Uspešna, svestrana, ostvarena: Birsena Numanović Duljević otkriva kako održava balans između privatnih i poslovnih izazova || Hello Magazin!

Birsena Numanović Duljević iz Novog Pazara žena je kakva se retko sreće. U najkraćim crtama, ona je profesor srpskog jezika i književnosti, supruga, majka, baka. Ipak, to nije ni deo njene bogate biografije. Birsena ima dve fakultetske diplome, završene magistarske i doktorske studije, vlasnica je privatne srednje škole “Nikola Tesla”, predsednica Udruženja srpsko-turskog prijateljstva, ali ni tu nije kraj interesovanjima. Kada se sve uzme u ozbir, logično je da je prvo pitamo – koliko traje njen dan.

‒ Ustanem u sedam ujutru, a u sedam uveče se vraćam kući. Deca su odrasla, ćerka ima svoju porodicu, sin završava četvrtu godinu fakulteta, pa i ja imam više vremena da se posvetim karijeri. Ipak, vikendom sam sa onima koje najviše volim, pre svega sa unukama Hatidžom i Sarom koje obožavam – kaže nam prof. dr Birsena Numanović Duljević na početku intervjua.

Imajući u vidu šta ste sve postigli, verujemo da ste bili vredni od najranijih dana.

‒ Moj pokojni otac bio je prvi preduzetnik u Novom Pazaru, jedan od najuspešnijih ljudi u regionu, a ja sam sa njim radila od svoje 12. godine.

Kad kažete “radila”, pretpostavljamo da to znači da ste imali zaduženja, možda i prvi zarađeni džeparac?

‒ Upravo tako. Roditelji su nas vaspitavali da ništa ne pada s neba. Tata je želeo da sestra i ja krenemo njegovim putem i postanemo preduzetnice, što smo ispoštovale. Istovremeno, uz majku smo naučile da je žena stub kuće. Uvek nam je ukazivala na značaj obrazovanja, ali i govorila da karijera ne isključuje ulogu majke, supruge i domaćice. Od malih nogu bile smo obučene po poslednjoj modi zahvaljujući tati koji nam je donosio sve što bi se tek pojavilo u Milanu. (smeh) I danas mi je važno da izgledam negovano, elegantno i damski.

Svestrano ste obrazovani. Magistrirali ste ekonomiju i doktorirali na Filološkom fakultetu u Beogradu.

‒ Ekonomiju sam završila po očevoj želji, a njemu sam posvetila i doktorat koji ću uskoro braniti. Jezik sam upisala da bih se edukovala, ali i da bih pronašla nešto što će mi okupirati misli posle porodične tragedije. Naime, izgubila sam brata koji tek što je napunio 19 godina. Bio je izuzetan talenat za košarku, igrao je za „Efes Pilsen“, čekala ga je blistava karijera u Americi. Nažalost, prerana smrt je prekinula snove.

Znanje koje ste stekli danas delite sa učenicima Osnovne škole “Đura Jakšić” u Novom Pazaru, angažovani ste i kao saradnik u nastavi na Filološkom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, uspešno vodite srednju školu “Nikola Tesla”, čiji ste i vlasnik.

‒ Hvala vam što ste pomenuli moju školu, na koju smo vrlo ponosni. Nastava se odvija u skladu sa svim predviđenim regulativama, na visokom nivou, u moderno opremljenim kabinetima. Učenici stiču znanje iz oblasti zdravstva i socijalne zaštite, gde imamo tri akreditovana smera: opšti, vaspitač i stomatološka sestra, kao i iz oblasti saobraćaja. Cilj nam je da zaživi dualno obrazovanje, da deca kroz praksu mogu da se spreme za budući poziv, tako da smo im obezbedili automobile i kamione. Učenici medicinske škole praktičnu nastavu pohađaju u zdravstvenim ustanovama.

Šta vas je podstaklo da se upustite u tako ozbiljan poduhvat?

‒ Ja sam majka i svesna sam koliko sam srećna što moja deca žive u istom gradu kao i ja, što mogu svaki dan da ih vidim. Duša me boli dok gledam roditelje koji sinove i ćerke ispraćaju u svet jer u njihovom mestu nema škole ili radnih mesta. Novi Pazar je grad mladih i svi mi, koji smo u mogućnosti, učinićemo šta možemo da omladinu zadržimo. Ideja nam je da otvorimo još tri departmana na fakultetu, kako bi učenici iz srednjeg obrazovanja mogli odmah da se prebace na visoko. Borimo se da obrazovanje postavimo na zdrave noge i verujemo da ćemo u tome uspeti.

Imate li interakciju sa đacima, pitate li ih za želje, planove ili sugestije?

‒ Naravno, to nam je od presudne važnosti. Oni bi voleli da mogu da se zaposle u Novom Pazaru i mi ćemo se potruditi da im obezbedimo radna mesta. Optimizam nam uliva obećanje predsednika Vučića o izgradnji novog kliničkog centra, jer to znači boljitak za sve. A predsednik sve što obeća, to i ispuni.

U vašoj biografiji izdvaja se podatak da ste predsednik Udruženja srpsko-turskog prijateljstva.

‒ To je velika čast za mene, a ujedno i obaveza kojoj sam pristupila punog srca. Udruženje je osnovano prošlog novembra, u prisustvu počasnog konzula Saliha Akgula Hadžifejzovića. Činjenica je da su Srbija i Turska vekovima povezane kroz istoriju, kulturu, pa i prijateljsko-familijarne odnose, a mi smo tu da doprinesemo zajedničkoj dobrobiti. Mnogo toga smo uradili, a nadamo se još boljim rezultatima u budućnosti.

Zahvaljujući vašoj viziji i angažovanju, u Užicu će ove godine biti otvoren ogranak čuvene klinike “Ačibadem”.

‒ Gradonačelnica Užica, doktorka Jelena Raković i ja pričale smo sa ambasadorom o toj temi, a pregovori su u završnoj fazi. To će mnogo značiti, ne samo za Užice, već za ceo naš kraj: Novi Pazar, Priboj, Novu Varoš... Raduje nas vest o izgradnji koridora do Raške, koji će sigurno značiti stanovništvu, ali i olakšati stranim investitorima da stignu u naš kraj.

Bili ste u prilici da upoznate turskog predsednika Erdogana. Kakav utisak je na vas ostavio?

‒ Gospodin Erdogan je čovek velikog srca koji mnogo voli naš narod, poštuje Srbiju. Vidite i sami da odnosi između dve države nikada nisu bili bolji. Zahvaljujući dobroj saradnji lidera, došlo je blizu sedamdeset turskih firmi. To je veliki pomak za našu privredu. Osim toga, predsednik Erdogan, kao i Aleksandar Vučić, daju sve od sebe da očuvaju mir i stabilnost u regionu, što je za svako uvažavanje.

Imate li ambiciju da se kao obrazovana, ostvarena i energična žena angažujete i u politici?

‒ Jednog dana, što da ne. Za sada pratim dešavanja u toj oblasti društvenog života. Podržavam predsednika jer su mi bliske njegove ideje. I on se, kao ja, zalaže za dobrobit naše dece i daje sve od sebe da omladina ostane u Srbiji.