Princ Mihailo i princeza Ljubica Karađorđević || Hello Magazin!

Princ Mihailo i princeza Ljubica Karađorđević u idiličnom ambijentu beogradskog zoo-vrta pričali su nam o maloj princezi Nataliji, ljubavi prema životinjama i uspomenama koje ih vezuju za ovo mesto

Kada smo se prošle jeseni pozdravljali sa princom Mihailom i princezom Ljubicom Karađorđević, koji su nas ugostili na Oplencu, obećali smo da ćemo ove godine doći na čuvenu berbu grožđa u Topoli. Međutim, pandemija je poremetila mnoge planove, pa i naš. Ipak, od druženja nismo odustali. Zakazali smo susret u Beogradu, a vodeći se željama njihove ćerke Natalije, koja obožava životinje, dan smo proveli u idiličnom ambijentu Zoološkog vrta.

‒ Smatram da je odrastanje uz životinje vrlo važno. S jedne strane, decu uči empatiji, a, sa druge, disciplini. Bez obzira što još nema dve godine, Natalija već sada zna da psa i mačku koje imamo treba da pomiluje, a ne da stisne iz sve snage ili povuče za rep, jer to može da ih zaboli. Takođe, jasno joj je da su to živa bića koja, na primer, moraju da jedu. Ukoliko se dete od najranijih dana tako usmeri, uživaće ne samo u igri već i u bezuslovnoj ljubavi koju mu životinja poklanja ‒ kaže princeza Ljubica i prepričava anegdotu sa „Dečjeg festivala“ u Topoli, koji je nedavno organizovala njihova fondacija “Koreni”.

‒ Natalija se oduševila kad je videla konje i nije odustajala od želje da jaše. Na kraju smo je popeli na konja, a onda narednih pola sata ubeđivali da siđe. (smeh)

Pročitajte: Princ Mihailo i princeza Ljubica Karađorđević - Princeza Natalija odrastaće u Topoli

Jasno je da je od mame nasledila ljubav prema konjima, ali glasno konstatujemo da je mala princeza “preslikani” tata Mihailo.

‒ To svi kažu, pomirila sam se sa tim. Šalu na stranu, ne samo što fizički liči na oca, već ima i njegove osobine i navike. Recimo, insistira na tome da ide bosa, što i Mihailo radi. I to je presmešno. Princeza Linda, Mihailova mama, otkrila nam je da je on u tom uzrastu takođe bio živahno i radoznalo dete.

‒ Stvarno ima puno energije, sve joj privlači pažnju, a kako još nije svesna svojih granica, neprekidno moramo da je držimo na oku. U suprotnom možemo je naći kako se penje na sto, istražuje police sa začinima ili pokušava da uključi kompjuter. Višak energije pokušavamo da kanališemo kroz druženje sa decom, igranje u pesku, šetnje u prirodi ‒ dodaje Mihailo.

‒ Meni je fascinantno što je, kao svaku devojčicu, zanima kakvu haljinu je mama obukla ili kakav nakit nosi, ali podjednako interesovanja pokazuje i za Mihailovu kutiju sa alatom. Muzikalna je, voli da peva i igra. Brzo uči reči pesmica. Društvena je i nije joj strano da vas posle upoznavanja uhvati za ruku i zatraži da krenete u šetnju, ili da joj nacrtate kucu ili macu. Dosta pričamo sa njom i pri tom se trudimo da joj ne tepamo, govorimo uobičajeno. Deca su kao mali sunđeri, sve “upijaju” od odraslih – i kako da se ponašaju i kako da govore, pa nastojimo da damo lični primer.

Pročitajte: Ljubica i Mihailo Karađorđević krstili ćerku, princezu Nataliju, u Crkvi Svetog Đorđa

Uz tatu, koji je rođen i odrastao u Londonu, mala Natalija paralelno sa srpskim uči i engleski.

‒ Podjednako razume oba jezika. Vešto kombinuje reči, zavisno od toga sa kim “razgovara”. U današnje vreme znanje stranih jezika, pogotovo engleskog, prosto je neophodno. Verujem da će joj mnogo značiti kad poraste ‒ jasan je princ.

Nema sumnje da je u današnje vreme privilegija odrastanje u malom i ušuškanom mestu kao što je Topola, baš kao i mogućnost da provodi vreme sa širom porodicom.

‒ Princeza Linda, moji roditelji, čak moji baka i deka, vrlo su uključeni u Natalijino odrastanje. Često je ostavljamo kod njih na čuvanje, što nama daje malo slobodnog vremena. Mnogo nam znači podrška porodice, tim pre što Mihailo i ja radimo od kuće, a Natalija još ne ide u obdanište. Iznad svega, predivno je što naše dete odrasta sa ljudima koji je obožavaju. S obzirom na to da su princeza Linda i moji roditelji živeli u različitim okolnostima, moći će unuki da pruže uvid u različita životna iskustva.

Kad već govorim o porodici, moram da kažem i to da nam je mnogo drago što su se Filip i Danica vratili u Srbiju, kako zbog naših privatnih odnosa, tako i zbog činjenice da će Natalija i Stefan odrastati zajedno. Predivno je videti ih kako se igraju. Posebno bih istakla simboliku da su njih dvoje ne samo najmlađi Karađorđevići već prva deca koja rastu u Srbiji još od perioda kada su trojica kraljevića – Petar, Tomislav i Andrej – bili dečaci. Zbog naše dece, kao i zbog sve dece koja stasavaju u ovoj lepoj zemlji, naša fondacija “Koreni” pokrenula je, i tek će pokrenuti, razne aktivnosti koje bi trebalo da obogate život mladih, pogotovo u manjim sredinama kao što je Topola.

Princ Mihailo i princeza Ljubica Karađorđević - Drage uspomene iz detinjstva

Na zvaničnoj stranici “Vrta dobre nade” može se pročitati: “Ubrzo po otvaranju 1936. godine, zoološki vrt postao je jedno od najomiljenijih mesta na koje su Beograđani dolazili. Više puta je ugostio i članove porodice Karađorđević. Kraljica Marija je sa kraljevićima Tomislavom i Andrejom vreme namenjeno razonodi često provodila u Vrtu, a mladi kralj Petar II prilikom poseta redovno se interesovao za planove i izgradnju.

‒ Kad god smo u detinjstvu dolazili u Beograd, otac je mene i mog brata Đorđa vodio u Zoološki vrt i pokazivao mesta na kojima se igrao kao mali. Kasnije sam postao prijatelj sa Vukom Bojovićem, bilo je fascinantno slušati njegove priče. Lepo je videti koliko je beogradski zoo-vrt napredovao poslednjih godina. Posebno mi je drago što je novo rukovodstvo ne samo uspešno preuzelo ovaj kompleksan projekat već i što su uspeli da uzdignu Vrt na novi nivo i unaprede uslove života za njegove stanare.

Sada, kada je Natalija dovoljno porasla, nastavićemo tradiciju i obilaziti Vrt kad god za to budemo imali priliku. Takođe, nadamo se da ćemo u narednim godinama imati priliku da sarađujemo na organizaciji „Dečjeg festivala“, kako bismo najmlađima još više približili svet životinja, kome je sada više nego ikada potrebna naša zaštita ‒ poručuje princ Mihailo koji, moramo i to da kažemo, nijednog trenutka nije ustuknuo kada je predloženo da se slika sa sokolom u ruci.

‒ Imao sam priliku da se susretnem sa sokolovima. Te ptice su nekada bile saborci vitezovima u borbi i lovu, a danas postoji nekoliko klubova i entuzijasta širom Srbije koji održavaju tradiciju sokolarstva. To su stvarno fascinantne životinje, brzina kojom se obrušavaju na plen je neverovatna. Pri tom, iako grabljivica, soko u Vrtu bio je toliko pitom da ga je i Natalija mazila.