Ksenija Mijatović je u 38. godini promenila život iz korena, njena priča podstrek je mnogima || Hello Magazin!

Ksenija Mijatović je krajem devedesetih i početkom dve hiljaditih bila jedna od naših
najcenjenijih pevačica. Spadala je u red onih o kojima se govori s poštovanjem, ali
istovremeno konstatuje da se od muzike neće materijalno osigurati ako ne napravi
kompromis sa sobom i počne da peva i ono što se tada tražilo. Njoj ta opcija nije bila bliska,
pa je 2013. u „Madlenianumu“ održala svoj poslednji koncert i – u 38. godini krenula u
potpuno novi život. Upisala je psihologiju, koju je diplomirala u roku. Danas o velikoj
prekretnici kaže

- Mada je „Madlenianum“ bio pun, a atmosfera divna, shvatila sam da u Srbiji nema mesta
za ono što želim. Mogla sam da se mrcvarim još neko vreme i da budem isfrustrirana, pa i
ogorčena pevačica, ali to ne vodi ničemu. Zahvalila sam životu za pet albuma i rekla sebi –
Ksenija, Srbija se, nažalost, nikada više neće vratiti u tokove vrednosnog sistema kakav je u
svetu. Svuda ima i kvaliteta i kiča, a kod nas znamo šta dominira.

Pročitajte: Ksenija Mijatović od devete godine živi sa bolešću o kojoj sada želi sve da kaže

Kako ste odlučili da psihologija bude vaše novo zanimanje?

- Pratila sam učenje Lujze Hej. Dopao mi se način na koji komunicira sa ljudima i artikuliše
ideju da svako može da napreduje i iskoristi svoje potencijale, ali to mi nije bilo dovoljno.
Želela sam da primenim socijalne veštine koje sam već posedovala, pre svega mislim na
snalaženje na sceni i komunikaciju sa velikim brojem ljudi. Međutim, tada nisam mogla ni
da pretpostavim da ću se baviti psihoterapijom. Poslovna psihologija bila je moja primarna
ideja, ali nije zadovoljila moju potrebu da proniknem u sve one tanane delove ljudske duše. Šta je to u ljudima što ih tera da nešto urade ovako ili onako? Zašto osećamo to što
osećamo? Kada se javljaju blokade?

Da li ste u ovu priču ušli pre nego što ste odustali od bavljenja muzikom?

- Ne, ali odavno je postojalo interesovanje koje je, možda, vodilo ka ovome danas. Dakle,
nije se baš sve dešavalo slučajno. Još kao srednjoškolki nije mi bila prihvatljiva Darvinova
teorija evolucije, uz dužno poštovanje. Možda je to bilo fantaziranje tinejdžerke, ali mi je
bila bliska ideja da je čovek mnogo više od proste materije. Imala sam 17 godina kada sam
se susrela sa knjigom Bhagavad Gita, na nemačkom jeziku, koji sam kasnije studirala.
Putevi su me dalje vodili jednim delom preko indijskih veda, a drugim preko pogleda
Helene Blavatski Rudolfa Štajnera. Kasnije sam se zainteresovala za Junga, Frojda, ali sve
vreme više me privlače fenomeni, nego psihologija kao nauka.

Ksenija Mijatović - Punih 15 godina ne pušim

Desila vam se velika životna promena, ali godine, koje ste proveli van scene, nisu
ostavile mnogo traga na vama.

- Za to bi trebalo da zahvalim genetici. Roditelji su mi lepi i vitalni. Moja muzika nije
podrazumevala pevanje na svadbama i krštenjima do osam ujutru, pa se fizički nisam
previše „trošila“. Već 15 godina ne pušim, ali bih lagala kada bih rekla da se previše bavim
vežbanjem i vođenjem računa o ishrani. Kao prava Vojvođanka volim peciva i burek, ali
sam umerena u svemu.

Pročitajte: Gde je nestala nekadašnja pevačica Ksenija Mijatović?

Dok ste bili pevačica pričali ste o malom sinu Relji, koji odavno nije više mali.

- Relja ima 22 godine i studira Računarski fakultet u Beogradu. Iako se opredelio za IT
sektor, veoma je kreativan, što me jako raduje. Vidim da ga je moj život inspirisao, a volela
bih da se to desi celoj jednoj generaciji i to ne samo mladih ljudi, već žena koje misle da
više nisu u godinama kada se život može promeniti. Nadam se da će im i ova naša priča biti
podstrek da shvate da u životu, zaista, nikad nije kasno. Svojevremeno sam u intervjuima
pominjala da moja mama često kaže da za ljubav i sreću nikad nije kasno, već da kad god da
dođu – dobro su došle.