Problemi sa spavanjem otežavaju život

Problemi sa spavanjem otežavaju život

Autor: | 22/10/2011

0

Da biste bili zdravi, važno je biti odmoran to jest imati kvalitetan san, što zavisi od broja prospavanih sati i njihovog kvaliteta. San ima složenu strukturu i sastoji se od četiri faze koje se u ciklusima ponavljaju tokom noći. U određenim fazama i razdobljima ciklusa spavanja luči se niz hormona i drugih materija koje pomažu u regulaciji metabolizma i ostalih faktora koji utiču na zdravstveno stanje. Promena strukture sna može da prouzrokuje umor i pospanost, čak i da poveća rizik od nastanka niza ozbiljnih medicinskih stanja.
Važno je razlikovati probleme sa spavanjem, primarne poremećaje sna, te poremećaje sna koji su uzrokovani nekim medicinskim stanjem. Problemi često nastaju zbog loših navika, na koje se može uticati i koje je moguće kontrolisati. Tu spadaju pušenje, konzumiranje alkohola ili kofeina, intenzivno vežbanje ili konzumiranje velike količine hrane pre spavanja, takođe i umor uzrokovan promenom vremenskih zona prilikom putovanja i psihološki stresovi koji otežavaju uspavljivanje ili spavanje, poput rokova na poslu, ispita, bračnih konflikata ili poslovnih kriza. Ove probleme je moguće ublažiti osmišljavanjem i primenm dobrog programa higijene spavanja.
Primarnih i sekundarnih poremećaja spavanja ima više od osamdeset pet, ali najčešći su nesanica ili insomnija, sindrom nemirnih nogu i narkolepsija.
Ukoliko se budite umorni i neispavani i taj neugodan osećaj vas prati celog dana, možda patite od poremećaja spavanja. Važno je da znate da osećaj pospanosti i težine u nogama i očnim kapcima koji se proteže celog dana nije normalno stanje, a činjenica da se neko uvek tako oseća ne znači da je to stanje u redu. Normalno stanje je uvek kada se osećate odmorno posle buđenja i zadržite taj osećaj celog dana.
Stanja koja upućuju na poremećaj 
* Buđenje s osećajem umora posle sedam ili osam sati spavanja.
* Spontano padanje u san za vreme sastanaka i društvenih događanja - sindrom narkolepsije karakteriše spontano padanje u san. Prvi simptom je obično preterana pospanost tokom dana. Reč je o neodoljivoj želji za spavanjem u trenutku kada osoba želi da ostane budna.
* Neugodan osećaj žmaraca i trnjenja u nogama praćen neodoljivom potrebom za pomeranjem nogu, pogotovo ukoliko se javljaju posle odlaska u krevet. Oko 15 odsto ljudi, posebno kada je vreme za spavanje, u nogama oseća trnce, unutrašnji svrab ili grčeve praćene neodoljivom potrebom da uklone te neugodne osećaje energičnim pomicanjem nogu. Oni onemogućavaju padanje u san, a mogu čoveka i buditi iz sna, terajući ga da šetnjom olakša svoj problem.
* Glasno hrkanje i nemiran san.
Ukoliko je bilo koje od navedenih stanja prisutno, možda je reč o poremećaju spavanja ili nekom medicinskom stanju koje je povezano s tim poremećajem, čije izlečenje može da promeni život.
Poremećaji mogu da budu uzrokovani ili otežani uzimanjem lekova, poput antidepresiva, medikamenata za regulaciju povišenog krvnog pritiska i drugih.
Depresivna stanja su gotovo uvek povezanea s poremećajima sna. Ljudi koji pate od teskobe mogu da imaju poremećaje sna uzrokovane prisilnim mislima, nemogućnošću da se opuste, opsesivnim osećajem brige i preteranom mentalnom aktivnošću.
Nesanica otežava život
Studije pokazuju da hronična nesanica, odnosno manje od šest ili sedam sati sna tokom noći, povećava smrtnost, čak da je rizik veći nego kod pušenja, visokog krvnog pritiska ili bolesti srca. Zato je važno nesanici pristupiti ozbiljno, kao prema bilo kom drugom medicinskom stanju.
Najčešći simptomi nesanice su pospanost, umor, poremećaj koncentracije i pažnje, bolovi u mišićima, depresija i stanje preterane osetljivosti, poput osećaja napetosti, zabrinutosti ili nervoze.
Često se dešava da čovek ne može da zaspi, a, s druge strane, san ga uhvati ispred televizora, dok gleda film, čita, čak i tokom vožnje automobila.
Mnogi ponekad pate od privremene nesanice koja traje nekoliko dana ili nedelja. Njeni uzroci najčešće su uobičajene životne situacije poput nekog stresnog događaja, emotivnog stresa, bolesti ili akutne boli, poremećaja u higijeni spavanja ili dnevnog ritma. Takva privremena nesanica obično nestaje kada i njen uzrok.

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin

Pročitajte još

Najnovije vesti