Šta bi vam Frojd rekao ako volite da slikate selfije?

Na selfije danas gledamo kao na neku novu pojavu, mada su stari koliko i sama fotografija. Postavlja se pitanje postoji li nešto nezdravo u ovoj opsesiji privlačenja pažnje, ne samo kod onih koji slikaju selfije, već i kod onih koji ih gledaju.

Izraz selfi je ušao u Oksfordov rečnik tek 2013. godine. Međutim, prvu „selfi" fotografiju je snimio 1839. godine Amerikanac Robert Kornelijus.

U analizi u kojoj se selfijima bavio Bi-Bi-Si, autor se pita zašto imamo potrebu da ovekovečimo nešto što svakog jutra gledamo u ogledalu i primećuje da bi ovaj fenomen sigurno bio zanimljiv Sigmundu Frojdu, tvorcu psihoanalize.

Jedna od čestih Frojdovih tema je bio i narcizam, osobina ličnosti nazvana po čuvenom grčkom mitu o Narcisu. Kada je na površini jezera ovaj lepi mladić ugledao svoj lik, on se u njega zaljubio. Iz dana u dan je tužno gledao u vodu i na kraju uvenuo od ove nesrećne ljubavi. Vodene nimfe su kasnije umesto njega pronašle vezicu cveća kojem su dale ime narcis.

Frojd kaže da je samoljublje prirodna ljudska osobina, ali ono može da se pretvori u psihološki poremećaj kada neko voli sebe do te mere da isključuje sve ostale.

Psiholozi su razvili test kako bi merili stepen narcisoidnosti ličnosti. Na osnovu dobijenih podataka došli su do zaključka da su ljudi sa višim stepenom narcisoidnosti mnogo aktivniji na društvenim mrežama, a broj objavljenih selfija je u direktnoj srazmeri sa stepenom narcisoidnosti, ali samo kod muškaraca. Žene su, pak, manje narcisoidne od muškaraca, mada objavljuju više svojih fotografija.

Psiholog Džin Tvenge je, proučavajući podatke, došao do zaključka da poslednjih decenija narcisoidnost kod ljudi raste po istoj spopi kao i preterana gojaznost.

Frojd, koji je svoje istraživanja sprovodio posmatrajući svakodnevni život, sigurno bi bio zainteresovan za ovu savremenu pojavu. Verovatno bi, kaže autor Bi-Bi-Sija, zaključio da je narcizam postao deo opšte kulture življenja. Takođe, verovatno bi primetio da ljudi objavljuju selfije ne zato što su zaljubljeni u sebe, već zato što žele da svi ostali budu zaljubljeni u njih. On bi tu potrebu za prihvatanjem i odobravanjem ocenio kao neurotičnu ili histeričnu.

Frojd je svoja istraživanja počeo krajem 19. veka, u doba daleko veće seksualne represije, kada su žene i muškarci učeni da se stide svoje seksualnosti, ili još gore, uživanja u njoj. Mnoge Frojdove pacijentkinje iz bečkog visokog društva patile su od „histerične paralize“, odnosno, nisu mogle da hodaju bez ikakvog fizičkog uzroka. Frojd je smatrao da su time, u stvari, privlačile pažnju.

Kada je opšteprisutna pojava selfija u pitanju, neminovno se nameće dilema postoji li nešto nezdravo u ovoj opsesiji privlačenja pažnje, ne samo kod onih koji ih slikaju, već i kod onih koji ih gledaju.

Poseno što na selfijima ljudi predstavljaju najbolju verziju sebe, pažljivo ih biraju i sređuju. Novije studije pokazuju da se zbog slika ljudi sa savršenim životima i telima kojima smo svakodnevno okruženi, osećamo sve zavidnije, izolovanije, nesigurnije i neadekvatnije.

Frojdovim rečima, tuđi selfiji nas čine neurotičnim, konstatuje se u ovoj analizi i podseća na njegove reči da je „cilj psihoanalize da zameni neurotičnu patnju normalnom ljudskom nesrećom“.

Zato, sledeći put kada poželite da slikate selfi, setite se Narcisa i umesto selfija usmerite se na prijatelje. Možda nećete dobiti onoliko lajkova koliko biste želeli, ali ćete dobiti Frojdovo odobravanje i to bi trebalo da vam bude dovoljno, zaključak je Bi-Bi-Sijevog teksta.