Zablude o zdravim namirnicama || Hello Magazin!

Vidno istaknuta oznaka "bez šećera" i "integralno" ne znači da je proizvod na vašem meniju dijetalan i poželjan.
Postoje različite definicije „zdrave hrane“. Prema zakonskim odredbama, sve što je prošlo laboratorijske analize, ima neophodne dozvole i nalazi se na tržištu smatra se bezbednom i zdravom hranom.
S druge strane, zdrava ishrana podrazumeva izbacivanje namirnica koje su na bazi belog brašna i šećera, ali i unos onih koje su u prirodnom obliku. Tu se ubrajaju integralne žitarice i proizvodi organskog porekla.
Osamdesetih godina se kod nas naziv “zdrava hrana” izjednačavao sa makrobiotikom. Naime, tada se takav način ishrane u svetu popularisao kao neverovatno zdrav, a makrobiotici su se pripisivala spektakularna svojstva pri lečenju različitih bolesti, posebno raka.
S vremenom, broj prodavnica sa nazivom „zdrava hrana“ se povećavao, one su bile sve popularnije, a trgovci su to iskoristili pa su asortiman proširili i na neke industrijske i pekarske proizvode.
Kupci su stekli poverenje i niko više nije dovodio u pitanje prikladnost naziva. Potrošači veruju da sve što je u ponudi u prodavnicama koje nose naziv „zdrava hrana“ i zdravo. Diskutabilno je šta se sve kod nas plasira kao zdrav i prirodan proizvod. Uglavnom je dovoljno da se to napiše na proizvodu i da se uloži nešto novca u reklamu.
Od šarenila koje se krije iza stakla i rafova novih, do tada neviđenih proizvoda, pa i zbog pristupačnih cena kupovini nikad kraja. Na meniju je za doručak gotovo uvek musli. Tropiko, klasik, digestiva, stvar je ukusa. Pošto smo rešili da promenimo navike, grickalice iz marketa menjamo sa dvesta ili trista grama slanih, ljutih ili preprženih integralnih grisina, jer su, po našem ubeđenju, zdrave. Nađu se tu i neke ražane, ovsene ili pločice od lana. Onda dolazimo do slatkiša. Taj najlepši porok koji se svojski trudimo da izbegnemo sada je moguć jer na svakom od ovih proizvoda piše „bio“. Ne marimo ni kada ima preliv od čokolade jer smo ipak u prodavnici koja prodaje zdravu hranu. Na kraju, vrlo zadovoljno, sa prepunim kesama, odlazimo kući budući da smo ispoštovali svoju odluku da se baš od danas pravilno hranimo.
KOLIKO JE "INTEGRALNO" I "BEZ ŠEĆERA" BAŠ TAKVO
Reč „integralno“ danas više ima funkciju marketinških poteza izvesnih proizvođača. U osnovi reči „integralno“ u stvari je celovito. Suština je da se jede hrana koja je živa, koja ishranjuje i okrepljuje organizam. To se može lako utvrditi jednostavnim eksperimentom. Potopite celo zrno bilo koje žitarice u vodu. Ako proklija, dokazano je da je živo. Slično se dešava i sa mahunarkama i semenkama. Međutim, pod nazivom „integralno“ provlače se i razni proizvodi od integralnog pšeničnog brašna, koje je mlevenjem izgubilo primarnu ulogu.
Prilikom kupovine, uglavnom nas reč „integralno“ već na startu razoruža i spremni smo za kupovinu. Međutim, potrebno je pročitati deklaraciju da bi se utvrdilo da li je proizvod baš takav, jer se iza te etikete uglavnom kriju sastojci poput masnoće i zaslađivača, što je teško uvideti kod robe na merenje. Takođe, neinformisani potrošači su u zabludi kada im se kaže da nema šećera u proizvodu, a misli se samo na beli konzumni šečer. Sojine grisine, lanene pločice i razni „zdravi“ slatkiši puni su masnoća, brašna ili šećera. Uglavnom nije prisutan beli šećer, već drugi tipovi, koji su takođe kalorični.
Organska hrana - zdrava hrana
Kod nas postoji svega sedamdeset sedam proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom. Sertifikovani organski proizvod obeležava se oznakom „organski proizvod“, kodom ovlašćene organizacije i nacionalnim znakom i važi godinu dana.
Organska hrana može biti sveža ili prerađena. U svežu se ubrajaju voće i povrće bez pesticida, dok se pod prerađenom organskom hranom podrazumevaju namirnice bez aditiva, koje su proizvedene primenom svega nekoliko metoda, pod određenim uslovima i od određenog materijala.
Prerađenu organsku hranu, koja je obično skuplja, moguće je naći i u supermarketima. Tako se na policama, pored žitarica, integralnog brašna i biljnih namaza, mogu naći i džemovi, slatka, ali i sokovi. Ipak, povedite računa o deklaraciji i etiketi. To je jedini način da budete sigurni da ste zaista kupili proizvod organskog porekla.
TREBA ČITATI SASTAV PROIZVODA, A NE REKLAMU
Ljudi su uglavnom svesni koliki je uticaj hrane na zdravlje, ali malo ko dublje ulazi u celu ovu priču. Jedan deo potrošača je vrlo edukovan i tačno zna šta kupuje, dok je drugi deo podložan uticajima.
Kada potrošač uđe u prodavnicu u kojoj ima puno proizvoda od čokolade, belog brašna, raznih bombona ili masnih grickalica, onda to verovatno i nije prodavnica zdrave hrane. Drugi pokazatelj da li je stvarno reč o prodavnici ove vrste može biti i stepen edukovanosti prodavca o proizvodima i principima zdrave hrane.
Nutricionisti preporučuju da se manje čitaju reklamne poruke, a da se više pažnje obrati na sastav proizvoda. Ali najpre se treba informisati o tome šta je sve zdrava ishrana.
Naravno, u radnjama zdrave hrane mogu se naći mnogi proizvodi kojih nema u širokoj ponudi, a korisni su i neophodni. Ako zbog zdravstvenih razloga morate da izbegavate mlečne proizvode ili određene vrste žitarica, možete nači odličnu ponudu i zamenu za mleko, mleko od pirinča, kokosa, soje. Izbor u takvim prodavnicama omogućava ljudima alergičnim na određenu hranu da na jednom mestu nađu dosta proizvoda koji će im ishranu učiniti raznovrsnijom.