Olja Karleuša otvara vrata svog raskošnog doma na Avali gde sa suprugom Predragom i sinom Pavlom uživa u letnjem periodu || Hello Magazin!

Nadomak Beograda, ušuškani u prelepom ambijentu planine Avale i okruženi gustom šumom, pevačica Olja Karleuša i njen partner, uspešni biznismen Predrag Petrović, sagradili su svoju životnu oazu. Dve godine tražili su idealnu lokaciju gde će udaljeni od gradske vreve provoditi letnje dane. Čekanje se isplatilo, jer su pronašli lokaciju o kakvoj su maštali. Raskošna dvospratna kuća, ispred koje se nalazi lepo uređen travnjak, veliki bazen kao idealno mesto za opuštanje i spas od visokih temperatura samo su deo ekskluzivnosti koji ovaj dom čini dragocenim.
Poznati kao veliki domaćini, Olja i izabranik njenog srca Predrag, poznatiji kao Peca, svoju iskrenost i ljubaznost iskazali su i prema ekipi magazina “Hello!”. Ispred kovane kapije, koja svojom visinom zaklanja ovaj raskošni dom, dočekao nas je domaćin, nevenčani suprug poznate folk pevačice. Poželeo nam je dobrodošlicu i insistirao da se najpre poslužimo, pa tek onda da započnemo fotografisanje. Iza njega stidljivo je provirivao dvogodišnji dečak, njihov sin Pavle, koji se ubrzo opustio i poželeo da svi prvo pogledaju njegovu sobu. Fasciniran fotoaparatom, maleni dečak svoju želju da postane majstor kada poraste zamenio je mišlju da se jednog dana oproba kao fotoreporter. Svi zajedno, Olja, Peca i mali Pavle, deluju vrlo srećno, a pozitivna atmosfera u njihovom domu oseća se na svakom koraku.

- Moj suprug je oduvek želeo da sagradi kuću nadomak Beograda. Međutim, apsolutno nenaviknuta na prirodu i prirodno okruženje, kada sam na našem placu videla toliko guštera i buba, samo sam rekla: “Ne pada mi na pamet da ja ovde živim”. Sreća moja, Peca je bio mnogo veći vizionar od mene pa me nije poslušao, te je bez mog znanja kupio plac. Drago mi je zbog toga. Zahvaljujući njemu, mi sada ovde porodično uživamo - započela je razgovor za magazine “Hello!” Olja Karleuša, a na njene reči nadovezao se suprug Peca:
- Plac sam tražio dve godine. Najpre sam počeo da gledam placeve ispod Pančevačkog mosta, sve do naselja Trešnja. Ipak, sve vreme misli su me vukle ka Avali. Poslušao sam intuiciju i ispostavilo se da se nisam prevario - kaže Peca.
U vašem domu se oseća pozitivna energija.
Olja: Pecina ogromna želja bila je da kupimo ovaj plac i sagradimo kuću na Avali, tako da je u nju sigurno usadio temelj te svoje dobre energije. Sve vreme je bio sa majstorima i nadgledao radove. Za rekordnih sedam i po meseci naš dom je spolja bio završen. Inače, mi smo po prirodi gostoprimljivi, volimo da zovemo prijatelje na druženje. Naša kuća je retko prazna i nikada nam nije teško da ikoga ugostimo. Pošto zaista ovde uživamo, trudimo se da svaki naš gost oseti delić ove lepote.

Da li je za izgled vaše kuće zaslužan arhitekta ili ste je napravili prema sopstvenim željama?

Olja: Ova kuća je izgrađena prema našim zamislima. Peca je bio toliko tolerantan da mi je jednog dana rekao: „Danas je ponedeljak, do utorka čekam da mi kažeš kako želim da izgleda naša kuća na Avali“. Insistirao je da je nacrtam na papiru, kako bih arhitekti lakše objasnila šta želim. Tako sam celu noć provela nad papirom, crtajući i razmišljajući o najboljim rešenjima. Mnoge stvari smo rešavali u hodu, poput terase koja je trebalo da bude metar, a na kraju je bila četiri metra duža.
U ovoj kući ćete boraviti tokom proleća i leta, dok ćete zimu provoditi u vašem stanu na Vračaru?
Olja: Tako je, na našu sreću sada imamo zimski i letnji dom. Stan na Vračaru će nam biti za život od novembra do maja, a period između provodićemo ovde.
Ko je zaslužan za tako lepo uređenu baštu?
Olja: Moj Peca. On svake noći zaliva travu i biljke. I ne samo to, noću ustaje i okreće prskalice kako bi se sve delove dvorišta podjednako pokvasile, čisti bazen, stavlja filter, hloriše vodu. O svemu vodi računa. Čekam da spomenete enterijer kako biste videli da i ja nešto radim. Šalim se.

Kupate li se svakog dana u bazenu?
Olja: Peca ga održava, a ja se kupam.
Peca: Moja supruga je lokvanj koji pliva po vodi.
Olja: Šalu na stranu, koristimo ga maksimalno, svaki dan pre podne i posle podne obavezno. Moja je odluka bila da bazen bude dubok metar i šezdeset, a ne dvadeset centimetara više kako su prvobitno naumili.
Kako je vaš sin reagovao kada ste gradili kuću na Avali? Da li je stekao utisak da je sad ovo njegov drugi dom?
Olja: Kada dođe na Avalu, kaže: „Ovo je moja kuća“. Ali u razgovoru sa drugima obavezno istakne: „Kod mene kući kod Hrama“, jer je to mesto gde je rođen i odrastao, pa ga verovatno nosi u srcu. Ovde on zaista uživa, u posetu mu dolazi mnogo drugara, koji najviše vole kada mi raširimo dvorac i postavimo tramboline za skakanje. Čim se probudi, obavezno mi kaže: „Mama, hajde da se malo kupamo“.
Peca: Za njegov uzrast prilično je hrabar, ali je poslušan i ne prilazi bazenu kada mi nismo tu.

Pokazuje li Pavle već sada neka posebna interesovanja?
Olja: Alat ga zanima, možda bude neki majstor. Takođe je posvećen svom voznom parku. Mada, koliko vidimo, fasciniran je i fotoaparatom, možda ga i ta profesija privuče.
Ko je bio zadužen za osmišljavanje enterijera vaše kuće na Avali?
Olja: Što se tiče zidova, naravno Peca. Naš prvi sukob mišljenja desio se oko nameštaja, ali na kraju je ipak moj suprug poslušao moje savete. Mesec dana sam obilazila prodavnice nameštaja ne bih li našla idealnu garnituru za dnevnu sobu, trosed za gostinsku, trpezarijski sto koji može da primi dvanaestoro ljudi.
Planirali ste da napravite stakleni mozaik u hodniku?
Peca: Tako je i u potrazi smo za umetnikom koji bi to ostvario. Moja majka je slikarka i njene umetnine zauzeće značajan deo zidnih površina našeg doma.
Olja: Zimus smo bili u Rimu, pa smo inspirisani čarolijom umetnosti mozaika koje smo videli tamo, poželeli da makar deo našeg doma zauzme ta vrsta umetnosti.

Da li sami održavate čistoću u kuću?
Olja: Tako je. Jednom nedeljno mi dođe žena koja mi pomogne oko peglanja i nekih drugih stvari.
Peca: Molim te nemoj da zaboraviš da pomeneš pomoć svekrve i tvoje majke.
Olja: Naravno da neću. Moja i Pecina majka mnogo nam pomažu, naročito kada je reč o čuvanju Pavla. Imam poverenja u njih tako da mi njihova oslonac puno znači.
U vašoj kući redovno organizujete zabave, nedavno ste upriličlili „ribarsko veče“?
Olja: Vrlo smo kreativni kada je reč o oraganizovanju zabava. Nedavno smo upriličili „ribarsko veče“. Pozvali smo pet parova, slušala se dalmatinska muzika, a umesto flaša raznog pića rekla sam gostima da ponesu poneki riblji specijalitet. Divno smo se proveli.
Žale li se komšije na buku?
Peca: Iako su oko nas mahom stariji ljudi, imaju razumevanja i ne žale se. Neke od njih sam pozvao na rođendan.

Budući da je vaša kuća okružena šumom, da li vas je ponekad strah?
Olja: Mene strah još nije savladao. Jedino se plašim gmizavaca.
Peca: Komšije su nam rekle da ovde pored jelena, fazana, dvanaest vrsta retkih prica, bude i zmija i lisica.
Olja: Imamo zid od dva metra, verujem da je ta visina za mnoge životinje nedostižna. Pre neku noć sam se kasno vraćala sa nastupa, i tik pred ulaz u kuću jež mi je prešao put. Iznenadila sam se, jer kao gradsko dete videla sam ježa dva puta u životu. Volela bih da na našem placu imamo kornjaču.
Peca: Budući da se bavimo stresnim poslovima, sve to jako prija.

Olja, vi radite vikendom, a vaš partner i otac vašeg deteta je obično tada slobodan. Kako se uklapate i imate li razumevanje za profesiju vašeg partnera?
Olja: U šali volim da kažem: „Koliko se slabo viđamo ovakav brak ili veza može da traje sto godina“. Zajedno smo sedam godina, prošli smo mnogo i lepih i ružnih stvari. Ne mešamo se jedno drugome u posao. Ipak, pronađemo uvek tri, četiri dana, barem jednom mesečno, da odemo na neko romantično putovanje.
Peco, kažete da je Olja idealna žena za vas, a još je niste zaprosili?
Olja: Verili smo se posle četiri meseca zabavljanja.
Peca: Reč je o vrlo smešnoj situaciji. Naša veza je od početka bila savršena. Posle samo nekoliko meseci poznavanja najiskrenije sam pitao Olju da mi bude žena i da se venčamo već narednog vikenda. Rekla je da pristaje, ali taj vikend još nije stigao. Jednom prilikom sam se iznervirao i otišao kod matičara, u nadi da zakažemo naše venčanje u zgradi opštine. Matičar me je zamolio da dođem za mesec dana, jer smo pogodili baš period kada kreče.

Olja: Prosi me svake dve nedelje. U našoj vezi je sve pomalo šašavo. Upoznali smo se tako što mi je Peca prišao na ulici, ugledao me je dok sam prelazila preko pešačkog prelaza. Odmah smo se zavoleli i počeli da živimo zajedno. Ne kažem da ne bih volela svadbu, ali u meni se lomi više ideja. S jedne strane, volela bih venčanje u užem krugu porodice ili da sednemo u avion i otputujemo na neku egzotičnu destinaciju i tamo se venčamo. A sa druge, vodim se mišlju da ovde kod nas na Avalu pozovem naše prijatelje, rodbinu i poslovne saradnike na najobičniju večeru i na kraju ih sve iznenadim matičarem. Na taj način se ni oni, a ni mi ne bi toliko opteretili.
Peca: Predlagao sam joj da se venčamo u okviru emisije „48 sati svadba“ ili na Trgu na kolektivnom venčanju.
Olja: Peca se šali, jedna od mojih opcija u bliskoj budućnosti će se sigurno realizovati, jer više mi nije zanimljivo da govorim da je ovo moj dečko, a imamo i dete.
Priželjkuje li mali Pavle brata ili sestru?
Olja: Nedavno je počeo da priča o tome, ali, u poverenju vam kažem, mislim da ga je Peca na to nagovorio.

Piše: Jelena Popović