Brak nakon karantina - sve se promenilo || Hello Magazin!

Brak nakon karantina - Odnosi koji su i pre pandemije stajali na klimavim nogama nisu položili “korona test” - problemi koje su partneri dugo gurali pod tepih eskalirali su tokom izolacije, pa advokati sada imaju pune ruke posla

Tokom karantina često su se čule šale da će, kad sve ovo prođe, advokati specijalizovani za razvode brakova imati mnogo posla. Ispostavilo se da su šaljiva predviđanja bila tačna, jer se širom sveta dešava - baš to. U Kini se, na primer, susret sa advokatima zakazuje nedeljama unapred. A u pojedinim italijanskim gradovima sudovi su toliko opterećeni da rešenja o razvodima strankama šalju mejlom. Jedna beogradska advokatica je samo prve nedelje po ukidanju vanrednog stanja imala 21 zahtev za pokretanje postupka za razvod, a slično je i u kancelarijama širom regiona. Imajući sve ovo u vidu, čovek mora da se zapita da li je moguće da su dva meseca, tokom kojih su bračni partneri bili upućeni jedni na druge, mogla da izazovu tolike probleme. Upravo tim pitanjem počeli smo razgovor sa uglednim beogradskim psihologom Anom Vlajković. Ona smatra da je ovoliki broj zahteva za razvod ipak posledica činjenice da sudovi nisu dugo radili, te da ćemo tek na jesen moći da zaključimo koji su odnosi preživeli pandemiju, a koji nisu.

Pročitajte: Novak Đoković, posle 15 godina ljubavi, otkrio šta misli o razvodu od Jelene

Brak nakon karantina - Mnogi parovi nisu preživeli korona virus

O brakovima za koje je već sada jasno da nisu položili “korona test” kaže:

- U tim odnosima problemi su postojali mnogo ranije, samo što su ih partneri, zbog poslova koje imaju i vremena koje nemaju, gurali pod tepih. Razmirice, nezadovoljstva, nekad čak neka vrsta emotivnog nasilja - prolazili su, a da se o njima nije raspravljalo. Kada se tokom dana viđate dva do četiri sata, život nekako teče. A kada zajedno treba provesti 24 časa, onda situacija nekad može da dobije razmere kataklize. Mislim da je najveći problem u tome što većina parova ne zna da komunicira. Ljubav, od koje sve polazi i zbog koje se ulazi u partnerski odnos, ukoliko se na njoj ne radi neminovno prerasta prvo u prijateljstvo, a zatim, u velikom broju slučajeva, u neprijateljstvo.

Postoji li psihološko objašnjenje zašto se to dešava?

- Život je težak sam po sebi, a tome treba dodati činjenicu da svako od nas ima različit temperament, interesovanja, stavove, politička uverenja... Moramo da budemo vrlo tolerantni prema ljudima koje volimo da bismo ostali sa njima. Najveći problem je nedostatak komunikacije. Često jedno drugome u prolazu saopštavamo samo poruke koje se tiču svakodnevnog života, na primer: “pozovi majstora”, “sačekaj brzu poštu”, “kupi ovo ili ono”. To su, zapravo, trivijalne stvari, a s pravim problemima, koji stoje u pozadini, uopšte se ne suočavamo. U senci ostaje nezadovoljstvo emocionalnim odnosom, nedostatak bliskosti... Svi se tokom godina provednih u paru menjamo na svoj način, ali ćemo nekim putem ići zajedno. No, dešava se da s vremenom gubimo tačke u kojima se dotičemo, ako izuzmemo te svakodnevne tehničke stvari. Ukoliko se dotle dođe, mislim da je bolje partnera ili partnerku zameniti kućnom pomoćnicom.

Pročitajte: Dragana Katić - Veza ne uspeva ako partneri nisu finansijski jednaki

Stiče se utisak da je mnogima lakše da se razvedu nego da pokušaju da poprave brak.

- Danas ljudi na brzinu ulaze u veze i počinju da žive zajedno, posle nekog vremena se rastaju, a zatim kreću u novi ciklus. U eri brzih promena i iste takve komunikacije ne dopuštaju sebi da svom odnosu daju vreme, da budu u njemu, da kroz njega upoznaju sebe, da ga sagledaju...

Šta govore ljudi koji vam se obraćaju zbog problema u vezi?

- Kada dolaze individualno, uglavnom je prisutno nezadovoljstvo. Ali kada se na savetovanju pojavljuju parovi, gotovo uvek se ispostavi da je disfunkcionalnost rezultat pogrešnog razumevanja poruka koje su dobijali jedno od drugog. Način izražavanja privrženosti i ljubavi je različit - neko to radi rečima, neko delima. Kada se partneri na tom planu ne razmeju, slede nagoveštaji “pucanja”. Odnos prestaje da bude harmoničan i počinju optuživanja - da ih partner ne voli i ne razume, da misli samo na sebe, a najčešće nije tako. Kad počnu da razgovaraju, brzo se otkrije da je namera bila najbolja, ali da je druga strana nije razumela. Tu ponovo dolazimo do nedostatka komunikacije.

- Kada počnu da žive zajedno, parovi smatraju da je to - to. Idemo na posao, vratimo se, obavimo usput šta je potrebno, malo se vidimo, ako stignemo da zajedno večeramo - super, ako ne stignemo - nema veze, legnemo, spavamo, i sutra sve iz početka. Tokom vikenda družimo se sa porodicom i prijateljima. A gde je vreme za vas?

Pročitajte: Dragana Džajić i Miloš Ivanović proslavljaju godišnjicu braka - Hvala na predivnoj godini

Mnogo zajedničkog vremena - dobra ili loša strana karantina?

Sada, kada je zajedničkog vremena bilo mnogo, izgleda da mnogi nisu umeli da ga koriste.

- To se odnosi na parove bez dece, a oni koji su roditelji nisu imali slobodan trenutak ni za sebe kao pojedince. Mnogi brakovi su podneli karantin bez problema, jer supružnici znaju da zajedno sa decom sednu i razgovaraju. S druge strane, veliki broj ljudi se za istim stolom nađe samo u vreme prazničnih ručkova. Sada su bili u stresnoj situaciji, a stres se prelomio na partnerstvu. Nije bilo ugodne “sive zone” u kojoj se inače krećemo, već je situacija izoštrila polove - plus i minus. Nije bilo mogućnosti da psihološki negde pobegnemo, već smo bili tu, u stanu ili kući, sa partnerom, i apsolutno nismo znali šta ćemo jedno s drugim. Nešto što se možda “kuvalo” dotle završavalo se mišlju “možemo još malo ovako, još nismo iscrpeli sve opcije”. Dva meseca zajedničke izolacije na kraju su dovela do odluke da se stavi tačka, jer smo konačno, i to direktno, bili suočeni sa svim što nam smeta.

Pročitajte: Milica Todorović - Koronavirus je važniji od mog raskida sa Petrom

Kad se donose ozbiljne odluke kao što je razvod, treba li voditi računa o, aktuelnim rečnikom govoreći, “periodu inkubacije”?

- Naravno. Kolege i ja, koji smo tokom vanrednog stanja na „Fejsbuku“ napravili grupu “Tu smo, Balkan”, stalno smo ljude podsećali da je ovo ekstremna životna kriza izazvana prirodnom katastrofom. Postavljali smo pitanje da li se velike životne odluke donose posle zemljotresa, dok se traže preživeli i skupljaju delići uspomena? Ovo je isto, samo što nismo znali kada ćemo početi da se vraćamo u normalu. Sve vreme smo govorili da nikakve značajne odluke u tom periodu ne treba donositi. Bilo da je reč o davanju otkaza na poslu, bilo da je u pitanju “ja ću nju ili njega ostaviti”. Sačekajte da ovo prođe i pokušajte da razgovarate. Posvađajte se, ali tako da sedite jedno preko puta drugog. Verbalni sukob nije loš za odnos. Ljudi ga izbegavaju misleći da će time pokazati da partnera ne vole dovoljno ili da ga ne prihvataju, ali nije normalno živeti bez konflikta.