Pravilna ishrana i fizička aktivnost nisu dovoljni za dobro zdravlje?

Većina nas zna da, da bismo bili zdravi, treba pravilno da se hranimo i da vežbamo. Ipak, tre dve stvari možda nisu dovoljne, smatra novinar i antropolog Skot Karni.

U svojoj najnovijoj knjizi "What Doesn't Kill Us: How Freezing Water, Extreme Altitude, and Environmental Conditioning Will Renew Our Lost Evolutionary Strength", Karni iznosi svoju teoriju o tome da je našim telima neophodan spoljašnji stres u vidu izlaganja niskim i visokim temperaturama, ukoliko želimo da ostvarimo njegov pun potencijal.

Karni navodi da naši preci nisu imali klimu, niti grejanje, koji su ih štitili od surovih vremenskih uslova, i navodi da možda sebi činimo "medveđu uslugu" time što se štitimo modernom tehnologijom.

-Čovek je stvoren za kretanje i trčanje. Sedentaran način života dovodi do razvoja srčanih bolesti, kancera, dijabetesa - mnogih bolesti koje su čest uzrok smrti u modernom svetu, kaže antropolog.

Naša tela 'cvetaju' kada u njih unesemo zdrave namirnice, ali ih uništava prerađena hrana za kojom posežemo u potrazi za visokim kalorijskim sadržajem.

-Kada je reč o anatomiji, moderni ljudi žive na Zemlji već skoro 200.000 godina. Ti znači da vaš kolega, koji po ceo dan sedi za stolom, pod veštačkim svetlom, ima u suštini istu građu kao pećinski ljudi koji su lovili antilope, kaže Karni.

-Da bi stigli do ove tačke, ljudi su morali da savladaju ogroman niz prepreka. Borili smo se protiv predatora, smrzavali u mećavama, tražili sklonište od kiše, lovili i sakupljali svoju hranu, i nastavljali da dišemo uprkos vrućini koja nas je gušila. Sve donedavno, nije bilo nijednog trenutka kada je komfor mogao da se uzme 'zdravo za gotovo' - uvek je bilo ravnoteže između truda i uživanja u onome što smo zaslužili. Sve to vreme, čovek je opstajao bez tehnologije, i morao da bude jak da opstane, dodao je.

Uprkos tome što moderan život donosi dosta udobnosti i uživanja, Karni smatra da to možda nije dobro za nas.

-Bez izazova sa kojim treba da se suočimo, ili pretnje od koje treba da se sklonimo, ostaćemo bez važne stimulacije. Uzmimo za primer anksioznost, koja je danas jedan od najrasprostranjenijih psihičkih problema. Pojedini istraživači smatraju da je reč o evolutivnoj adaptaciji koja se otrgla kontroli. Anksioznost je možda deo našeg odgovora 'bori se ili beži' (eng. fight or flight), koji nas drži u budnom stanju u opasnim situacijama. Pošto nema stvarne opasnosti, poput predatora i drugih prirodnih pretnji, ovo stanje možda nas savladava tokom javnog nastupa ili obraćanja drugim ljudima, kaže.

Karni u svojoj knjizi, u saradnji sa holandskim fitnes stručnjakom Vimom Hofom, iznosi ideju da bi uvođenje izazova u našem okruženju moglo da poboljša naše živote i naše zdravlje.

Hof, poznat po nadimku "Ledeni čovek", zastupa metodu fizičke transformacije koja kombinuje izlaganje ekstremnim spoljašnjim uslovima (pretežno niskim temperaturama), sa posebnom tehnikom svesnog disanja kojom pokušava da uspostavi veću kontrolu nad urođenim neželjenim fizičkim reakcijama. Hof tvrdi da na taj način ne samo da se jača telo, već se ljudi brže oporavljaju od bolesti i povreda.

Uprkos tome što je nekoliko nezavisnih studija potvrdilo njegove navode, naučnici još nisu sigurni da li je reč samo o placebo efektu.

Takođe bi trebalo napomenuti da ono što nije naškodilo Hofu - plivanje u ledenoj vodi - jeste usmrtilo nekoliko ljudi koji su pristupili treningu bez prethodne konsultacije sa lekarom, i dobre fizičke pripreme za takav telesni stres.

Karni zato u svojoj knjizi izričito napominje da bi čitaoci trebalo dobro da budu svesni potencijalnih negativnih posledica, odnosno opasnosti koje nosi Hofov ekstremni trening.