Ne ignorišite proširene vene || Hello Magazin!

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko tridest odsto populacije pati zbog različitih problema sa venama. Vene su krvni sudovi koji vraćaju krv iz kapilara ka srcu, u obrnutom smeru u odnosu na arterije.
Proširene vene su otečeni, ispupčeni plavičasti krvni sudovi, vidljivi neposredno ispod površine kože. Mogu da se pojave bilo gde na telu, a najčešće se javljaju na nogama i stopalima, i to tri puta češće kod žena nego kod muškaraca. Često su bolne, a uobičajeni simptomi su natečeni zglobovi i stopala, kao i umor.
Pored površinskih postoje i unutrašnje vene. Venski sistem kod čoveka sastoji se iz površnih i dubokih vena, spojenih sistemom spojnih vena. Kada se govori o proširenim venama, misli se upravo na površne vene koje se nalaze ispod same kože.
Proširenje vena posledica je hroničnog povećanja krvnog pritiska koji širi vene. Kada se venski zidovi prošire, zalisci se više ne zatvaraju potpuno, pa je mišićima otežano guranje krvi "uzbrdo". Tako krv, umesto da teče od jednog do drugog zaliska, počne da zaostaje u veni, povećava se venski pritisak i vena se izboči i zavrne.
Najčešći uzroci povećanja pritiska u venama su trudnoća, gojaznost, dugotrajno stajanje i nedovoljno kretanje.
Unutrašnje vene nisu vidljive, ali mogu da izazovu oticanje i bol u nogama. Duboke vene više su sklone zapaljenjima i pojavi krvnih ugrušaka. Ako se krvni ugrušci otkače, mogu da putuju kroz krvotok do pluća, što može da izazove smrt. Zato ako imate bolne, otečene noge kojima ne spada otok kad ih držite podignute, smesta se javite lekaru jer to može biti znak opasnog krvnog ugruška.
Mada se proširene vene mogu pojaviti bilo gde u venskom sistemu, najčešće su u donjim ekstremitetima. Varikoziteti mogu biti različite veličine - od malih mrežastih promena do velikih izbočenih vena koje mogu biti u jednoj ograničenoj zoni ili zahvataju čitav venski sistem.
Većina bolesnika sa venskim oboljenjima ne shvata ozbiljnost svog stanja. Značajna je učestalost venskih oboljenja jer 70 odsto svih oboljenja krvnih sudova kod čoveka čine upravo bolesti vena.

Samopomoć preventivnim delovanjem
* Izbegavati dugo stajanje ili sedenje, a ako se dugo sedi, potrebno je povremeno prošetati radi poboljšanja cirkulacije.
* Ne prekrštati noge prilikom sedenja.
* Podnožje kreveta podići za otprilike 15 cm.
* Dovoljno se baviti fizičkom aktivnošću, na primer, plivanjem ili brzom šetnjom.
* Koristiti elastični zavoj ili elastične čarape.
* Smanjiti telesnu težinu.
* Izbegavati izlaganje nogu uslovima povišene temperature kao što su sunčanje, sauna, kupanje u vrućoj vodi.
* Podvrgnuti se hidromasaži nogu (tuširanje naizmenično hladnom i toplom vodom, od stopala prema preponama).
* Ako se dugo stoji, povremeno se odmarati sedeći ili prebacivati opterećenje sa jedne na drugu nogu. Ako se dugo sedi, potrebno je jačati mišiće nogu prikladnim vežbama.
* Voditi računa o prekomernoj telesnoj težini.
* Savetuje se konzumiranje namirnica sa niskim sadržajem belančevina životinjskog porekla, sa malo masnoće životinjskog porekla i prerađenih ugljenih hidrata (prosti šećeri, belo brašno). Ishranu bazirati na što više ribe, voća i povrća, na što više dijetalnih vlakana, vitamina C, rutina, bioflavonoida.
* Nositi odgovarajuću garderobu i obuću koja ne sme da steže i vrši pritisak na telo, naročito na problematične oblasti.

PROBLEMI NE ZAOBILAZE NI DECU
Malo je poznato da se oboljenje venskih krvnih sudova javlja i u dečjem uzrastu. Pre nekoliko godina rezultati epidemiološkog ispitivanja hiljadu sedamnaestoro dece od sedam do četrnaest godina, sprovedenog u jednoj osnovnoj školi, kao i trista sedamdeset dva srednjoškolca uzrasta od petnaest do devetnaest godina, bili su iznenađujući: tri do pet odsto dece imalo je neki oblik proširenih vena, dok je u adolescentnom dobu ustanovljeno čak troje dece za operativno lečenje.