Trejsi Ševalije: Oduševljena boravkom u Beogradu || Hello Magazin!

Sigurno je najveća zvezda ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu bila Trejsi Ševalije, autorka romana Devojka sa bisernom minđušom, koji je do sada prodat u više od četiri miliona primeraka. Omiljena američka spisateljica, ne samo u svetu već i u Srbiji, našu prestonicu posetila je na poziv Izdavačke kuće Laguna, njenog ovdašnjeg izdavača, i, prema njihovim rečima, izazvala je nezapamćeno interesovanje kako čitalaca tako i medija koji su pomno pratili svaki njen korak.
Šarmantna i spontana Trejsi Ševalije u razgovoru za magazin Hello! ne krije oduševljenje beogradskom književnom smotrom i kaže da joj je žao što nije i ranije došla u Srbiju, hvali gostoprimstvo svojih domaćina, ali i tradicionalne srpske gurmanluke od kojih su joj se najviše dopali ajvar, urnebes salata i rakija od dunje.
- Odranije znam za vaš Sajam knjiga, a sada sam se i uverila da je odličan. Moj izdavač me više puta zvao, ali nikako nisam uspevala da se uklopim i, konačno, ove godine, obećala sam i sebi i njima da ću doći, i nisam se pokajala. Beograd je lep grad, prava metropola, ljudi su prijateljski raspoloženi i ljubazni, a hrana fantastična - kaže Trejsi i dodaje da ipak nije očekivala toliku popularnost.
- Sebe ne gledam na taj način. Živim kao i ranije. Ne marim mnogo za slavu, pa čak ni za novac, pišem iz potpuno drugih pobuda. Jednostavno imam potrebu da neke misli prenesem na papir i jako me raduje ako se to nekome dopadne ili mu eventualno pomogne da reši nedoumice, ali nisam zvezda.
Ševalije je rođena u Vašingtonu, gde je diplomirala engleski jezik i književnost, posle čega je u Londonu, gde živi sa suprugom i sinom, usavršila kreativno pisanje. Pre nego što je objavila prvi roman pisala je kratke priče i radila kao urednik u izdavačkoj kući.
- Posle univerziteta sam otišla u London, misleći da ću ostati samo šest meseci, ali mi se dopalo i odlučila sam da se preselim. Na neki način mi odgovara što sam izvan sveta u kome sam rođena, to pomaže mom pisanju. S druge strane, volim da odem u Sjedinjene Države, tamo imam rodbinu i prijatelje, ali mi život u Britaniji više odgovara, realniji je. London nije lak grad za život, ali to i jeste njegova čar.
Roman Devojka sa bisernom minđušom svojevrsni je pokušaj da se odgovori na pitanje ko je dama sa istoimene slike holandskog umetnika Johanesa Vermera. Vi ste u spavaćoj sobi imali poster te slike?
- Imam ga i danas, samo sada je u radnoj sobi. Sve vreme sam se pitala šta je umetnika nateralo da tu devojku vidi baš na taj način i počela sam da istražujem. Knjigu sam napisala sa trideset pet, a poster imam od svoje devetnaeste godine. Budući da nije bilo mnogo istorijskih podataka o njoj, morala sam da izmislim njen život, ali mi ni na kraj pameti nije bilo da će to privući toliku pažnju javnosti, tim pre što ni sam Vermer ne spada u najpoznatije svetske slikare. Naravno, pomoglo je i što je snimljen film, jer je privukao dosta publike.
Da li vam se dopao film, drugačiji je od knjige?
- Veoma mi se dopao. Uvek je teško videti vaše čedo kako odlazi da živi svoj život, ali dobro je sve to izgledalo. Skarlet Johanson je bila odlična, mlada, sveža, nova, muzika besprekorna, fotografija takođe. Razlike su neminovne jer film tu priču priča na drugi način.
To vam je drugi roman. Za prvi, Devičanski plavo, inspiraciju ste pronašli u sopstvenoj porodici?
- U dobroj meri jesam. Moj otac je Švajcarac i kao dete je emigrirao u Ameriku, ali porodična priča porodice Ševalije kaže da potičemo iz Francuske, da smo bili Hugenoti koji su se odselili u Švajcarsku i tamo otpočeli novi život. To sam iskoristila i potom stavila u drugu porodicu i drugo mesto.