Proteinske dijete - da, ali ne na duže staze

Proteinske dijete i dijete siromašne ugljenim hidratima u poslednjih par decenija vrlo su popularne – za to je zaslužna činjenica da je zbog smanjene količine ugljenih hidrata u ogranizmu smanjena i proizvodnja insulina, a kada je nivo insulina nizak, telo sagoreva više masti. Međutim, iako vam mogu pomoći da brzo i lako izgubite suvišne kilograme, njihova primena nikako se ne preporučuje na duže staze.

Dnevna potreba za proteinima zavisi od pola, starosti, težine i zdravstvenog stanja.

Većini odraslih potrebno je oko 3 porcije proteina dnevno. Preteran unos opteretiće jetru i bubrege, i doprineti gubitku kalcijuma što može izazvati osteoporozu, dok nedostatak vlakana može uzrokovati poremećaje u varenju, konstipaciju, pa i neke teške bolesti, poput kancera, piše superzena.

Napomena: Jedna porcija staje u jednu šolju

Dobri izvori proteina:

- meso, živina i riba

- jaja

- mlečni prozvodi sa niskim sadržajem masti

- orašasti plodovi i semenje

- mahunarke

- proizvodi od soje poput tofu sira

Dobri izvori ugljenih hidrata sa niskim glikemijskim indeksom:

- integralne žitarice poput smeđeg pirinča, raži, ovsa, heljde, kukuruza

- većina voća i povrća, osim krompira

- mlečni prozvodi sa niskim sadržajem masti

Jedna porcija proteina iznosi oko:

- 65 grama kuvanog posnog mesa

- 170 grama mahunarki

- 2 jaja

- šolja mleka

- 200 grama jogurta

- pola šolje orašastih plodova ili semenja

Primer dobro izbalansiranog jelovnika:

Doručak: omlet od 2 jaja sa sirom sa jednom i po porcijom seckanog paradajza, pečuraka i luka, i jednim parčetom tosta od ražanog hleba

Ručak: integralna zemička sa 100 grama piletine i 2 porcije salate

Večera: 100 grama kuvane jagnjetine (150 grama sirove), porcija testenine od heljdinog brašna i 2 porcije barenog povrća

Užina: štapići od povrća sa 2 kašike humusa ili mali voćni šejk sa smanjenim sadržajem masti