Sofija Kažić otvara vrata doma u centru Beograda u kome je pronašla idealno utočište posle razvoda || Hello Magazin!

Urednica „Dnevnika“ televizije „Pink“, a odnedavno i voditeljka političkog tolk-šoua „Kompas“, Sofija Kažić idealno utočište pronašla je u mirnom delu centra Beograda, nedaleko od Botaničke bašte. Šarmantna plavuša se, posle rastanka od bivšeg supruga, nekadašnjeg visokog funkcionera političke stranke Srpskog pokreta obnove Vlajka Senića, uselila u moderno uređen dom na dva nivoa. Idealan raspored prostorija omogućio je Sofiji i njenom sinu Stevanu da zamisli i želje osmisle u svoje životno carstvo.

Prostrani dnevni boravak, neopterećen sitnicama i nevažnim stvarima, glavni je deo donje etaže voditeljkinog stana, čiji su zidovi naizmenično obojeni u belu i crvenu boju. Za razliku od sklada i jednostavnosti kojima voditeljka teži, njen trinaestogodišnji sin je galerijski deo potpuno drugačije osmislio, u skladu sa njegovim godinama i interesovanjem. Veliki zaljubljenik u košarku i fudbal, simpatizer „Liverpula“, Sofijin mezimac je svoj deo doma uredio u sportskom duhu. Mada je poslovno veoma zauzeta, naizgled nežna i krhka plavuša, novinarka „oštrog pera“, sa svojim trinaestogodišnjim sinom redovno posećuje fudbalske utakmice. Veliki podršku celog života imala je od roditelja i sestre Simonide Kažić, koja je trenutno direktorka televizije „Pink 15“ u Makedoniji. Potpora nije izostala ni ovoga puta kada je zgodna voditeljka pored uređivačke trebalo da prihvati još jednu odgovornu funkciju na “Pink" televiziji i da postane voditeljka političke emisije „Kompas“.

- Na televiziji „Pink“ radim više od jedne decenije kao urednik „Nacionalnog dnevnika“. Iako sam verovala da ću i u budućnosti ostati iza kamera, sticaj čudnih i neočekivanih okolnosti me je vratio na ekran. Rad sa koleginicom Minjom Miletić veoma mi prija. Upoznale smo se nešto pre nego što se priključila našoj redakciji. Vesela je, puna pozitivne energije, pa je samim tim i dobra za saradnju - na početku razgovora za magazin „Hello!“ kaže Sofija Kažić, koja nam je širokim osmehom poželela dobrodošlicu u svoju životnu oazu.
Budući da u svojim emisijama često ugostite političare, da li je istina da je najteže komunicirati sa ljudima tog zanimanja?
- Unuka sam jednog pašićevca, kćerka bivšeg opozicionara, bivša supruga političara. Ako sve to uzmemo u obzir, političari su moje prirodno okruženje.
Posle napornog dana, na koji način i gde se najbolje opuštate?
- Sa svojom porodicom. Posle stresnog dana, odem kod roditelja. Debeli zidovi predratne zgrade najbolji su štit od surove svakodnevice.

Za svoj životni prostor izabrali ste lepu lokaciju u Beogradu. Da li ste je teško pronašli i koliko ste je tražili?
- Dugo sam tražila ovaj stan. Trebalo je ispuniti Stevanove zahteve, ostati u centru, blizu škole, mojih i njegovih prijatelja. Lokacija je odlična, u gradu ste, a sve je tako mirno. Čim sam ušla u stan, znala sam da mora biti moj. Prostran je, svetao, baš onakava kakav sam zamišljala. Čim sam ga pronašla, nije bilo dileme da li ću ga kupiti.
Jeste li u vašem domu nešto značajnije menjali?
- Nisam. Zato sam ga i izabrala i kupila. Kao da su me, dok su ga gradili, pitali šta želim.
U kom delu stana najviše volite da boravite?
- Naravno da je to dnevni boravak. Prostran i dovoljan da primi sve moje prijatelje i članove porodice.

Da li ste za uređenje stana angažovali enterijeristu ili ste ga opremili u skladu sa sopstvenim idejama?
- Sama sam ga uređivala uz pomoć mame i sestre. Prostor nisam opteretila stvarima i sitnicama, jer volim širinu i osećaj da mogu slobodno da dišem. Kao ja i Stevan je potpuno samostalno osmislio svoj životni ambijent, na gornjem spratu našeg doma. Želeo je da ima prostor za društvo, da ne razmišlja da li će nešto polomiti. U svom delu on slobodno igra fudbal i ubacuju loptu u koš.
Imate dosta slika na zidovima, ali se po lepoti izdvajaju one sa Kube.
- Slažem se, vrlo su lepe i zbog jarkih boja prilično vesele. Moja sestra Simonida mi ih je donela kada je poslednji put bila na Kubi. Ipak, najdraža mi je ikona svetog Jovana, koju sam dobila od očevog prijatelja, ikonopisca Ace Milivojevića.
Volite li putovanja i koja destinacija vam je ostala u naročitom sećanju?
- Naravno da volim i ne mogu da verujem da ima ljudi koji ne vole da putuju. Za svaki grad ili zemlju koju sam posetila nešto me veže. Ipak, London i Moskva su gradovi koje posebno volim.

Koliko vam je bitno što se vaš sin bavi sportom i da li biste želeli da on jednog dana postane profesionalni košarkaš?
- Nisam od onih roditelja koji insistiraju na sportskoj karijeri. Volim što trenira košarku, ali ne mislim da će biti profesionalni sportista. Ipak, nemam ništa protiv da se i to dogodi. Kompjuter, kao i kod svih njegovih vršnjaka, javi se kao povod za naše manje rasprave. Dopada mu se da bude advokat, četvrta generacija u porodici, da nastavi porodičnu tradiciju koju sam ja prekinula. Ipak, još je rano i ima dosta vremena da odluči čime će se baviti. Za sada je važno da ga sve interesuje i da želi sve da zna.
Interesantno je da vi zajedno sa sinom često odlazite na fudbalske utakmice. Kako reaguju navijači kada vide atraktivnu i krhku plavušu na tribinama?
- Navijači „Partizana“ najbolji su navijači koje neki klub može da ima. Zaista, na stadionu mi se nikada ništa neprijatno nije dogodilo, svi su veoma pažljivi. Pre nekoliko godina, uoči derbija, moj sin Stevan i ja našli smo se u sendviču između policije i „Zvezdinih“ navijača izvan stadiona. Bilo je to traumatično iskustvo.
Budući da ste posle razvoda od Vlajka Senića započeli samostalan život sa sinom, kakav ste odnos Stevan i vi izgradili?
- Odličan. Stevan je divan sin, ponekad mi izgleda suviše zreo za svoje godine.

Da li i koliko vam se poverava i jesu li već počeli ljubavni problemi?
- Imamo iskren odnos, ali o ovom drugom ništa ne smem da vam kažem.
Jeste li emotivno zadovoljni i imate li problem da svom sinu kažete da imate partnera. Kako on to sve shvata?
- Jesam. Kao što sam rekla imamo iskren odnos, a on je već dovoljno veliki da sve razume. Ništa ne krijem od njega, a ni on od mene.
Ko vam je najveći oslonac u životu?
- Sestra Simonida je moj najveći životni oslonac. Tu su i roditelji, partner i prijatelji.
Budući da ste veoma angažovani na poslu, imate li vremena za pripremanje hrane?
- Uglavnom znam sve da spremam, ali sve je manje vremena za kuhinju. Moji kulinarski specijaliteti svode se na zdrava i ukusna jela za čije spremanje nije potrebno mnogo vremena.

Organizujete li žurke u svom domu?
- Naravno. Obožavam da okupim prijatelje, jer uživam u druženju.
Imate li običaj da se družite sa komšijama i da „kafenišete“ sa njima?
- Ne baš. Dvadeset prvi vek nas je otuđio. Sve je manje vremena za porodicu i prijatelje, a tek za komšije. Ipak, ugrabim koji minut da popijem kafu sa komšinicom Biljanom.
U poslednje vreme čitate japansku literaturu. Ko vas je time „zarazio“ i šta vas je privuklo u tom štivu?
- Naravno, Simonida. Ona je, kao i sve starije sestre glavni krivac za mnoge stvari u mom životu. Ja zaista imam sreću, jer je Simonida savršena.
Da li ste isplanirali ovogodišnji letnji odmor?
- Ono što sam planirala moraće da sačeka. Moj novi angažman, emisija „Kompas“, promenio mi je planove za ovo leto, ali se nadam da će me na kraju ipak negde odvesti. Nisam ljubitelj atraktivnih turističkih lokacija koje su preplavljene turistima. Volim da autentična primorska mesta i smeštaj pronađem preko interneta.

Piše: Jelena Popović