Fransoa Gzavije Denio i Saša Denio: „Atrdeko bajka“ u centru Beograda || Hello Magazin!

Velelepno zdanje francuske rezidencije i ambasade u centru grada, smešteno pored najlepšeg beogradskog parka Kalemegdana, ukras je srpske prestonice. Elegantna zgrada impresivne površine od belog venčačkog mermera, sa velikim dvorištem u kome je smešten i bazen, delo je francuske modernističke arhitekture između dva rata. Iz Pariske ulice ulazi se u deo u kome su smeštene konzularne i diplomatske kancelarije, dok se iz Gračaničke ulice ulazi u rezidenciju. Zdanje, koje je glavni arhitekta francuske vlade Rože-Emil Eksper osmislio 1926, ima pogled na Kalemegdan i reke Savu i Dunav. Svaka prostorija unutar zdanja ima prirodno osvetljenje i ventilaciju. Primaće postorije rezidencije načinjene su mahom od mermera, impresivne su visine i odlikuju ih stubovi monumentalnog izgleda.

Enterijer je u potpunosti sačuvan i datira iz 1933, kada je otvoreno poslanstvo. Potpuno je renoviran pre deset godina, i svi komadi nameštaja ostali su u artdeko stilu. Budući da ovo zdanje spada u jednu od najlepših zgrada u Beogradu, sa bogatom kolekcijom vrednih umetničkih dela i komada nameštaja, nimalo ne čudi što su domaćini ponosni na svoj beogradski dom.

Ambasador Fransoa Gzavije Denio i njegova supruga Saša Denio sa velikim osmehom dočekuju ekipu magazina „Hello!“ u vrtu svog doma, koji krase tri fontane i ružičnjak. Skladni bračni par, koji ima četvoro dece, najpre govori o Beogradu i rezidenciji u kojoj su smešteni.

Fransoa: Došli smo u Beograd pre dve godine, u septembru 2010. Srećni smo što živimo u impresivnom zdanju sa predivnim parkom i neverovatnim pogledom na reke i Kalemegdan.
Saša: Odmah su mi se dopali kuća i enterijer. Bašta me je posebno fascinirala jer uživam u baštovanstvu. Ipak, svima koji nas posete najviše pažnje privlači neverovatan pogled na reke i Kalemegdan.

Šta mislite o impresivnoj površini kuće i svim umetničkim delima u njoj?
Frasoa: Zgrada je ovako impozantna kako bi se izrazila važnost koju je mlada jugoslovenska država imala za Francusku u tridesetim godinama prošlog veka, kada je ambasada izgrađena. Nameštaj je načinjen tada, specijalno za ambasadu. Veliki deo je originalan i u artdeko stilu.
Saša: Veoma nam se sviđa što smo okruženi predivnim antikvitetima. Za ovo fotografisanje postavili smo vrlo vredan servis za ručavanje od čuvenog porcelana iz Sevra, čija je bordura izrađena od zlata. Taj servis postavljamo samo kada dođu predsednik Republike ili članovi vlade. Čuvamo ga za specijalne prilike.

Koja su vaša omiljena mesta u kući?
Saša: Naša soba ima fantastičan pogled na reke, to nam je omiljena prostorija.
Fransoa: Terasa koja gleda na Kalemegdan leti je naša „baza“. Svaki deo kuće ima svoju funkciju. Velika trpezarija, sa pogledom na reke, prima dvadeset šest osoba i odlična je za veći broj ljudi jer je vrlo akustična. Kada želimo intimniju atmosferu, obedujemo u manjoj trpezariji, koja je takođe veoma lepa i u kojoj je prijatno boraviti.

Koliko vam je bilo potrebno da se naviknete na život u Beogradu?

Fransoa: Uveče je vrlo živo, pa nam se buka sa splavova na reci u pet ujutru ponekad čini prejakom. Preko dana Pariska ulica je bučna, ali to je nešto na što smo se već navikli. Žao mi je zbog preglasne muzike koja noću dolazi sa reke i pitam se kako ljudi noću spavaju pored toga.

Šetate li se po Kalemegdanskom parku?
Fransoa: Da, prelep je taj park i pogled je čaroban, posebno na ušću Save u Dunava. Meni je interesantno da gledam penzionere kako igraju šah, dobri su u tome, vrlo su iskusni igrači. Jednom sam se okušao u igri sa sinom, sećam se da je bilo jutro. Oko nas su se ubrzo okupili penzioneri i verovatno su komentarisali kako loše igramo.

Imate četvoricu sinova?
Saša: Svoj četvorici se mnogo dopada Beograd. Njima se toliko svideo grad da su prošle godine pozvali u goste pedesetak svojih prijatelja da ovde zajedno proslave Novu godinu. Osim u srpskoj prestonici, stigli su da obiđu deo Vojvodine i okolinu Beograda. Dvojica sinova su nas posetila i ovog leta.

Koliko imaju godina vaši sinovi?
Fransoa: Imaju od dvadeset jedne do dvadeset devet. Trojica studiraju, a jedan je oženjen i živi u Madridu. Još nemamo unučad.

Posećuju li vas rođaci i šta kažu o Beogradu i vašem prelepom domu?
Fransoa: Neki od njih su nas već posetili. Očarani su kućom, što se i moglo očekivat jer je reprezentativna. Impresionirani su Beogradom i Srbijom, pogotovo što je predstava koju su do tada imali bila zbunjujuća. Oduševljava ih ono što je i nas, ljudi su ovde veoma gostoprimljivi i ljubazni. Uz to, vaša zemlja ima mnogobrojne prirodne lepote i kulturne znamenitosti koje im mi preporučujemo da posete i koje ih oduševljavaju.

Intervju: Nadežda Jokić
Foto: Janko Petković