Trening Ane Stanić jedan je od najboljih: Kako sam zavolela pilates || Hello Magazin!

Od kada je postala deo javnog života Ana Stanić važi za jednu od najbolje stilizovanih osoba, a po pravilu posle te konstatacije ide i zaključak “lako je njoj da obuče ono što poželi kad ima savršenu figuru”. Sa popularnom pevačicom razgovaramo o putevima koji vode do takvog izgleda, a usput smo saznali da ovih dana završava i novu pesmu “Ljubavi za oboje“.

U pilates ste se zaljubili pre više od dve godine. Čime vas je privukao?

‒ Dugo sam imala pogrešnu predstavu, koja je i dalje bliska mnogim ljudima, da se pilates svodi na “parter i veliku loptu, sa kojom ti nešto treba da radiš”. To mi je delovalo dosadnjikavo, pa se nisam naročito zanimala za njega. Zaintrigirao me je tek kada sam otkrila da savremeni studiji imaju sprave na kojima se radi većina vežbi, a mogućnosti su skoro neiscrpne. Daleko sam od osobe koja je spremna da se dok vežba muči, pa sam zato bila oduševljena što sam našla vrstu treninga posle koje niti sam preznojena, niti iscrpljena, a istovremeno jačam mišiće i istežem se. U početku sam imala individualne treninge, ali kada sam se prvi put našla na grupnom, shvatila sam da je to za mene bolja opcija. Sklona sam zabušavanju i zagovaranju trenera kad radimo jedan na jedan, a kad su tu i druge žene, probudi se moj takmičarski duh.

Idete li na još neke treninge?

‒ Ne, ali kreće sezona skijanja na vodi. Za vreme raspusta, ako su dani lepi, a mi u Beogradu, sa sinom Vukom bar tri puta nedeljno idem u Bečmen. U avgustu, kad se u gradu baš ništa ne dešava, a mi nismo na moru, odlazimo svakodnevno, samo što ima dana kad se ja samo sunčam, dok se Vuk skija. Eto, i tu zabušavam. (smeh) Međutim, kad se spremam za takmičenje, onda sam baš revnosna.

Trening Ane Stanić dostupan je svakome

Drugi put pominjete zabušavanje, a mi vas doživljavamo kao spartanku.

‒ Daleko sam od toga, ali osećam se zdravije uz fizičke aktivnosti, jer moje držanje tela nije idealno, imam genetske predispozicije za okoštavanje, nerastegljiva sam... Da nemam tu svest, a da treba da se bavim nekim dosadnim sportom, najverovatnije bih uradila sve što mogu da ga izbegnem. S obzirom na to da u pilates-studiju, koji je Marija nedavno otvorila, imam divno okruženje, plus je tu terasa na kojoj bih mogla da provedem sate, dolasci na treninge imaju i aspekt uživanja. Slično je sa skijanjem na vodi, obožavam da sam na tom jezeru, sa tim ljudima. Međutim, da radim od devet sigurno ne bih u sedam bila na treningu, niti mi se ikada desilo da kada sam na putu tražim teretanu. Takvim ljudima se divim.

Da li je pilates zaslužan za vaše, u medijima toliko puta pomenute trbušnjake?

‒ Za razliku od nekih drugih delova mog tela na kojima treba da se radi, stomak mi je oduvek najmanja briga, jer je čak i u periodima kada sam imala najviše kilograma bio potpuno ravan. Razlika je samo što tada nisam imala tako vidljive trbušnjake, jer je preko njih bio tanak sloj sala, pa ih je skrivao. Kada se sve salo istopilo, oni su se pojavili. I ja sam bila prijatno iznenađena, a sada se pitam dokle će biti tu. (smeh) Pilates je presudno uticao na bolju posturu i kompletnu zategnutost mog tela, što je u suštini i važnije. Meni su neuporedivo veća opsesija ruke, jer bi mi bilo baš bez veze kad bi nadlaktice počele da vise, a uveliko sam u zoni borbe sa gravitacijom.

Pročitajte: Ana Stanić - Već tri godine ne jedem šećer, belo brašno i beli pirinač i imam šest obroka dnevno

Vodite li striktno računa o ishrani?

‒ Ne odričem se hrane jer sam gurman, a i svakog jutra se merim, ne da bih proverila jesam li se ugojila, već da li sam smršala. Ne bi bilo tako da pre četiri godine, zbog insulinske rezistencije, nisam morala znatno da promenim ishranu. Dotle sam stavljala po tri kašičice šećera u kafu, dan počinjala slatkim doručkom, popodne bih uzela parče torte, a posle svakog obroka morala bih da pojedem desert. Moj organizam je verovatno doživeo šok kada je ostao bez svega toga, pa sam počela rapidno da mršavim. U nekom trenutku sam shvatila da moram da unosim više slane hrane da ne bih mršavila, jer mom licu to ne stoji dobro.

Da li nekada, ipak, pojedete nešto što ne bi trebalo?

‒ Prošla je faza kada sam mislila da ne smem da okusim ništa slatko, a desi mi se i da dva dana uzastopno jedem tortu, što baš ne bih smela. Na kraju sam saznala da svakog drugog dana mogu da uzmem dve štangle crne čokolade, ali ja sam to prevela u svaki dan. Godinama sam crnu čokoladu smatrala zlom za kojim ću posegnuti samo ako u kući nema baš ništa lepše, isključivo u kombinaciji sa neutralnom pavlakom ili šlagom. Međutim, s vremenom sam naučila da u njoj i te kako uživam, a pronašla sam proizvođače koji uspevaju da naprave ukusnom i onu sa 75% kakaa.