Pobedite probleme sa kičmom || Hello Magazin!

Mnogi problemi se kriju iza naziva bol u leđima - lumbago, išijas, problemi s diskovima, bol u vratu, okoštavanje... Problemi s kičmom mogu da budu posledica povreda, artroze ili čak nepravilnog držanja, poput skolioze. Upravo je način života koji podrazumeva mnogo vremena provedenog u sedenju glavni krivac što se degenerativne promene kičme javljaju u sve mlađem dobu. Ma koliko neverovatno zvučalo, kičma je 50 odsto opterećenija dok sedimo nego dok stojimo. Povremeni bolovi ili ukočenost u vratu i leđima, praćeni glavoboljom i trnjenjem ruku, jasno upućuju na spondilozu, jedan od problema sa kičmom.
Okoštavanje kičmenog stuba ili degenerativna bolest kičme jedan je od najčećih uzroka bolovanja radno sposobnog stanovništva, najviše zbog bola u leđima od koga pati 70-80 odsto muškaraca i žena. Bolest nastaje kao postepen proces koji napreduje s godinama, a posledica je izmena u građi koštanih i mekotkivnih struktura kičmenog stuba. Tempo ovih promena je diktiran nasleđem - predispozicijom, ali gaživotni uslovi iposaokojim se bavimo ubrzavaju.
Struktura kičmenog stuba koja je najčešće zahvaćena procesom degeneracije je intervertebralni disk, koji starenjem trpi biohemijske i histološke promene, koje se mogu otkriti snimanjem uz pomoć rendgena, skenera (CT) ili magnetne rezonance (MR). S godinama prstenasti kolagenski (proteinski) deo diska slabi, ali se smanjuje i sadržaj vode i proteglikana (supstance koja privlači vodu). Ova dva procesa čine disk manje otpornim na mehanički stres. Budući da kičma nosi veliki deo čovekove težine stres izazvan statički ili pokretima izaziva hernijaciju diska.
Da bi se okoštavanje kičmenog stuba usporilo i predupredilo, neophodno je celog života baviti se fizičkom aktivnošću primereno životnoj dobi. Okoštavanje može da zahvati bilo koji deo kičmenog stuba - pršljenove, sitne apofizne zglobove, međupršljenske diskuse, ligamente - pa je reč o spondilozi, spondiloartrozi ili diskus herniji kao najtežem stepenu oboljenja.
Najčešće je reč o cervikalnom i lumbalnom sindromu.

NAJČEŠĆI PROBLEMI
Cervikalni sindrom - bolovi i ukočenost u vratu i rameno-lopatičnoj regiji, ponekad praćeni širenjem u potiljačni deo glave ili u jednu ili obe ruke i pojavom žarenja i trnjenje.
Oboleli delovi diskusa i pršljenova mogu da pritiskaju i kičmene arterije koje ishranjuju zadnje delove mozga kao i nervne strukture, pa se mogu javiti vrtoglavica, poremećaj ravnoteže, zujanje u ušima, muka, glavobolja.
Lumbalni sindrom - bolovi i ukočenost u krstima (akutni lumbago), sa širenjem ili bez njega u jednu ili obe noge, praćeni žarenjem ili trnjenjem (lumboishialgija). Ukoliko je pritisak na nervne korenove dugotrajan (na primer kod diskus hernije), mogu se pojaviti teži neurološki ispadi, slabost mišića i smanjenje mišićne mase (hipotrofije mišića), nemogućnost hodanja na prstima ili petama, “pad stopala”, slabljenje osećaja za dodir i drugih senzacija iz spoljašnje sredine.

VEŽBANJE JE LEK ZA SPONDILOZU
Spondiloza nastaje kao posledica okoštavanja pršljenova, usled čega se smanjuje elastičnost kičmenog stuba. Okoštali delovi pritiskaju krvne sudove i nerve, što uzrokuje bol prilikom svake promene položaja tela. Osim po bolu koji je prati, spondiloza je vidljiva i po ograničenoj pokretljivosti. Za spondilozu u vratnom delu kičme karakteristični su napetost i bol u vratu, koji se širi prema glavi ili rukama. Kod ovog oblika bolesti čest simptom je i neprijatan osećaj trnjenja u prstima. Ako je bolest izražena u grudnom delu, bol se javlja između plećki i može da se širi prema prednjem delu grudnog koša. Najčešći oblik bolesti je lumbago, kod koga se javljaju bolovi u slabinskom delu, odnosno u krstima, a bol može da se širi u jednu ili obe noge.
Iako tegobe obično prolaze poslenekoliko dana, ne treba ih ignorisati, jer je za spondilozu tipično da, kad se jednom javi, postaje hronična bolest. Ukoliko su već nastupile, degenerativne promene kičme ne mogu da se isprave, ali, uz odgovarajuću terapiju i umerenu rekreaciju, mogu da se ublaže bolovi i uspori propadanje kičme.
Fizijatri u terapeutske svrhe uglavnom prepisuju vežbe koje smanjuju bol i poboljšavaju pokretljivost. Trebalo bi voditi računa o pravilnom držanju, izbegavati rotacione pokrete i savijanje, pažljivo sedati i ustajati, te paziti prilikom podizanja težih predmeta. Pravilnom razvoju i održanju kičme pomažu tri vrste rekreacije - plivanje, šetnja, vožnja biciklom. Takve aktivnosti će, sigurno, usporiti nastanak i razvoj spondiloze.