Zdravlje: Zimska melanholija || Hello Magazin!

Procenjuje se da milioni ljudi pate od sezonskog afektivnog poremećaja a još više njih od od blažeg oblika ovog poremećaja poznatog pod nazivom zimska melanholija.
Ukoliko vas tmurno vreme i kraći dani čine neraspoloženim, nesrećnim i očajnički želite da prespavate zimu, verovatno patite od sezonskog afektivnog poremećaja. U zimskom periodu godine mnogi ljudi zapadaju u depresiju poznatu kao "sezonski poremećaj raspoloženja". Osećaju se bezvoljno, umorno, imaju pojačanu želju za slatkim, smanjenu seksualnu želju i poremećaj spavanja.
Postoji teorija da nedovoljno svetlosti menja hemiju u mozgu kod osoba koje imaju biološku osetljivost za to. Kod njih manjak dnevne svetlosti smanjuje nivo neurotransmitera serotonina koji je jako bitan za raspoloženje. Istovremeno, zbog duže noći, luči se više melatonina koji je bitan za kvalitetan san. Zato su mngi ljudi tokom jeseni i zime pospani i danju.
Osobe koje pate od sezonskog poremećaja raspoloženja i same primete da im se zimi jedu mnogo više slatkiši nego leti. Slatkišima i skrobnim namirnicama unose pravi lek protiv melanholije. Kada ljudi koji ne pate od ovog poremećaja unesu više ugljenih hidrata, na primer šećera, postaju manje energični i opada im pažnja, bez obzira na godišnje doba. Kod osoba sa sezonskim poremećajem raspoloženja je obrnuto: kod njih ugljeni hidrati deluju kao antidepresiv. Nakon slatkiša one se osećaju živahnije i vedrije, manje su napete, depresivne i umorne. Takvo poboljšanje raspoloženja je posledica porasta serotonina.
Ako se zimi osećate depresivno ne lišavajte se ugljenih hidrata za kojima vam telo vapi. Za vas nisu pogodne dijete bogate belančevinama a siromašne ugljenim hidratima, pogotovu ne u zimskim mesecima. Da bi pomogli sebi možete jesti slatkiše, ali mnogo je zdravije da uzimate složene ugljene hidrate kao što su pasulj, testenina, povrće, cerealije, hleb i pecivo. I oni pomažu samo deluju sporije. Izbegavajte prekomerno unošenje alkohola i kofeina, jer mogu povećati uznemirenost i pogoršati raspoloženje.
Osim hrane veoma je važna svakodnevna šetnja. Za nju izdvojte najmanje pola do jednog sata u najsvetlijem delu dana.
Najvažnije je prepoznati ovaj problem, kako bi pronašli najbolje načine da delujete na svoje raspoloženje. Prvi korak u rešavanju je samopomoć, u smislu dobre organizacije života. Neophodno je što više se baviti fizičkom aktivnošću kako bi imali dobar san i povedete računa o zdravoj ishrani. Prostor u kom boravite neka bude što bolje osvetljen, a lagana muzika će uticati da se prijatnije osećate.
Pored brojnih načina da prebrodite zimsku melanholiju, srećom postoji olakšanje i u vidu svetlosne terapije za koju mnoge slavne ličnosti tvrde da im je pomogla.
SVETLOST IZVOR RADOSTI
Simptomi se mogu pojaviti početkom jeseni, ali uglavnom dostižu vrhunac u toku zime, da bi onda nestali dolaskom proleća kada dani postaju duži.
Ukoliko ste tokom dana dovoljno dugo izloženi delovanju prirodne svetlosti, noću ćete bolje spavati, imaćete zdrav apetit, probavu i dovoljno energije za obavljanje dnevnih obaveza, a raspoloženje će vam ostati pozitivno. No, u nedostatku snažnih svetlosnih signala vaš bi prirodan biološki časovnik mogao izgubiti svoja podešavanja i tada ćete početi da osećate simptome sezonskog afektivnog poremećaja.
Za Natali Imbruliju selidba preko pola sveta '90-ih godina duboko se odrazila na njeno opšte stanje. Preseljenje iz Australije u London za nju nije značilo samo kulturni šok, niti puki osećaj da će joj nedostajati porodica i prijatelji. Glavni uzročnici njenog lošeg raspoloženja bili su mračni i sumorni jesenji i zimski dani.
- Nisam ni znala da postoji sezonski afektivni poremećaj dok se nisam preselila u London, gde se nedostatak sunčeve svetlosti zaista loše odrazio na moje raspoloženje i zdravlje. Simptomi su nestali kada sam se preselila u Los Anđeles, gde je uvek sunčano - objašnjava pevačica i glumica rodom iz Sidneja.
Natali je jedna od brojnih slavnih ličnosti koje pate od ovog poremećaja. I njena koleginica i zemljakinja Nikol Kidman izjavila je da oseća posledice ovog poremećaja.
ALARMANTNA UPOZORENJA
● Depresija - Loše raspoloženje bez očiglednog razloga, često i gubitak samopoštovanja
● Poremećaji spavanja i sna - Zamor tokom dana i/ili nemiran san i rano buđenje
● Letargija - Nedostatak energije koji onemogućava obavljanje uobičajenih dnevnih poslova
● Gubitak libida - Nedostatak zanimanja za fizičke dodire ili intimne kontakte
● Anksioznost - Teškoće u prevladavanju stresa
● Socijalni problemi - Razdražljivost i nedostatak želje za druženjem sa prijateljima i članovima porodice
● Prejedanje - Neutaživa glad za ugljenim hidratima i slatkišima, što može rezultovati povećanjem telesne mase