Autofagija - režim ishrane za "Nobelovu nagradu" || Hello Magazin!

Autofagija, isprekidani post, koji nazivaju “dijetom sa Nobelovom nagradom”, drastičan je i iziskuje snažnu volju i strpljenje, ali ima veoma pozitivan uticaj na ceo organizam

Od trenutka kada je Novak Đoković na “Instagramu” objavio intervju koji je sa profesorom dr Draganom Ivanovom uradio na temu autofagije, ovaj metabolički proces postao je tema mnogih razgovora. I oni poslovično skeptični zainteresovali su se kada je slavni teniser istakao da ima više energije, da bolje spava i generalno se bolje oseća otkako praktikuje “isprekidani post". Tokom kojeg jede samo u vremenskom intervalu od osam sati, dok sledećih 16 u organizam unosi isključivo tečnost.

Japanski biolog Jošinori Ohsumi 2016. godine dobio je „Nobelovu nagradu“ u oblasti medicine i fiziologije za otkriće mehanizma na kojem počiva autofagija. Fundamentalni proces korišćenja i recikliranja nepotrebnih delova ćelije, odnosno svakakvog “đubreta” koje se u njoj nakupilo. Njegovo istraživanje pokazalo je da kratki periodi posta imaju pozitivan uticaj na obnavljanje ćelija i pomažu usporavanje procesa starenja. U prevodu sa grčkog izraz autofagija otprilike znači „jesti sam sebe“.

Pročitajte: Nikola Rokvić drastično smršao - Recept Novaka Đokovića provereno radi

Autofagija - proces tokom kog se organizam čisti od svega lošeg

Pošto je priča podigla dosta prašine i podelila mišljenja na “za” i “protiv” obratili smo se Novakovom sagovorniku, koji je specijalista interne medicine i najveći poznavalac autofagije u ovom delu Evrope. Na početku razgovora istakao je njene najbitnije efekte:

‒ Reč je o procesu tokom kojeg se organizam čisti od patoloških, nepravilnih, nekvalitetnih, mutiranih, čak malignih struktura. Telo peremo redovno, mnogi upražnjavaju detoksikaciju kao način higijene creva, ali autofagija čisti ćelije. Dakle, to je najdublje čišćenje i pranje organizma od toksina i svega što mu nije potrebno.

‒ Organizmu donosi dodatnu energiju. Zamislite da je napolju hladno, a vi imate stari neupotrebljiv nameštaj. Sigurno ćete uzeti te rasklimane stolice ili police, iseći ih i njima naložiti vatru. Organizam prerađuje ćeliju koju je prepoznao kao nepotrebnu ili štetnu, a reciklirani materijal koristi kao dodatno gorivo, pa automatski ima više energije nego pre autofagije.

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели HELLO! Magazin (@hellomagazinsrbija) дана 13. Јул 2020. у 6:28 PDT

‒ Podmlađuju nam se i telo i mozak. Opet dolazimo do toga da organizam reciklira ono što je ostarilo ili postalo nepotrebno, stare ćelije se razgrađuju i od tog materijala stvaraju se nove. Ne treba zaboraviti i da autofagija ima preventivno dejstvo na niz bolesti: maligne, kardiovaskularne, autoimune, na dijabetes, insulinsku rezistenciju, gojaznost, alergije, hronični umor... Ona je baza, opšti terapijski mehanizam na koji se, ako bolesti već postoje, dodaje određeno lečenje.

Priznaćete da čoveku koji nije upućen u sve te procese zvuči čudno kada mu se kaže da neće jesti 16 sati, a bolje će se osećati.

‒ Najviše energije kojom organizam raspolaže u određenom trenutku trošimo na varenje. Idealno bi bilo da hranom unesemo onoliko energije koliko nam je potrebno i da to što smo pojeli zahteva minimalan utrošak snage kako bi se svarilo.

Koji su benefiti autofagije?

Osećaju li se benefiti autofagije samo kada se ide na varijantu 16 : 8 (16 sati se ne jede, osam se jede) ili i ako se odlučimo za 14 : 10 ili 12 : 12?

‒ Najbolje je u početku ići sa 16 sati jer je organizmu potrebno neko vreme da aktivira mehanizam. Ukoliko ste već praktikovali "isprekidani post", pogotovo češće, autofagija se dešava već posle 12-13 sati, jer je staza kojom ide utabana. Posle dve nedelje proces se ranije uključuje nego prva tri, četiri dana.

Pročitajte: Ishrana Novaka Đokovića privlači mnogo pažnje, a sa ovom namirnicom započinje baš svaki dan

Da li je važno u koje vreme (ne) jedemo?

‒ Proces autofagije trebalo bi da se uključuje noću, jer se tada luči hormon rasta, koji će omogućiti da se od ostarelih i recikliranih ćelija stvaraju nove. Noću se luči i melatonin, takođe neophodan za stvaranje mladih ćelija i energije. Idealno bi bilo kada bi nam poslednji obrok bio između dva i četiri, a prvi naredni, doručak, sutradan ujutru između osam i deset.

Mnogi ljudi nemaju ustaljen ritam ili im radni dan počinje u podne. Da li se autofagija “uključuje” i ako, na primer, jedemo uveče u devet, a sledeći obrok nam je sutradan u jedan?

‒ Da, ali je efekat manji. Dobro je znati da ovo nije jedini oblik autofagije. Možete odabrati i varijantu da jednom nedeljno ne jedete ništa 24 sata. Evo, ja danas pijem samo vodu i funkcionišem bez problema.

Govorili smo o medicinskom aspektu autofagije, a mnogi su se za nju zainteresovali tražeći način za gubljenje kilograma. U kojoj je meri delotvorna na tom polju?

‒ Mnogi pacijenti su mi govorili da su nastavili da konzumiraju istu količinu hrane kao ranije, ali u drugo vreme i da više nisu imali problem sa težinom. Sve što se uveče pojede taloži se u masnom tkivu jer jedino tu može da ode, budući da su “vrata” na organima zatvorena. Ono što jedemo ujutru ide u mišiće i mozak, pa smo živahniji, a metabolizam je brži.

Pročitajte: Isprekidani post - Ishrana uz koju ćete biti siti, ali će kilogrami nestajati

Ako želimo da smršamo, smemo li da u okviru tih osam ili deset sati, kada unosimo hranu, jedemo sve što želimo?

‒ Svakako je važno i šta jedemo. Mislim da je sada idealno vreme za mršavljenje jer dan možemo da počnemo velikom količinom sezonskog voća uz dodatak badema. Na primer, trešnje su sjajne za one koji žele da smanje telesnu težinu, jer daju osećaj sitosti, bogate su vlaknima, nisu kalorične. Ako nam voće nije dovoljno za doručak, možemo da dodamo i manje količine žitarica u celom zrnu, kao što su bareni kukuruz, skuvane ovsene pahuljice ili ovas, integralni pirinač, čia semenke. U tom slučaju s malo kalorija dobijamo veliki osećaj sitosti. Ručak je poželjno početi obilnom salatom ‒ kupus, krastavci, paprike ‒ u koju ćemo dodati masline ili mladi sir, pasulj, kikiriki... To će napuniti želudac i doneti svežinu, ali ne i kalorije. Potom možemo da pojedemo supu, bareno povrće ili skuvano u čorbi, malo pirinča, pečurke... Kada se tako hranimo, zagarantovano ćemo izgubiti na težini.

Utiaj dijete na imunitet

Tokom karantina često smo slušali da ne treba držati dijete jer smanjuju imunitet.

‒ To je zabluda. Imunitet obaraju zasićene masti iz kajmaka, masnih sireva, putera ili margarina, masnog mesa... S druge strane, voće i povrće ga podiže, dok je krtolasto povrće prirodan antibiotik i moćan stimulator imuniteta. Žao mi je što se nije više govorilo o prirodnim imunostimulatorima. Najvažniji su sunce i vitamin D, a unos velikih količina voća, svežeg povrća i orašastih plodova obezbeđuje snažan imunitet.

Pominjanje krtolastog povraća podsetilo nas je na polemike o tome da li je krompir dragocen ili od njega nema koristi.

‒ Ne možemo da kažemo da sadrži sve što je našem organizmu potrebno, ali je sigurno da je izuzetno kvalitetna namirnica. Pacijentima koji žele da smršaju ili imaju insulinsku rezistenciju govorim da mogu da jedu krompir, ali u umerenim količinama i, naravno, baren, a ne pomfrit.