Turistička organizacija Inđije pokrenula je projekat srpska Kapadokija || Hello Magazin!

U cilju jačanja turizma i što boljeg pozicioniranja na turističkoj mapi Srbije, Turistička organizacija Inđije pokrenula je projekat “srpska Kapadokija” koji za cilj ima razvoj nautičkog i eko turizma na Krčedinskoj adi, koja pripada ovoj opštini, a sama po sebi je jedno od najlepših i najživopisnijih destinacija za foto-safari.

- Na tom mestu možete doživeti susret sa krdima konja koji su na slobodnoj ispaši, videti zaštićene vrste životinja poput podolskog govečeta, angusa ili mangulice. E, u takvoj nestvarnoj prirodi od juna do avgusta, svakog utorka, srede, subote i nedelje od 19 časova, u nebo će se vinuti sedam balona na topao vazduh. Dva imaju korpe koje mogu da prime po dvadeset putnika, a ostalih pet su “family”, za četiri osobe. Verujem da smo napravili najatraktivniju turističku ponudu ove sezone u Srbiji, a možda i u regionu - otkriva u razgovoru za HELLO! Milan Bogojević, direktor Turističke organizacije opština Inđija.

Ko je autor simboličnog naziva projekta?

- U svom prvom intervjuu na ovu temu spomenuo sam da ćemo deo Kapadokije preneti u Srbiju i da ćemo ovog leta imati “srpsku Kapadokiju”, a novinari su taj deo izdvojili za naslov. Kasnije, kada sam razmišljao i konsultovao svoje saradnike kako da nazovemo naš projekat, ništa nije zvučalo smislenije i logičnije nego da ostavimo upravo taj naziv - “srpska Kapadokija”.

Od koga je potekla ideja za panoramsko razgledanje Krčedinske ade?

- Ideja je moja i ponosan sam na nju. Nastala je u maju prošle godine prilikom predstavljanja Srbije u Ankari, povodom uspostavljanja avio linije Ankara – Beograd. Tada sam imao priliku da razgovaram sa predstavnicima turističkih agencija iz Kapadokije, od kojih sam čuo ih je država ograničila na “samo” 150 balona koji u istom trenutku mogu da budu u vazduhu, a oni ih imaju mnogo više. Ta informacija je upalila lampicu da bismo nešto slično mogli formirati u Srbiji.

Koliko dugo je trajala realizacija?

- Realizacija je trajala godinu dana i moram priznati da su ovo bili najteži pregovori koje sam vodio u svom životu. Nije bilo lako ubediti ih da dođu u Srbiju i preuzmu rizik poslovanja uz mnogo niže cene karata nego što su u Kapadokiji, i broj putnika koji je za sve nas u ovom trenutku nepoznanica. Dva puta sam putovao za Ankaru i Kapadokiju, oni su tri puta dolazili u Srbiju, dok se nismo konačno dogovorili. Moram istaći pomoć našeg ambasadora u Turskoj, Zorana Markovića. On je pronašao najbolju kompaniju u toj zemlji koja se bavi letenjem balonima na topao vazduh.

Balone i kompletnu posadu rentirate od kompanije iz Kapadokije koja se zove “Kaya balloons”.

- Verovali ili ne, danas Srbija nema nijedan balon na topao vazduh koji bi mogao da leti komercijalno, niti ima pilote za upravljanje balonima. Nama to izgleda nekako lako, rekao bih i ne tako ozbiljno, ali ti piloti prolaze u Turskoj ozbiljnu obuku, moraju da izvrše preko dve stotine letova kako bi položili i dobili dozvolu za komercijalne letove.

Kako ste osmislili program?

- Do Krčedinske ade najlakše se dolazi iz Beške, sa obale Dunava u blizini hotela “Monogram River”. Tu se nalaze katamarani i turistički brod koji posetioce prevoze do ade, a sam prevoz brodićima je jako lep jer se prolazi ispod Beščanskog mosta. Vožnja u jednom pravcu traje oko pola sata. Kada pristanete na adu, dočekaće vas mali vizitorski centar gde, pre ili posle leta, možete da se osvežite i uživate u prelepoj prirodi. Baloni su označeni brojevima od 1 do 7, a na kartama će biti naznačeno vreme letanja. Svaki let traje deset minuta, pauza između letova je pet minuta, što je vreme neophodno da se izvrši zamena putnika. Porodice ćemo raspoređivati u manje balone, a organizovane grupe u veće. Svaki putnik će dobiti sertifikat da je leteo balonom iznad Krčedinske ade i to u prvoj sezoni, koja označava početak nove turističke epohe ovog područja.

Do koje visine se podižu baloni?

- Leteće do sedamdeset metara, levitirati u vazduhu, spuštati se i podizati, pomerati svoj prečnik za 360 stepeni. Verovatno će sada vaši čitaoci pomisliti: “Zašto se nisu odlučili za slobodan let?”, i to pitanje je na mestu. Za slobodan let se nismo odlučili jer bi cena takvog iznosila više od 30.000 dinara po osobi. Mogli bismo da prevezemo dnevno samo trideset putnika. Daleko složenija bi bila logistika. I, na kraju krajeva, ne bi bilo lepih fotografija, jer bi se sedam balona “razbežalo” po nebu. Kada sam sve ovo uzeo u obzir, nije bilo dileme sa kojom vrstom leta ćemo početi našu priču vezanu za “srpsku Kapadokiju”, a sledeće godine, ko zna.

Turističke atrakcije poput ove idealne su za sve koji vole da na društvenim mrežama podele zanimljive fotografije. Šta će sve turisti moći da ovekoveče?

- Ovakva turistička atrakcija nerazdvojno je vezana za fotografije. Navešću vam nekoliko primera iz Kapadokije gde je prošle godine letelo nešto više od pola miliona turista, dok je tu oblast posetilo više od dva miliona ljudi. Znači, na jednu osobu koja leti destinaciju poseti još troje turista, uglavnom da bi se slikali. Cena za dva sata fotografisanja u haljinama živopisnih boja i dugih šlepova iznosi 300 evra. A možda još bolji primer koliko je danas bitno da je destinacija “instagramična” leži u činjenici da je UNESKO 1987. godine proglasio Kapadokiju za predeo izuzetnih odlika. To je oblast koju je oblikovala priroda, ljudi su dubili vulkanske kupe, u njima živeli i bogu se molili. U Kapadokiji se nalazi oko dve hiljade hrišćanskih crkava, u prvom veku tu je propovedao apostol Pavle, u četvrtom veku je na tom prostoru rođen Sveti Đorđe. Međutim, ni sve ovo nije bilo dovoljno za razvoj turizma dok se nisu pojavili baloni, odnosno dok nije krenuo razvoj društvenih mreža. Instagram i Fejsbuk su napravili od Kapadokije jednu od najposećenijih turističkih destinacija današnjice. Naša “Kapadokija” neće zaostajati po lepoti fotografija za turskom – netaknuta priroda, mnoštvo životinja, Dunav koji okružuje ostrvo, prelepi pejzaži u pozadini, Beščanski most kao čudo arhitekture i najveći na čitavom toku Dunava učiniće da ove godine apsolutni hit na društvenim mrežama bude upravo naša destinacija.

Jesu li u planu i neki prateći programi?

- Ovakve turističke atrakcije uvek otvaraju prostor privatnim licima za nove ideje i dodatni sadržaj. Bez sumnje će fotografi biti ti koji će prvi krenuti sa idejama za dodatnom scenografijom. U Kapadokiji su to oldtajmeri, motori, konji... Verujem da će toga biti i kod nas. Kao što sam već naveo, imaćemo mali vizitorski centar gde će moći da se dobiju osnovne informacije o samom ostrvu, o biljnom i životinjskom svetu, pa da se nakon leta krene na jedinstveni foto safari. Preporučujem da svi koji dolaze na let prvo obiđu Keltsko selo u Inđiji, kojim takođe upravlja Turistička organizacija opštine i koje je za kratko vreme postalo jedno od najlepših tematskih parkova u Srbiji. Tako će dan u našem gradu biti prilično sadržajan i, verujem, vrlo iznenađujuć za svakog turistu.

Možete li nam otkriti cenu za panoramski let i šta ona uključuje?

- Cene leta više nisu tajna, iznose 6.000 dinara po osobi. U nju je uključeno posmatranje pripreme balona, sam let i sertifikat nakon leta.

Da li je reč o sezonskoj atrakciji ili će razgledanje biti dostupno i kasnije, tokom jeseni?

- Sezona će trajati od juna do kraja avgusta, ne isključujem scenario da će možda biti letova i u septembru, ali kod nas jesen, u smislu vremenskih uslova, nije dobra za letove. Imamo veći broj kišnih dana, prosečna brzina vetra se pojačava, a sve to utiče na manji broj dana za letove. Zato, na kraju, poziv za čitaoce glasi – iskoristite lepo letnje vreme i priliku da letite balonom, možda nekome poklonite let za rođendan ili zaprosite devojku u balonu. Zapravo, svi koji žele da zaprose devojku ili da se venčaju u balonu neka se jave na zvanični mejl Turističke organizacije opštine Inđija, a mi ćemo im izaći u susret sa značajnim popustom.