Danas je Velika subota, a evo šta nikako ne bi trebalo da radite

Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, obeležavaju pravoslavna crkva i vernici. Taj dan Hristos je proveo u Hadu, pa se obeležava u molitvi i tišini.

Po završenoj liturgiji jede se hleb i voda.

Shutterstock

Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je Velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.

Pročitajte: Veliki petak u domovima poznatih - Pogledajte kako su zvezde ofarbale jaja, čija su najlepša?

Velika subota ili strasna subota posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. Ona je deo strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.

Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred simboličnim Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba.

Narodni običaji za Veliku subotu

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač - vaskršnjak - okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.

U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

Photo by Polina Zimmerman

U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada "maste", odnosno boje jaja u crveno.

U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili "maste" u čađi. Jaja isključivo boje osobe ženskog pola.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +