Sonja Vukićević: Balet večita ljubav i inspiracija || Hello Magazin!

Slavna balerina, koreograf i reditelj Sonja Vukićević je više od tri decenije na sceni. Od Udruženja baletskih umetnika Srbije nedavno je za životno delo i trajan doprinos umetničkoj igri dobila nagradu ,,Dimitrije Parlić“. Mada je zvanično u penziji, njena kreativna energija i neumorni duh ne daju joj mira, te još radi, radujući se kao dete svakoj novoj koreografiji, adaptaciji, igri. Životu pristupa realno i sa mnogo optimizma, a brojne i teške povrede nisu je omele da ostvari uspešnu baletsku karijeru, kojoj je i dalje posvećena. Ljubav prema umetnosti prenela je na kćerku, glumicu Hristinu Popović.
Uvek nova i drugačija, u razgovoru za magazin “Hello!” harizmatična balerina govori o nagradi koju su joj dodelile kolege, o umetnosti i životu kao jednoj velikoj disciplini, ali i o tome da ljubav pruža i dobija od prijatelja, familije i kćerke koja će joj uskoro podariti unuče.
- O tome ne bih da pričam jer je to odluka moje kćerke, a ja to poštujem. Hristina se bavi glumom. Bila je u baletskoj školi, a potom se bavila ekstremnim sportovima. Srećna sam i ponosna majka. Drago mi je što je izabrala umetnost. Uspešno gradi karijeru, igra u filmu ,,Parada“, koji je jedno fantastično ostvarenje.
Baletska umetnica, koju su mnoge njene kolege zvale muzom, nosi sjaj i energiju deteta. Nagrada za životno delo joj mnogo znači.
- Ljudi u Udruženju baletskih umetnika Srbije imali su osećaj za ono što radim, pratili su moj rad i nagradili ga. Priznanje mi znači jer je iz ruku mojih dragih kolega. Učila sam od najboljih igrača i koreografa i rasla uz njih, prevazilazila sam sebe, čak sam išla i korak dalje, preko sopstvenih mogućnosti. Kada sam bila u top formi, dešavali su mi se pehovi, povrede. Iz različitih iskustava izlazila sam jača. Balet mi je mnogo pružio, a ova nagrada me, posle toliko godina, raduje.
Kao dete trenirala je atletiku, plivanje i gimnastiku. Bila je sportska nada, a onda se, na iznenađenje mnogih, opredelila za balet koji joj je pružio mnogo ljubavi i mudrosti i naučio da vodi disciplinovan život.
- Iako sam trenirala atletiku, opredelila sam se za balet. Bila sam mala i sigurno je da nisam svesno napravila odabir. U klasi nisam bila najbolja, ali sam volela da igram. Život balerine je disciplinovan, klasične balerine mnogo vremena provode vežbajući iste pokrete u različitim kombinacijama uz budno oko pedagoga. To je velika psihofizička borba koja se prenosi na život. Moj život je i sada rad i stalno stvaranje i nezamislivo mi je da sedim.
Kapetan Kuk u „Petru Panu“, ,,Trijumfi Afrodite“, ,,Karmen“, ,,Darinkin dar“, Mirta u „Žizeli“, Debora u „Golemu“ samo su neke od uloga koje je odigrala. Koreografi su je voleli zbog njenog talenta, energije i mogućnosti da igra klasičan i neoklasičan balet. Angažmane su joj davali mnogi dramski reditelji, uz koje je učila, a potom i započela autorska dela u kojima spaja filozofiju, psihologiju i istoriju.
- Kako gledam na život, vreme u kojem živimi svet, tako i stvaram. Umetnost je svuda oko nas, samo je treba pronaći. Volim trenutak u kojem živim, što se vidi kroz predstave i mene samu. Treba biti čestit, pošten i moralan, raditi na sebi, učiti od drugih, poštovati njihova dela. Volim ljude, a beskonačno volim umetnike, klanjam im se kao dete.
Šarmantna umetnica uživa u svakom trenutku, u svemu pronalazi lepotu, a o ljubavi kaže:
- Ljubav se kod mene izbrisala. Sada je gajim prema kćerki Hristini, prijateljima i ljudima sa kojima radim predstave, oni mi daju snagu. Volim da se družim i izlazim, imam omiljena mesta i rado upoznajem ljude, oni su moja inspiracija.
Umetnički duh i stvaralačka energija prepoznatljivi su i u njenom originalnom stajlingu koji privlači poglede, ali se ona na komentare ne obazire.
- Oblačim se onako kako mislim da treba. Majka mi je bila žena od stila, ta estetika je prešla na mene, pa na Hristinu. Kod nas seta estetika gradila prema svemu: hrani, prostoru, knjizi, garderobi. Moj stil je arhitektura koju nosim kao garderobu. Mladi treba da budu hrabriji, drugačiji, a ne da robuju odevnim markama i budu uniformisani i prazni.
Samouverena i dosledna zacrtanim umetničkim i ljudskim principima, neumorno hrli novim izazovima, nesebično deleći znanje, iskustvo i pozitivnu energiju.
- Cena slave i uspeha je ista. Ljudi vole da ste neuspešni i tada vas vole, a kada ste uspešni, ne vole vas. Nije mi bitno šta drugi misle, važni su mi ljubav i temelj moje porodice, zdrava psiha i dobar odabir prijatelja. Uskoro idem u Sarajevo, gde ću sa mladim talentima, na jednom festivalu, raditi predstavu koja će biti kombinacija plesa, muzike i filma, a u novembru me očekuje obnova predstave ,,Rodoljupci“.