Loše navike mogu biti uzrok bola u leđima || Hello Magazin!

Jedan od većih zdravstvenih problema današnjice je svakako bol u leđima, uzrokovan ubrzanim životnim stilom koji podrazumeva mnogo sedenja i sve manje kretanja i rekreacije. Dve trećine populacije pogođeno je ovim problemom u nekom razdoblju života, a najčešće se javlja kod osoba između dvadeset i četrdeset godina, s tim što je kod starijih problem intenzivniji i izraženiji. Radna mesta koja predstavljaju veliki rizik za pojavu ovog stanja su ona koja uključuju podizanje, savijanje tela, okretanje, dosezanje visoko postavljenih objekata. Podizanje ili iznenadni nezgrapni pokret tela mogu pokrenuti ove probleme. Većina napada javlja se bez uočljivog razloga. I jednostavni pokreti mogu jako da opterete leđa i izazovu bol.
Mišićno-koštane bolesti i bol koji se javlja većinom su uzrokovani malim povredama nekog od brojnih mišića, ligamenata ili zglobova leđa. Takvom stanju doprinose loše držanje tela, slabi mišići donjeg dela trbuha i psihički i društveni faktori poput stresa. Stanje koje se naziva fibromijalgija izaziva bol u mišićima i zglobovima i takođe može da uzrokuje bol u leđima. Najčešće je teško lokalizovati ga, odnosno odrediti jedno bolno područje. Postupno se pojačava posle odmaranja ili sedenja. Često je praćen ukočenošću i grčevima leđa i ograničenjem pokreta. Mišići i zglobovi donjeg dela leđa mogu biti bolni. Bol može da bude žestok ili umeren i povremen, pojavljuje se postupno ili naglo i, nažalost, često se ponavlja.Za neke osobe je to kratkotrajna nelagodnost, dok drugima ometa normalan tok života.
Doskora pacijenti sa ovim problemom lečeni su različitim terapijama, sa manje ili više uspeha. Najdelotvorniji metodi koji se preporučuju su: program vežbi, program manuelne terapije (osteopatija ili kiropraksa) koja uključuje obradu kičme, mobilizacija ili masaža, kao i program akupunkture.
Postavljanje dijagnoze započinje detaljnom anamnezom i kliničkom slikom i rendgenskim snimkom lumbalnog dela kičme. Dijagnostika je poslednjih godina uveliko poboljšana upotrebom kompjuterizovane tomografije („CT“) i magnetne rezonance („MR“). Slede laboratorijska i radiološka dijagnostika. Kada se sumnja na oštećenje živaca pritiskom, radi se elektromioneurografija („EMG“) očitavanjem električnih mišićnih impulsa.
Lečenje može da traje nedeljama, mesecima, pa i godinama. Može biti konzervativno (lekovi) ili hirurško u akutnom i hroničnom stadijumu bolesti, a usmereno je na suzbijanje bola, uklanjanje uzroka i sprečavanje ponovnog pojavljivanja bolesti. Od lekova se koriste analgetici, nesteroidni antireumatici i kortikosteroidi. Fizikalna terapija u hroničnoj fazi poboljšava stanje. Toplota opušta mišićnu napetost i ublažava gotovo svaku bol mišića. Masaža takođe osvežava metabolizam delujući protiv bola i smanjuje grč. Poznato je da površinska toplota povećava kožni protok krvi. Ukoliko dostupni oblici neoperativnog lečenja ne smanje bolove i ne poboljšaju bolesnikovo stanje, potreban je pregled neurohirurga koji će odlučiti o potrebi i mogućnosti hirurškog lečenja.
GDE I ZAŠTO NAJČEŠĆE BOLI
Vrat i ramena - cervikalni deo
Bolovi u cervikalnom delu javljaju se najčešće usled naglih trzaja ili istezanja ligamenata ili nerava. Tako uzrokovani bolovi obično prolaze s vremenom. Nešto opasniji slučaj je ukoliko bol traje duže. Takav bol se često širi na ruke i šake, ponekad izazivajući i trnjenje i pulsiranje, a ponekad i ozbiljnije komplikacije.
Gornji deo leđa - torakalni deo
Bolovi u torakalnom delu javljaju se retko jer ovaj deo kičme (zajedno sa rebrima) ima pretežno zaštitnu funkciju (štiti unutrašnje, vitalne organe) i zapravo se najmanje pokreće. Bolovi se javljaju jedino ukoliko se pojavi iritacija zglobova ili mišića.
Donji deo leđa - lumbalni deo
Lumbalni deo je u suštini i najproblematičniji. Pored toga što nosi najveći deo težine tela on ima i mnogo mekog tkiva, mišića i nerava. Na bolove u ovom delu najviše utiče dugo sedenje koje izaziva slabljenje mišića stomaka i leđa koji daju podršku ovom delu kičme. Najčešći tretman u ovakvim slučajevima je poboljšanje cirkulacije krvi u brojnim mekim tkivima.
Kraj kičmenog stuba - sakralni deo
Sakralni region povezuje kičmeni stub sa donjim delom tela preko trouglaste kosti - sakruma. Bol se u ovom delu javlja usled disfunkcije zgloba sakruma (kukovi). Problemi sa disfunkcijom sakroilijačnog zgloba češći su kod žena nego kod muškaraca.
Bolovi u vratu i ramenima
Pored bolova na jednoj ili obe strane vrata, u lopaticama ili čak rukama i šakama - u ovom predelu se mogu javiti i druge neprijatne senzacije poput peckanja, ukočenosti, trnjenja i slično. Uzroci mogu biti različiti, od nezgodnog spavanja do ozbiljnih povreda ili bolesti. Bol izazvan nezgodnim spavanjem ili ležanjem obično prolazi u roku od nekoliko dana.
PROMENA ŽIVOTNOG STILA
Nagli pokreti - Ne pravite nagle pokrete. Kada ustajete iz ležećeg ili sedećeg položaja, činite to postepeno, sa što manje izvijanja. Nipošto ne savijajte i ne izvijajte kičmeni stub prilikom dizanja tereta - teret uvek držite čvrsto, dižite i spuštajte iz čučnja iz jednog pokreta uz ispravljena leđa.
Loše držanje - pogrbljena leđa
Ispoštujte onu čuvenu rečenicu "Ispravi se!" koje su vam, kada ste bili dete, odrasli stalno ponavljali. To praktično znači sledeće:
• Stopala bi trebalo da su malo razdvojena.
• Ramena ispravljena (ni pognuta, ni isuviše izvijena unazad).
• Glava podignuta, brada malo uvučena.
• Kolena ispravljena.
Ovo pravilo važi i kada sedite.
Previše hrane, premalo rekreacije - Ukoliko skinete nekoliko kilograma, to će povoljno uticati na ceo organizam, ali i na vašu kičmu. Svakodnevno vežbanje umnogome će pomoći vašim leđima. Uz posebne vežbe prilagođene jačanju stomačnih mišića i mišića kičmenog stuba, koje vam najpravilnije može odrediti specijalizovani fizioterapeut - dokazano je da na kičmu blagotvorno utiču i neke uobičajene vrste rekreacije poput vožnje bicikla, joge, trbušnog plesa ili plivanja.
Previše sedenja - Većina ljudi danas radi u kancelarijama i za računarom, automobil zamenjuje hodanje, a najčešći odmor nam je gledanje televizije ili sedenje u kafiću.Jedini način da sačuvate kičmu je da se pokrenete. Krećite se i šetajte što više. Pored obavezne rekreacije pokušajte da promenite navike. Idite peške do posla ili od posla do kuće, a umesto da se ispričate uz kafu u omiljenom kafeu - prošetajte.
Loš položaj tokom spavanja - Odaberite ortopedski i ergonomski dušek koji će pružiti podršku leđima i kičmi, zatim odaberite ortopedski jastuk koji će imati mogućnost optimalnog prilagođavanja glavi i vratu tokom sna. Kao podlogu dušeku možete staviti latofleks letvice, koje će bolje rasporediti vašu težinu i na taj način eliminisati svaki nepotreban pritisak na telo tokom sna. I - probudite se naspavani!
Pušenje - Utvrđeno je da duvan, pored svih ostalih negativnih dejstava koje ima na organizam, loše utiče i na kičmu. Naime, nikotin blokira transport kiseonika i drugih važnih materija kroz organizam, što posebno loše utiče na diskove u sastavu kičmenog stuba. Bez kiseonika i drugih neophodnih materija dolazi do degenerativnih promena diskova. Istraživanja kazuju da se zbog toga problemi sa leđima češće i ranije javljaju kod pušača, kao i da se pušači teže oporavljaju posle operacije kičme i da kod njih ređe dolazi do potpunog oporavka.
Nije ozbiljno, ne moram kod lekara - Sve dok bol u ramenima ili leđima ne ometa svakodnevne aktivnosti većina ljudi tumačiće ga kao nešto bezazleno i neće posetiti lekara. Međutim, važno je znati da ovakav bol često nije naivan i da, ukoliko on traje duže od nekoliko nedelja ili se stalno vraća, morate otići na pregled. Uzroci ovih bolova mogu biti brojni, a posledice veoma negativne - pa i kobne. Lekar će najbolje utvrditi uzrok bola, a time i pravilnu terapiju.
Loše držanje, debljina, slabi mišići i stres četiri su faktora koji povećavaju mogućnost bola u donjem delu leđa.