Multimedijalna umetnica Vera Vuksanović predstavlja nesvakidašnju izložbu fotografija Beskonačni čvor

Beograđani će od 6. do 15. decembra u Muzeju grada Beograda moći da pogledaju izložbu “Beskonačni čvor”, multimedijalne umetnice Vere Vuksanović. Ličnim i interaktivnim radom autorka se bavi estetikom i emocijama, praveći artefakte koji nam prezentuju reči i simbole kroz savremene medije. Ti mediji su neonski ispisi, kućni dekorativni predmeti, fotografije, foto-manipulacije i već prepoznatljive “Ljubav” lampe, koje su deo Verinog projekta “Light my box”. Prvi put je samostalno prikazivala svoje radove u galeriji “Štab”, 2016. godine, sa neonima i serijom fotografija i naslova koji imitiraju scene iz filmova, aludirajući na život koji se nekada i sam čini fantastičnijim od fikcije. Na pitanje kako bi rečima dočarala novu izložbu, kaže:

‒ “Beskonačni čvor” je postavka fotografija rađena u kombinaciji sa svetlom, odnosno fotografije pretvorene u “lajt boksove”. Moja zamisao je i dalje ista, komuniciram emocijama i strujom, a ovog puta dodala sam i morsku vodu koja je potpuno neočekivano, a očigledno snagom prirode, kreirala nove oblike i upotpunila vizuelni efekat. Za mene je fotografija ostala veoma važan segment umetničke interpretacije. Publici ću predstaviti beskonačni čvor u kome svako od nas može da pronađe svoje ideale, shvatanje života, ali i ljubavi, kojoj nas on uvek vodi.

Luka Šarac

Na prvoj samostalnoj izložbi prikazali ste nesvakidašnju umetničku priču u kojoj je fokus bio na neonskom svetlu. Pet godina kasnije, šta mislite o tom iskustvu?

‒ Drago mi je što je u našoj zemlji i tada prepoznat nešto drugačiji vid umetnosti i razvoja ideje. To, nadam se, vodi prevazilaženju okvira da je umetnost samo ono što od nje očekuju brojni kritičari. Smatram da sam prvom samostalnom izložbom pronašla način da direktno razgovaram sa publikom, koristeći svoj umetnički domašaj i različite kanale komunikacije. Danas je neophodno koristiti nove tehnologije, a ne zaboraviti stare, te na taj način pronaći idealnu umetničku energiju. Nadam se da će publika i ovog puta to prepoznati.

Koliko vam znači interakcija sa publikom?

‒ Oduvek sam uživala u interakciji pisanjem, a sada je to nešto misterioznije. Svako svoj čvor može da interpretira na njemu blizak način, a ono čemu nas uči budizam je da čvor simbolizuje put ka empatiji i mudrosti, to jest lepoti. Nadam se da će posetioci kroz postavku osetiti i razumeti moju energiju. To je ono u čemu pronalazim motivaciju za dalje bavljenje umetnošću.

Da li je nužno otputovati na drugi kraj sveta da bi se dobila fotografija iz snova?

‒ Naprotiv. Inspiracija uvek putuje sa mnom, jer u srcu živi i u srcu se hrani. Naravno, nesporno je da nas putovanja oplemenjuju i proširuju naše poglede na svet, a samim tim i na umetnost. Čim sam se vratila kući i razvila fotografije, shvatila sam da imam materijal za izložbu, ideje su same nadolazile.

Koju poruku nosi nova postavka?

‒ “Beskonačni čvor” vraća nas ultimatumu, odnosno beskraju. To je simbol koji nema ni jednu lošu konotaciju.

“'Beskonačni čvor' jeste postavka koja će nas podsetiti na čvorove koje svi imamo oko srca, i lepe i one manje lepe”, poručili ste. Da li je jedan od manje lepih “čvorova” oko vašeg srca i činjenica da ste ove godine izgubili oca?

‒ Da, bol sam pretvorila u svoju snagu. Za samo tri meseca, pored tate koji je iznenada preminuo usled posledica virusa kovid 19, izgubila sam i deku. Ta dva muškarca presudno su uticala na moje formiranje, oblikovali su me kao ličnost i bili bezuslovna podrška, kako u životu, tako i u poslu. Zahvalna sam im na svemu, verujem da bez njihovog razumevanja i oslonca ne bih bila ono što jesam.

Luka Šarac

Vaš profesionalni rad zasniva se na ozbiljnoj edukaciji. Koje stavke u svom umetničkom obrazovanju biste izdvojili?

‒ Pre studija umetnosti završila sam „bachelor“ studije komunikologije na katedri postmodernizma i poststrukturalizma. Tu mi se javila ljubav i želja za izučavanjem komunikacije i filozofije. Pisanjem. Interakcijom. To je ono što nas podseća da se umetnost prepliće sa matematikom, fizikom, hemijom i filozofijom. Odnosno, da nema ograničenja za istraživanja i putovanja u dubine. Danas umetnik, pre nego što postane umetnik, može da bude sve i da završi razne škole, sociologiju, inženjerstvo, kompjuterske nauke, komunikologiju. Smatram da je u novoj, konceptualnoj umetnosti ova fuzija obrazovanja i iskustva veoma važan deo scene.

Deo aktuelne postavke nastao je na neobičan način: fotoaparat vam je upao u more i bez ikakve intervencije sa strane ovekovečio kadrove surove lepote prirode.

‒ Upravo tako. Za ovako veličanstvene fotografije zaslužna je i moja ćerka, kojoj je 2017. godine aparat slučajno upao u more. Ja sam ga izronila i tako smo, bez ikakvih očekivanja, dobili foto-manipulaciju koja nam daje apstraktne prizore, čiste trenutke bez jasnog vizuelnog sadržaja, ali s punim čulnim doživljajem.

Lepa ste i negovana žena. Koliko vam je u svakodnevnom životu važna estetika?

‒ Kao svaka žena, volim da brinem o svom izgledu, ali što sam starija fokus sve više stavljam na porodicu, prijatelje i posao koji volim. Veoma sam zahvalna modelingu koji mi je doneo iskustvo, i žao mi je što deo javnosti ima predrasude da posle bavljenja tom profesijom ne možete biti umetnica. Nadam se da će se to s vremenom promeniti i da ćemo u potpunosti negovati otvorenost bez predrasuda.

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +