Pošaljite sebi motivaciono pismo || Hello Magazin!

Da li ste poslednjih dana decembra sebi davali obećanja i pravili spiskove šta ćete sve uraditi od 1. januara? Da li ste verovali da ćete ovog puta biti istrajni i da nećete odustajati, kao što ste prošle ili pretprošle godine? Da li ste, dok ste donosili male i velike novogodišnje odluke, znali da postoje istraživanja koja govore da samo deset do dvanaest posto bude i ostvareno? Zašto je tako i šta možemo da uradimo da bismo sačuvali motivaciju? Odgovore smo potražili kod beogradskog psihijatra Aleksandra Misojčića.

Zašto toliko prazničnih odluka ostane neispunjeno?

‒ Čovek sebe ponekad malo laže, što je opravdano i bezazleno. Ako bismo želeli da budemo tolerantniji, onda bismo ovakve neuspele pokušaje da se ispoštuju novogodišnje odluke mogli da nazovemo „planom sa nedovoljno preciznim rokom realizacije“. Laganje sebe je tako ljudski. Pogledajmo poeziju: mnogi ostavljeni i zaljubljeni pozivaju partnere da ih „makar lažu“. Ipak, ne bi bilo dobro da nam nepoštovanje rokova postavljenih ciljeva pređe u naviku i da tako izbegavamo suočavanje sa greškama i pogrešnim izborima.

Pročitajte: Kako lakše podneti vesti koje izazivaju stres i strah

Ljudi često idu iz jedne krajnosti u drugu, od onog „kako da organizujem svoj život kad ništa ne nagoveštava da će mi biti bolje“ do „lajfkoučastog“: „Dovoljno je da nešto jako želim, pa će se ostvariti“. Znamo da ni jedno od tih gledišta nije potpuno tačno, ali gde je prava mera optimizma, realnosti i opreznosti?

‒ Kao u mnogo čemu drugom, rešenje je u balansu, u hrabrosti i slobodi da svakodnevno pravimo izbore i pokazujemo spremnost da snosimo odgovornost za njih. Put ka ostvarenju optimističkih, velikih ciljeva kreće od merljivih i ostvarivih. Neki izbori su nametnuti, iznuđeni i neophodni, ali to nije alibi za one koje još čvrsto držimo u svojim rukama. To se posebno odnosi na izbore koji nisu toliko usmereni na ekonomsku, već na psihološku dobit, a upravo oni nam mogu podariti osećaj slobode. Ljudi se u brakovima osećaju sputani, na poslu nepriznati, drže se predrasuda, vode ih strahovi, uslovljava ih kultura... Boje se da budu ono što bi želeli. Sve to hrani osećaj teskobe, neslobode.

Mnogi naizgled idilični bračni, porodični i poslovni odnosi praćeni su dubokim osećanjem njihovih aktera da su mogli ili želeli drugačije. “Nije u događajima, nego u njihovom viđenju”, upozorava grčki filosof Epiktet i dodaje da je čovekova dužnost da vlastiti karakter oblikuje nezavisno od spoljnih okolnosti. Hrabrost je uraditi ono što želiš, a prvi saveznik u tome je mudrost. Imati iluziju slobode je neminovnost i cena se plaća ako to ne razumemo. Plaća se ukoliko se vodimo unapred spremljenim odgovorima, ako idemo poznatim i pripremljenim asfaltiranim magistralama, ako se ne osluškujemo, ako ne istražujemo i ne krčimo svoje puteve, ako ne poštujemo vlastite potrebe.

Motivaciono pismo - Samo oprezno i polako

Nije malo onih koji tvrde da dijete ili odluke tipa „ostaviću cigare“, a počinju „od ponedeljka“ ili „od prvog“, obično nemaju šanse da uspeju.

‒ Cena promene nije mala i nismo svi uvek spremni da je platimo, ali važno je da pokušavamo i tragamo, da eksperimentišemo u pronalaženju puta ka zadovoljenju potreba. Jedna divna stara priča govori o monahu koji je redovno sakupljao kišnicu i njome zalivao udaljeno suvo drvo. Kada su ga drugi monasi podrugljivo pitali zašto to radi kada suvo drvo nikada neće roditi plod, odgovorio je ‒ ne razumete ništa, suština je u zalivanju. Zadovoljstvo se nalazi u onome što se radi, za čim postoji potreba bez ultimatuma za plodom, a onda će, s vremenom, doći i plodovi.

Da li je bolje napraviti veću listu odluka, pa šta ispunimo – ispunimo, ili se treba usredsrediti na dve-tri stvari koje su nam bitne?

‒ Ja sam za postepeno osvajanje svakog vida lične slobode. To treba činiti strpljivo i mudro, uz razumevanje i poštovanje drugih. Sve ima svoju evoluciju, tok i promenu. Samo oprezno i polako, bez narcisoidnih ideja, stepenik po stepenik. Brze promene kažnjavaju.

Pročitajte: Stres i kako ga savladati

Kako zadržati motivaciju?

‒ Treba težiti tome da budemo svoji i autentični. Momenat u kome smo eventualno prepoznali određene slabosti nije nepromenljiv. To nije konačan momenat nego jedna faza procesa. Prolazimo kroz razne životne cikluse, u kojima su naše moći, uloge i ciljevi različiti. Često se čuje „ja sam takav“. Mogao bih se složiti, ali samo u smislu da sam takav u tom trenutku, u toj fazi životnog ciklusa. I dobro i loše je promenljivo. Treba ograničiti narcisoidnu ideju o sopstvenoj omnipotentnosti i ne težiti pobedama u svim situacijama, jer čak i da su moguće, bile bi Pirove.

Autor: Brankica Treskavica