Srce na vrućinama: 10 saveta kako preživeti najgore dane

Leto donosi rizike za sve one koji imaju problema sa krvnim pritiskom, dijabetičare i starije. Evo deset saveta kako da preživite ove vrućine i sprečite da vam pozli...

1. Redovno kontrolišite pritisak i prilagodite terapiju

Povišene spoljne temperature “teraju” organizam da se prilagodi kako bi se lakše izborio sa vrućinom. Zato se pojačano znojimo i dolazi do širenja krvnih sudova, zbog čega može doći i do pada pritiska. Tako ljudi s visokim pritiskom koji koriste određenu terapiju mogu da budu u situaciji da im ona leti ne odgovara, pogotovo ako su deo terapije diuretici. Zato je važno redovno meriti i pratiti pritisak i obavezno se konsultovati sa lekarom o prilagođavanju doze lekova.

2. Izbegavajte visoke temperature

Ne izlazite napolje između 9 i 17 časova, kako biste izbegli izlaganje najvećim vrućinama. Ako baš morate da izađete u to vreme, obucite se laganije i izbgavajte da hodate po direktnom suncu. Svakako izbegavajte veće napore, na primer radove oko kuće, vožnju bicikla ili duže hodanje po velikoj vrućini.

3. Pijte po malo i kad niste žedni

Leti se znojimo i moramo da nadoknadimo tečnost, ali nemojte čekati dok osetite žeđ jer tada je već kasno. Žeđ je znak dehidratacije. Piti treba što češće tokom dana, po malo. Najbolji izbor je obična voda ili voda sa malo limuna ili kriškom nekog drugog voća (dinje, breskve i slično). Alternativa može biti ohlađeni nezaslađeni čaj.

4. Oprezno s klimom

U kući ili na radnom mestu prilagodite temperaturu prostora tako da vam bude prijatno, ali imajte na umu da temperatura u zatvorenom prostoru sme da bude od 6 do 7 stepeni niža u odnosu na spoljašnju. Na primer, ako je napolju 34 stepena, u zatvorenom prostoru ne bi smelo da bude ispod 27 stepeni.

U protivnom, kada izađete iz klimatizovanog prostora, organizam bi mogao da doživi preveliki šok, što može da izazove brojne probleme. Takođe, kada izlazite iz klimatizovanog prostora, nastojt da se postupno prilagodite na spoljašnju temperaturu.

5. Ne ulazite u pregrejani automobil

Ako je napolju temperatura 34, automobil se na suncu može zagrejati i do 50 stepeni. Zato nastojte da ga parkirate u hladu

ili pokrijte prednje staklo nekim zastorom. Takođe, pre nego što sednete u automobil, otvorite vrata i pustite da se provetri, kako bi izašao vrući i ustajali vazduh. Dok putujete, rashladite automobil klimom, ali opet tako da razlike u odnosu na spoljnu temperaturu ne budu prevelike. Ako putujete duže, stanite barem na kratko svaka dva sata.

6. Jedite manje, laganije i češće 

Masna i teška hrana teško prolazi kroz sistem za varenje, a leti je to još izraženije i može bitno da utiče na to kako se osećate.

Zato je leti dobro organizovati ishranu u više manjih i laganijih obroka, sa naglaskom na povrće i voće, s tim da obroke treba i kalorijski prilagoditi. Smanjite unos namirnica prženih u dubokom ulju ili pečenih i slično.

7. Umereno s alkoholom

Preterivanje s alkoholom nikad nije dobro, a leti posebno može da dovede do brojnih štetnih posledica, pa zaista treba biti oprezan. Muškarci zbog svoje konstitucije mogu da podnesu čašu vina ili piva na dan, a ta je mera za žene je i manja. Posebno izbegavajte konzumaciju alkohola na plaži.

8. Ne skačite u more

Kupajte se ili šetajte plažom rano ujutro, ili posle 17 sati, ali ni tada nemojte da skačete u more neposredno nakon izlaganja suncu, dok vam je telo još zagrejano. Ulazite u more postupno, tako da organizam stigne da se prilagodi na nižu temperaturu.

9. Pratite prognozu i prilagodite se

U vremenskoj prognozi obično se objavljuju upozorenja o nadolazećem toplotnom talasu, odnosno razdoblju od nekoliko dana tokom kojih bi temperature mogle da budu više od proseka, što povećava rizik za one sa kardiovaskularnim problemima.

Pratite prognoze i prilagodite ponašanje - ne putujte i ne izlazite po najvećim vrućinama, nastojte da organizujete život tako da izbegavate direktno sunce i ostanete u klimatizovanom prostoru.

10. Ne zanemarujte simptome

Reagujte ako osetite nelagodnost koja se širi u ramena, ruke, leđa, zube i donju čeljust, uz vrtoglavicu i slabost te hladan znoj, čak i ako inače nemate problema sa srcem i ne pijete lekove.

Konsultujte se o simptomima barem s lekarom opšte prakse i dogovorite vreme tokom kojeg će vas ukućani pratiti i odvesti u bolnicu ako procene da treba. Pravovremenim dolaskom u bolnicu mogu se sprečiti višestruke posledice infarkta i značajno smanjiti rizik smrtnosti.