Dajana Tripunović: Dom u kome caruje ljubav || Hello Magazin!

Mada je zbog svetle puti i plave kose oduvek delovala krhko i nežno, poslednja mis stare Jugoslavije Dajana Tripunović je jedna izuzetno hrabra, borbena i pre svega poslovna žena. Budući da je odrasla u imućnoj porodici mogla bi da uživa u plodovima roditeljskog nasledstva, ali ova zgodna žena ne pamti da je ikada radila samo jedan posao. Dar za pevanje nasledila je od oca i majke, scena joj je uvek bila prioritetno zanimanje, mada je uvek još ponešto radila. Sebe predstavlja kao strogu gazdaricu koja ceni tačnost i požrtvovanost u poslu. Dok je držala kafić, u svakom trenutku sve je moralo da bude besprekorno i da blista.
Ljubav prema cveću nasledila je od pokojne majke. Svojevremeno držala je dve cvećare, tako da je sve važnije manifestacije u Beogradu obezbeđivala ružama iz svog staklenika. I dok su omiljeni sportovi devojaka bili balet ili gimnastika, zvanično jedna od najlepših Srpkinja iz minulih vremena igrala je fudbal sa dečacima i priželjkivala da se oproba u streljaštvu. Nekoliko važnih nagrada i diploma pokazalo je da je najbolja u ovom sportu među vršnjacima. Igrom sudbine nije nastavila profesionalno da „puca“, ali napominje da i dan-danas kada želi da se oslobodi negativne energije odlazi u streljanu.

Centar Dajaninog sveta je petogodišnji sin Aleksa. Ova zavodljiva plavuša dete je rodila dok se zabavljala sa privatnim biznismenom Vladimirom Uroševićem. Mada vezu nisu ozvaničili, veoma dobru su se razumeli. Ali posle nekoliko godina zabavljanja su se rastali. Budući da su uvek privatnost držali daleko od očiju znatiželjnika, javnost je ostala uskraćena za razloge njihovog rastanka.

Međutim, nedavno su obnovili vezu. Reklo bi se da su njihove emocije bile jake i neraskidive, a uzajamno poštovanje nadvladalo je nesuglasice zbog kojih su se razdvojili.
Mada je i danas, kao i ranije, škrta na rečima kada je reč o ocu njenog deteta, dok nam otvara vrata svog doma na Zvezdari, Dajana prećutno priznaje da je srećna i emotivno ispunjena.
- Jeste li vi iz novina - čuo se dečji glas kroz odškrinuta vrata kada smo pokucali. Bio je to Dajanin petogodišnji sin Aleksa, koji nas je dočekao sa velikim osmehom.
- Često sam sina vodila na razna snimanja, prisustvovao je brojnim mojim intervjuima, tako da je zavoleo javnu scenu. Voli da se fotografiše, a pozira kao pravi fotomodel - kroz osmeh započela je razgovor za „Hello!“ pevačica Dajana Tripunović.

Zašto ste odabrali Zvezdaru kao deo Beograda u kome ste napravili svoju porodičnu oazu?
- Kada sam pre tri godine odlučila da kupim stan, ni maštala nisam da će se on nalaziti u ovom delu Beograda. Kada sam prvi put kročila u ovaj stan i videla koliko je prostran, kao i zanimljiv raspored prostorija, osetila sam pozitivnu energiju i u momentu sam donela odluku da ga kupim. Najvažnije je da nisam pogrešila. U blizini se nalazi šuma. Kraj je relativno blizu centra grada, a veoma je tiho. Stan se nalazi u slepoj ulici, sa svega pet kuća, tako da deca mogu nesmetano da trče i da se igraju.
Reklo bi se da je uređenje stana podređeno potrebama vašeg mališana?
- Dobro ste primetili. Ovde nema oštrih ivica na koje bi Aleksa mogao da se povredi. Nameštaj je napravljen od morskih algi, tako da je uspešno izdržao njegove udarce loptom, mačevima, kao i ruke umrljane od čokolade. Lako se čisti i održava. Nema opterećujućih i skupocenih predmeta.

Primetni su barokni lusteri koji stilom odudaraju od ostalog nameštaja?
- Na moju veliku sreću, u poslednje vreme u modi je kombinacija različitih stilova - spajanje nespojivog, pri čemu se obraća pažnja da se ne ode u neukus i kič. Budući da mi se dopada, povinovala sam se toj modi, i mislim da sam uspela da napravim dopadljiv kontrast. Moderna i rustika mi je oduvek bio najbolji spoj.
U sklopu stana je i deo bašte?
- Da, i to mi je bilo veoma važno. Neophodan mi je kontakt sa prirodom. U maloj bašti su tuje, olijanderi i druge biljke. Obožavam da se brinem o njima. Kineska poslovica kaže: „Ukoliko želiš da živiš preko sto godina, gaji cveće“.
Plašite li se što vam se zgrada nalazi u blizini groblja?
- Ne, ni najmanje. To groblje postoji tu odavno, i to je njegovo mesto. Naše zgrade su mu se prilagodile. Nikada se nisam plašila mrtvih, već samo živih ljudi.

Koji je vaš omiljeni deo stana?

- To je definitivno dnevna soba, kao i bela kožna garnitura na kojoj najčešće surfujem po internetu, čitam knjige, časopise, odmaram se, gledam filmove, obavljam neke svoje male rituale, poput stavljanja maske na lice i slično.
Budući da zidove vašeg stana krase slike, reklo bi se da volite umetnost?
- Naravno. Najdraža među njima mi je slika sa devojkom koju mi je poklonila drugarica. Rekla mi je da je, čim je ugledala motiv na slici, devojka koja sedi sama na obroncima Kalemegdana, odmah pomislila na mene.
Slika deluje tužno, a na njoj je devojka koja je sama. Zar sebe doživljavate tako?
- Isto to sam i ja pitala drugaricu kada mi je donela tu umetničku sliku. Ona mi je obrazložilia da devojka nije tužna, već zamišljena.
Jeste li trenutno srećni?
- Veoma sam srećna i ispunjena. Imam prelepog sina, a nedavno sam, posle pet godina pauze, izbacila novi singl za koji sam uradila spot. Ako sve bude u redu, na jesen planiram glamuroznu promociju i najavu novog albuma, koji bih želela da izdam na proleće sledeće godine. Nedavno sam u Balkanskoj ulici u Beogradu otvorila salon lepote.
A ljubav? Jeste li zaljubljeni?
- Ja volim. Ja uvek volim.
Priča se da ste obnovili vezu sa bivšim partnerom i ocem vašeg sina Alekse?
- Zaključite sami. Neću da kažem ništa.
Verujete li da stara ljubav može da ima nove čari?
- Kada se dvoje ljudi nađu i „skontaju“, to njihovo nešto zajedničko ostaje za ceo život. Mi imamo Aleksu. Vlada je jedan divan čovek koga sam oduvek smatrala svojim životnim saputnikom i najvećim prijateljem. Najvažniji su razumevanje, dobar odnos i život bez trzavica, a pre svega da naš sin ne trpi zbog naših odluka.

Za razliku od ostalih dama koje jure mlađe momke, vi se vraćate starom partneru koji je skoro deceniju stariji od vas?
- Ne znam. Ljubav ne bira godine. Hemija se desi ili ne. Postoje ljudi koji celog života ne spoznaju pravu ljubav. Ja sam imala sreće, da volim i da budem voljena.
U trenucima kada ste vi i Aleksa bili sami, da li je Vladimir brinuo o svom sinu?
- Već sam rekla, Vlada je oduvek bio i ostao divan, plemenit i pametan čovek. To vam sve govori.
Je li vam nekad bilo teško što ste ostali sami sa sinom?
- Nikada nisam bila sama. Imala sam tu sreću da sam imala veliku porodicu i mnogo pravih prijatelja, koji su uvek bili uz mene kada je bilo najpotrebnije. Ništa mi u životu nije manjkalo.
Žalite li što se niste udali i napravili veliku svadbu?
- Mnogo puta sam na modnoj pisti nosila venčanicu, tako da mi taj osećaj nije nedostajao. Mada su moji roditelji sve do njihove smrti živeli srećno u braku, oni su me naučili jednom pravilu: „U ljubavi nemoj ni na čemu da insistiraš. Ništa ne traži na silu. Ljubav je plemenita i u njoj se stvari jednostavno dese ili ne. A u poslu budi sve ono što nisi u ljubavi“. Poslušala sam roditelje, pustila i to vam je cela priča. Vlada i ja smo živeli zajedno, ali se nikada nismo venčali.
Da li je Aleksa već počeo sa nezgodnim pitanjima?
- Jeste i mogu vam reći nimalo mi nije lako da na njih odgovorim. Počeo je da postavlja pitanja vezana za muško-ženske odnose. Uvek mu govorim istinu, ali ponekad je ublažim.
Prvo dete ste dobili tek u trideset trećoj. Jeste li odugovlačili sa majčinstvom zbog karijere?
- Nisam ja neko ko je žurio da dobije dete po svaku cenu. Rodila sam ga sa trideset tri godine, ali kada sam odlučila da rodim, znala sam da ću imati prilike da mu se posvetim dvadeset četiri sata dnevno. Nisam želela da budem majka koja će stalno da putuje i da me dete bude željno. Mnogo toga sam proživela i proputovala do trenutka dok nisam postala majka.
Na koga liči Aleksa?
- Kreativan je na oboje. Voli putovanja i znatiželjan je na mene. Tvrdoglav je na tatu, a uporan na mene. Talenat za sport je nasledio od Vlade. Aleksa vežba tenis već tri godine. Kažu da je talentovan, nadam se da će nešto biti od njega, budući da mu je kum Boba Živojinović koji ga je i krstio. Pre neki dan je na plus četrdeset stepeni imao trening, nimalo se nije žalio, samo je po povratku kući rekao: „Mama, toliko je bilo vruće da su mi suze išle niz lice“. Mislio je na graške znoja.
Budući da je Aleksa vaš sin jedinac, mislite li da ste ga razmazili?
- U nekim trenucima mislim da jesam. Nikada ga nisam udarila. Nekada i samu sebe zadivim koliko imam strpljenja da mu dugo obljašnjavam neke stvari. Kada baš pretera, pribegavam metodama kažnjavanja, poput sedenja u ćošku i slično. Aleksa nije dete koje mora da ima sve što prstom pokaže. Učim ga da sve što želi mora nekako da zaradi.
Aleksa već pokazuje interesovanje za devojčice?
- Zaljubio se do sada više puta. Jednom na tenisu, ali se ubrzo odljubio pošto mu je devojčica rekla da je tužibaba. Sada ima novu simpatiju iz vrtića, kojoj redovno nosi poklone. Veoma je pažljiv. Kada oseti da sam tužna ili neraspoložena, ume da mi ubere dva, tri maslačka i da mi ih da.

Da li se Aleksa zaštitnički postavio prema vama?
- Aleksa je mali ljubomorni dečak, ali valjda je to normalno u tom periodu.
Dolaze li njegovi drugovi u vaš dom da se igraju?
- Naravno, u fazi su kada već razmenjuju igračke, uče prva slova. Aleksa već zna da množi do deset. Kada sam ga sa tri godine prvi put vodila u inostranstvo, posle dva dana boravka rekao mi je:“Mama, kada se vratimo u Beograd, molim te nauči me da govorim engleski. Ne mogu više da te pitam da mi stalno prevodiš“. I tako je počeo da uči jezike.
S obzirom na to da ste se pomirili sa bivšim partnerom Vladom, znamo da je on želeo da mu rodite kćerku kojoj bi nadenuo ime Selena. Hoćete li sada da mu ostvarite tu želju?
- Kada sam bila trudna sa Aleksom, Vlada i ja smo se dogovorili da ako bude bilo žensko, on bira ime i da ćemo je nazvati Selena, a ako bude sin, zvaće se po mom dedi Aleksa.
Možete li sebe ponovo da zamislite kao majku?
- Iskreno rečeno, ne bih mogla da kažem ni da ni ne. Ako bi mi se desila trudnoća, bila bi dobrodošla, ali ne razmišljam o tome. Videćemo, kao što sam rekla u ljubavi se sve spontano dešava. Vreme će pokazati svoje.
Uskoro planirate da idete na more?
- Da, u Crnu Goru, što privatno, što poslovno. Aleksa mi je ove godine obećao da će da nauči da pliva bez mišića. Nekada sam obožavala sportove na vodi. Ali kada sam poslednji put dok sam vozila skuter polomila rebro i tako „polomljena“ zbog obećanja morala da nastupim na festivalu „Sunčane skale“ u Herceg Novom, od tada se držim sigurnih voda i obale.

Piše: Jelena Popović

Foto: Andreja Damnjanović
Stilista: Ivan Matić, tel: 063 / 729 - 1934