Internet pretraživač nije doktor || Hello Magazin!

Malo je ljudi koji misle da nemaju nikakvih zdravstvenih problema. Opčinjenost zdravljem seže još u viktorijansko doba kada su ljudi imali priručnik o bolestima. Međutim, današnji način života podario je čovečanstvu savremenu tehnologiju koja pomaže u otkrivanju različitih bolesti. Lekari se često susreću sa pacijentima koji unapred "znaju" šta im je, pa samo žele dodatnu potvrdu stručnjaka. Često ih pacijenti "proveravaju", odnosno čekaju da im lekar kaže sve što su pročitali na internetu. Lekarima, koji su se obrazovali i stalno se usavršavaju u svom poslu, to često veoma smeta, ali nastoje da stanje i simptome objasne i razumeju uznemirene pacijente.

Mnogi se boje svojih simptoma i misle da će lakše prihvatiti situaciju ako se sami informišu. Međutim, ukoliko, recimo, u pretraživaču otkucate "otečeno grlo", pojaviće se petnaest različitih dijagnoza, od upale grla, preko sifilisa, sve do raka limfnih čvorova, što može izazvati opštu konfuziju u glavi onoga ko ima problem, a ne daj bože da posegne za lekovima koji "to" stanje leče. Opasnosti samolečenja su pogrešno lečenje, uzimanje preparata koji mogu biti štetni ili u pogrešnoj dozi ili kašnjenje sa početkom ispravne terapije, zato je jedino ispravno otići kod lekara.

Istraživanje koje je sprovela kompanija "Majkrosoft" pokazalo je da se ljudi posle samostalnog postavljanja dijagnoze preko interneta, zaista i osećaju bolesno. Istraživanjem je obuhvaćeno preko petsto ispitanika, a rezultati pokazuju da su najčešće posledice straha od bolesti. Takođe, dokazano je da se stepen ozbiljnosti umišljenog oboljenja povećava s vremenom pretraživanja na internetu, odnosno korisnici koji su intenzivnije tragali za simptomima bolesti na internetu pokazali su da su više skloni preterivanju.
Prema poslednjim istraživanjima, svaki sedmi Evropljanin traži dijagnozu za svoje zdravstvene tegobe na nekom od popularnih internet pretraživača, a ta se brojka u poslednjih deset godina udvostručila zbog povećanja broja korisnika interneta. Ljudi prvenstveno misle da će, kada otkriju svoju bolest preko pretraživača, steći dobar uvid u nju, ne shvatajući da ne mogu sasvim da razumeju o čemu je zaista reč. Odlazak lekaru često je za njih gubitak vremena, što je, naravno, pogrešno.
Osim toga, dolazi se do paradoksalne situacije, kada korisnici interneta, zabrinuti za svoje zdravlje, posećuju lokacije sa informacijama o bolestima i neopravdano im podižu rejting, a sa druge strane time se povećava verovatnoća da će te lokacije posetiti i drugi korisnici, budući da se zbog dobre posete pojavljuju na vrhu liste pretraživanja.

"Doktor Gugl" dostupan nam je dvadeset četiri sata dnevno, uvek je otvoren, nema redova, može mu se postaviti bilo koje pitanje, ali odgovor može biti veoma opasan po zdravlje. Takođe, terapija koja se preporučuje onlajn takođe je jako opasna. Pojedine farmaceutske kompanije plaćaju ljude da se registruju na određenim forumima i daju preporuke za određeni lek kako bi poboljšali prodaju. Zato hvaljenje nekog leka na internetu ne shvatajte ozbiljno. Zbog svih navedenih razloga, a ima ih još mnogo, internet bi trebalo koristiti za neke druge, lepše stvari, a brigu o zdravlju prepustite stručnjacima - lekarima.

HIPOHONDRI POSTAJU KIBERHONDRI

Zabrinjava činjenica da se broj hipohondara povećava i da oni ne veruju svom izabranom lekaru. Kako se krećete kroz spisak stranica, vaša radoznalost sve više prelazi u uznemirenost i strah jer su simptomi vaših tegoba opisani kao srčani udar. Gotovo sigurno niste doživeli srčani udar već ste i vi podlegli fenomenu nazvanom kiberhondrija.
Termin kiberhondrija nastao je 2000. godine, a opisuje osobu koja pati od svih bolesti čiji se simptomi pojavljuju na internetu. Još pre više od jedne decenije, dr Brajan Falon, sa univerziteta "Kolumbija" u Americi, izneo je podatak da 90 odsto hipohondara koji imaju pristup internetu postaju i kiberhondri.
Naravno, internet ipak nije sasvim loš, kao i svako oruđe može se koristiti mudro, ali i nesmotreno. Da biste bili sigurni da ćete naći tačne podatke, posećujte proverene internet stranice, recimo sajtove: www.stetoskop.info ili službene stranice Ministarstva zdravlja www.zdravlje.sr.gov.rs, ili www.portal-srbija.com/zdravstvo na kojima možete da pročitate savete uglednih stručnjaka.

LEKAR JE DIJAGNOSTIČAR, A NE KOMPJUTER

* Da je lečenje tako jednostavno, lekari ne bi ulagali toliko vremena i truda u obrazovanje i svakodnevni rad, već bi se i oni edukovali preko interneta

* Bez obzira na to da li vas od odlaska lekaru deli stidljivost ili nedostatak vremena, dijagnozu i terapiju za svoju bolest nikako ne bi trebalo da tražite preko interneta. Ova metoda lečenja, popularno nazvana "doktor Gugl", možda jeste najbrža, ali je često i veoma opasna
* Sva tumačenja, objašnjenja i naučne članke na internetu trebalo bi shvatiti isključivo kao smernice informativnog karaktera
* Za svako pravo tumačenje i objašnjenje rezultata analize obavezno se obratite svom lekaru i / ili farmaceutu.
* Za svako pravo tumačenje informacija i eventualno preduzimanje postupaka na osnovu njih, obavezno i uvek se obratite vašem lekaru i / ili farmaceutu.
* Sve normalne i prosečne vrednosti rezultata analize krvi koje se navode u temama o holesterolu, šećeru, eritrocitima i slično uzete su iz raznih izvora i znaju da variraju od izvora do izvora. Zato ih treba shvatiti uslovno, a nikako strogo, kao jednom i zauvek definisane