Zbogom dijetama: Smršajte uz pomoć ovog trika || Hello Magazin!

Zbogom dijetama - ukoliko ne verujete, pred vama je mini vodič kako da to uradite uz dobro razumevanje kalorijske ravnoteže

Kad je reč o smanjenju viška kilograma i uklanjanju masnih naslaga, jedna od stvari koja izaziva najviše razmimoilaženja je takozvana kalorijska, ili energetska ravnoteža. Odnos unetih nasuprot utrošenim kalorijama. Neko tvrdi da je baš to "sve i svja“ u gubljenju masnog tkiva. Drugi pak smatraju da je energetska ravnoteža previše pojednostavljena i predstavlja veliku zabludu. Ali, iza usijanih rasprava i ograničenih gledišta tipa "Ili se slažete sa mnom, ili ste glupi!“, razmotrimo ovo pitanje na trezveniji način.

Energetska ravnoteža, najkraće, znači:

Kad unesemo više energije nego što utrošimo, dobijemo na težini.
Kad unesemo manje energije nego što utrošimo, gubimo težinu.

Ovaj jednostavan koncept je zaista temeljan u regulaciji telesne težine i, koliko znamo, najpribližniji naučno utemeljenoj činjenici. Zašto onda izaziva toliko neslaganja? Zato što je, kao i kod svakog žučnog argumenta, najčešće poseže za krajnostima, piše harpersbazaar.rs.

Na jednoj strani su oni koji veruju da je energetska ravnoteža nedvosmislena i neporeciva. Ako ne gubite na težini, razlog je prost: ili jedete previše, ili se ne krećete redovno – ili oba. Samo jedite manje i krećite se više.

S druge strane su zagovornici mišljenja da je energetska ravnoteža promašen koncept, pa čak i potpuni mit, jer ona ne uzima u obzir hormonske neravnoteže, insulinsku rezistenciju, sindrom policističnih jajnika i druge zdravstvene probleme i poremećaje koji utiču na metabolizam. Među njima su i oni koji tvrde da određene restriktivne dijete i namirnice donose "metaboličku prednost“ i pomažu u gubljenju težine a da ne mora da se brine o energetskoj ravnoteži.

Postoji li posebna dijeta za onkološke bolesnike?

Nijedno od ovih mišljenja nije potpuno pogrešno. Ali ni sasvim tačno. Zauzimanje ekstremne pozicije je u ovom – kao i mnogim drugim – slučaju problematično, jer onemogućava da sagledamo širu sliku. Najveći deo ove, kao i većine debata, potiče od nerazumevanja, pojednostavljivanja i nesposobnosti (ili odsustva želje) zavađenih strana da pronađu zajednički jezik.

Energetska ravnoteža prevazilazi ishranu i vežbanje. Postoji bitna razlika između energetske ravnoteže i jednostavnog "jedi manje, kreći se više“. Ali ljudi teže da ih izjednače – zato što je tako lakše..

"Jedi manje, kreći se više“ uzima u obzir samo kalorije koje pojedemo i sagorimo vežbanjem i drugim dnevnim aktivnostima. Ali u konačnu jednačinu ravnoteže uključeno je mnogo više: ona obuhvata sve složene unutrašnje aktivnosti tela, kao i spoljašnje faktore koji ostvaruju uticaj na unos i utrošak kalorija.

Primarni – a ipak često previđani – pokretač svega je, naravno, mozak. On neprestano nadgleda i kontroliše energetsku ravnotežu. Kao kontrola kompleksnog sistema – nuklearne centrale, recimo – on neprestano šalje i prima poruke koje se tiču creva, hormona, organa, mišića, kostiju, masnih ćelija, spoljašnjih podsticaja, kako bi uravnotežio energetsku jednačinu tela.