Uspostavite duševnu stabilnost || Hello Magazin!

Tokom vaspitanja i odrastanja bombardovani smo najrazličitijim informacijama i činjenicama, a najmanje učimo o sebi i stvarima važnima za naš pojedinačni život, a to je najvažnije za uspostavljanje ravnoteže između unutrašnjeg i spoljnog sveta.
Savremeni život, koji je veoma brz, bremenit stresom, problemima, strahovima, napetošću uopšte, čini nas ponekad "automatima" jer svaki dan jednako isprogramirano funkcionišemo, zaboravljajući da smo pre svega duhovna bića. Zbog toga je važno potruditi se i svet posmatrati pozitivno, bez obzira na svakodnevna iskušenja koja nas u tome sprečavaju i izazivaju frustrirajuće emocije. Sve se uči, a "čeprkanje" po mislima i osećajima nikada ne treba da prestane, jer na taj način se lakše možemo suočiti sa bilo kojim problemom. Stvarnost sami gradimo, a svojom voljom možemo da utičemo na misli i osećaje, a samim tim i na naše delovanje. Izbor je uvek naš, a najveći potreban napor je onaj uložen u pokretanje sebe.
Punu vrednost i kvalitet život ima kad smo zdravi, opušteni, zadovoljni, kada nas ispunjava osjećaj uživanja, radosti, ljubavi, slobode, a sve ćemo to više osećati ako smo mirni. Upravo je duševni mir tajna sreće, sklada, zdravlja i uspeha. Poznato je da su u tome najdelotovornije joga i meditacija, ali za to mogu da posluže i jednostavne vežbe opuštanja koje svako, na bilo kom mestu, može da primeni i da brzo oseti pozitivne rezultate.
Tehnike relaksacije podrazumevaju usmeravanje pažnje na nešto smirujuće i podizanje svesti o svom telu.
Ako niste obdareni visokom tolerancijom na stres, vežbe opuštanja pomoći će vam da ublažite posledice stresnih okolnosti. Relaksirano stanje se postiže usporavanjem disanja i pulsa, snižavanjem krvnog pritiska, smanjenjem mišićne napetosti, ublažavanjem hroničnog bola, poboljšavanjem koncentracije i otupljenjem ljutnje i ogorčenosti. Opuštanjem se jačaju unutrašnje rezerve i samim tim povećava otpornost na bolest.
Relaksiranje duha se uči
Opuštenost je psihofizičko stanje u kojem smo mirni, opuštaju se mišići i krvne žile, usporava se rad unutrašnjih organa, disanje postaje dublje i laganije. Opuštanje doprinosi zdravlju i osećaju zadovoljstva i odmorenosti. Kad smo mirni, lakše se usklađujemo s drugima, to jest poboljšavamo odnose, a smiren i prazan um spreman je za najzahtevnije aktivnosti. Usmeravanjem energije i pažnje bolje i brže postižemo uspeh i lakše menjamo negativna stanja na pozitivan način. Opuštenost je uslov i za sticanje znanja i učenje, jer napet um nije u stanju da prima nova znanja.
Disanje je uslov života i zdravlja jer donosi kiseonik, gorivo svake ćelije, a odnosi štetne materije. Način na koji dišemo utiče na to kako se osećamo iz trenutka u trenutak: ono je veza tela i uma, svesnog i nesvesnog. Polagani udah i izdah trbuhom može da razbije stresnu reakciju tela, koja se odražava na psihičko i fizičko zdravlje i rezultira smirenošću uma i tela.

DELOTVORNE VEŽBE DISANJA

Osluškivanje zvukova - Umirimo se i zatvorimo oči. Više puta lagano udahnemo i izdahnemo, ne razmišljajući ni o čemu, osluškujemo zvukove. Tom najjednostavnijom tehnikom disanja uspostavljamo sklad između tela, uma i duha.
Vežba pažnje - Mirno sednemo i zatvorimo oči. Normalno dišemo i izdišemo polako, blago usmeravajući pažnju na disanje. Dok pratimo disanje, možda ćemo uočiti da se samo menjaju brzina, ritam ili dubina, ali i dalje ne pokušavamo da izazvemoi promene. Ako nam pažnja povremeno odluta, ako se skoncentrišemo na osećaje ili očekivanja, jednostavno samo vratimo pažnju na disanje. Opuštamo se tako petnaestak minuta, dva puta na dan (po potrebi i češće). Nekoliko minuta pre završetka samo mirno sedimo sklopljenih očiju pre nego što se pokrenemo.
Posmatranje daha - Udobno sednemo i zatvorimo oči. Usmerimo pažnju na disanje i pratimo kretanje ciklusa promene udaha i izdaha i, ako možemo, pokušamo da zapazimo trenutke kad jedna faza prelazi u drugu. Cilj je usmeriti pažnju na kretanje daha, a vežbu treba raditi pet minuta dnevno.
Produbljivanje disanja - Usredsredite pažnju na dah, ne utičući na njega; osetimo disanje kao proces koji počinje izdahom. Radimo jedan minut - menja se doživljaj, više smo fokusirani na dah, aktivnije sarađujemo, ne doživljavamo disanje pasivno. Koristeći snažne međurebarene mišiće, što više izdahnemo, više ćemo i udahnuti. Cilj je produbiti disanje.
Opuštanje daha - Udobno sedimo, držeći leđa uspravno. Tokom vežbe jezikom dodirujemo nepce i koren zuba. U potpunosti izdahnemo kroz usta sa zvukom opuštanja (huuuuuu). Zatim zatvorimo usta i tiho udahnemo kroz nos, brojeći u sebi do četiri. Zatim zadržimo dah i u sebi brojimo do sedam. Na kraju polagano izdahnemo kroz usta i brojimo do osam. To je jedan ciklus disanja. Ponovimo četiri ciklusa i nastavimo normalno da dišemo. U početku nije važna brzina, ali s vremenom je poželjno usporavati. Vežbu treba izvesti barem dva puta dnevno, ujutru i uveče pre spavanja. Pomaže da se lakše zaspi, oslobađa stresa, a može se raditi ležeći, stojeći i hodajući.