Vesna Čipčić otvara vrata svog praznično dekorisanog doma na Vračaru

Glumica Vesna Čipčić uvek je bila omiljena zbog svog prepoznatljivog iskrenog osmeha i pozitivne energije kojom zrači. Harizmatična dama prethodne sezone je na sceni svog matičnog “Beogradskog dramskog pozorišta” imala premijeru komada „Harold i Mod“. Pored plodne i bogate karijere, Vesna je vrlo ostvarena u privatnom životu. Iz okončanog braka sa kolegom Aleksandrom Alačem ima dvoje dece - kćerku Aleksandru i sina Ivana.
Dok je ekipi magazina „Hello!“ otvarala vrata svog prelepog doma na Vračaru koji je maštovito dekorisala zbog aktuelnih novogodišnjih i božićnih praznika, nije moglo a da se ne primeti zadovoljstvo na njenom licu. Elegantno odevena, šarmantna glumica plenila je energijom dok nam je pokazivala odaje svoje prostrane kuće. U dom uspešne glumice ulazi se iz lepo sređenog dvorišta, u kojem dominira visoka pančićeva omorika prekrivena snegom. Prava praznična amosfera u kući oseća se na svakom koraku, jer su ukrasi našli mesto u svakom kutku Vesnine kuće sa visokim plafonima i otmenim nameštajem sa mnogo antikviteta. U dnevnoj sobi postavljena je jelka impresivne veličine koju je glumica ukrasila sa mnogo ukusa i mašte.
Na početku razgovora Vesna govori o komadu nameštaja koji prati zanimljiva porodična priča:
- Šlifovana stakla koja sam ugradila u biblioteku su iz ormana moje majke i bake iz kuće u Kikindi. Trideset godina sam ih selila onako kako sam ja po Beogradu menjala adrese i na kraju su našla pravo mesto i smisao.

Jeste li sa putovanja donosili poneki komad nameštaja ili ste ga nasledili od roditelja?
- Dobar deo nameštaja koji imam u domu nasleđen je od roditelja iz Kikinde. Moj otac Dimitrije bio je ozbiljan zaljubljenik u starine. Preneo je na mene tu svoju ljubav, tako da i ja, a često i moja deca, pred nedeljni ručak obiđemo sajam antikviteta. Sa putovanja donesem samo uspomenu u srcu, i ponešto od kuhinje te zemlje iz koje se vraćam.

Postoji li komad za koji ste posebno vezani i zbog čega?
- Vezana sam za sve starine koje su ostale od mojih roditelja. Pogotovo za one komade koje je moj otac Dimitrije sam rekonstruisao i restaurirao. On je popravljao drvene mehanizme satova, što je danas retkost. Sati rada su uloženi da bi me oni i dan-danas uveseljavali i činili radosnom dok ih posmatram.

Volite li da ukrašavate kuću za praznike?

- Još u detinjstvu sam pokazala strast prema dekoraciji doma za novogodišnje praznike, pa sam do danas postala, mogu da kažem, pravi majstor za to. Radost koju osećam dok ukrašavam dom nikada me nije napustila. Praznicima se mnogo radujem. Jelka će ostati okićena do kraja januara, čemu se svi radujemo, a najviše moj petnaestogodišnji sin Ivan. Ispod jelke su se našli pokloni za njega, kao i za dvadesetdvogodišnju kćerku Aleksandru koja se osamostalila.

Čime se vaša kćerka bavi?
- Aleksandra Anja je student četvrte godine glume Fakulteta dramskih umetnosti u klasi Dragana Petrovića Peleta.

Jeste li strog roditelj?
- Baš onoliko koliko treba. Primereno sam stroga.

Ko više liči na vas, a ko po karakteru od njih dvoje?

- Anja više likom podseća na mene, a što se karaktera tiče, oboje su ponešto „pokupili“ i od mene i od oca.

Da li su vaša deca vezana za vas i traže li savete?
- Prirodno, kćerka se više savetuje sa mnom. Logično je da Ivan, bez obzira što živi sa mnom, muške „ćakule“ deli sa tatom. Mama je tu da ispunjava želje i ponekad obavlja one, ne baš mnogo popularne poslove. Šta ćete, mora i to neko.

Čime ste sebe častili za Novu godinu?
- Kupila sam „lude“ skupe naočare za vid, a jedne sam dobila na poklon u toj radnji.

Novu godinu ste dočekali na planini.

- Da, bila sam na Divčibarama, gde imamo porodičnu kuću za odmor. Tamo sam provela i najluđu noć. Volim tu planinu jer je na neki način ostala skrovita. Otputovala sam sa sinom, a potom nam se pridružila i Aleksandra. Uživamo u svežem vazduhu i u šetnjama. Naš pas Čič, devetogodišnja kraljevska pudla, obožava Divčibare i to je njegova teritorija. Tada je pošteđen povoca za pse i toliko jurca da niko od nas ne može da ga stigne.

Šta se nalazi na vašoj prazničnoj trpezi?
- Izbegavam „standardni repertoar“ specijaliteta za novogodišnju trpezu. U koju god kuću da uđete, uvek je isto - od ruske salate do sarme - što ja izbegavam. Kod mene su svi slani specijaliteti na trpezi van tog „repertoara“. Obožavam da kuvam, pa mi je spremanje hrane zadovoljstvo. Inače, trudim se da kupujem namirnice organskog porekla. Donedavno sam stavljala kupus u kacu. U poslednje vreme nisam imala vremena za to, ali ova kuća nikada nije bez sušenog mesa, dobrog ajvara i turšije.

Poznato je da su putovanja vaša strast i da volite da se družite.
- Proletos sam sa prijateljicama bila u Montreu. Povod za taj put bilo je venčanje kćerke naše zajedničke prijateljice. Divno smo se provele, svadba je bila božanstvena, a svi stolovi za goste imali su  ime. Mi smo sedele za „Balkan ekspresom“. Pre nekoliko dana dobile smo poziv od mladoženjine majke, divne gospođe iz Maroka, da se na proleće ponovo družimo svi zajedno. Ovog puta destinacija je Kazablanka, što me izuzetno raduje. Inače, sa drugaricama najradije provodim vreme u osvajanju novih geografskih destinacija. Kad ne putujemo, viđamo se po kućama, a provod je uvek odličan. Ugostim ih kako treba, i dok se ne najedu, ne puštam društvo kući. Često pravim tematske obede: kada se vratim iz Rusije, napravim neki ruski specijalitet; kada stignem iz Grčke, spremim drugaricama grčki ručak. Inspirisana sam onim što sam doživela i probala u zemlji koju sam posetila.

Šta najbolje spremate?

- Nezahvalno je da sebe ocenjujem, ali se ne sećam da sam nešto napravila a da nije bilo ukusno. Možda bi za liniju bilo bolje da je manje ukusno. Šalu na stranu, kada kuvam, ne stajem dok ukus ne dovedem do perfekcije. Ne držim se recepta u kuvaru, već improvizujem. Slatke specijalitete ne spremam često jer su moja deca oduvek od torte ili kolača više volela čokoladu, a ni ja nisam veliki ljubitelj slatkiša. Nedavno mi je čovek na benzinskoj pumpi u Hrvatskoj rekao: „Kako da vas se ne sećam! Čuvena je vaša rečenica da biste dali tri torte za tanjir vrućih čvaraka“. To sve govori. No, kada rešim da napravim, tada se probudi moje vojvođansko poreklo pa napravim sjajnu štrudlu s makom. Uopšte, majstor sam za testo.

Koliko ste fizički aktivni, rekreirate li se?
- Fizička aktivnost mi je u poslednje vreme smanjena. Najčešće kondiciju održavam hodajući na traci koju imam u kući. Vežbe koje izvodim na parteru takođe mi vrlo prijaju, posebno što me ponekad boli kičma koju sam pre mnogo godina povredila izvodeći jednu predstavu.

Šta ste poželeli u ponoć na pragu 2011?
- Pre svega dobro zdravlje i optimizam kojim sam oduvek bila bogata. Poželela sam sebi mnogo radosti.

Da li ste poželeli da se zaljubite u Novoj godini?

- Vrlo sam zadovoljna sadašnjim stanjem, volela bih da tako ostane.

Piše: Nadežda Jokić

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +