osvajaje mnogobrojne nagrade, učestvuje na humanitarnim događajima.
- Odigrao sam mnogo uloga, ali "Seviljski berberin" mi je najdraža jer je lik blizak meni. Sećam se da se tražila karta više, što me je činilo zadovoljnim. Disciplinovan sam, pridržavam se nekih rituala pred nastup, držim sebe u karantinu jer je operska predstava zahtevna, tek posle nastupa mogu da se opustim. Svaki koncert je poseban na svoj način. Rado učestvujem na humanitarnim događajima, volim da usrećujem druge i pomažem ljudima iako o tome ne volim da govorim. Deliti sreću sa drugima čini sreću većom, a deleći tugu umanjujete bol.
Neodoljivi šarmantni pevač pre nekoliko godina je napustio "Narodno pozorište" i posvetio se pedagoškom radu, predaje u Kragujevcu i Bijeljini, i povremeno drži koncerte.
- „Narodno pozorište“ napustio sam onog trenutka kada sam video da dajem sebe više nego što treba i da se moj posao ne vrednuje. Sklonio sam se iz tog sveta i posvetio se pedagoškom radu koji me ispunjava. Učim mlade muzici i životu, nisam strog. Najsrećniji sam kada učenici, posle nastave, odu nasmejani.