Stres umanjuje radnu sposobnost || Hello Magazin!

Danas više nego ikad stres kao pojavu susrećemo u svakodnevnom životu i radu i on se smatra jednim od najvažnijih uzroka mnogih radnih i organizacionih problema, ali i srčanih i mentalnih bolesti. Posebno se stresnim smatra menadžerski posao, pa se za njega sve više veže pojam ''menadžerska bolest''. Ističe se kao jedan od najznačajnijih uzroka srčanih bolesti, u kojima na stres otpada oko 50 odsto smrtnog ishoda.
Pod stresom podrazumevamo neku spoljnu silu (stresore) iskazane kao stimulatore, podsticaj koji izaziva promenu energije i uzbuđuje receptore, dovodeći ljudskiego u stanje neprijatnosti, uzbuđenja ili potištenosti.
Stresori, odnosno spoljna sila ili događaji izazivači su stresa i uvek dovode do određene stresne reakcije. Stresori se još nazivaju i izazivači stresa, koji prouzrokuju stres.
Teško je razdvojiti poslovni od privatnog života, tako da sve što se dogodi na radu deluje i izvan njega, ali i obrnuto. Kada se ljudski resursi susretnu sa stresorima, njihovo ponašanje, reakcija ispoljava se kroz tri međusobno povezane faze: faza alarma, faza otpora i faza iscrpljenosti.
Istraživanja pokazuju da se stres kod većine ispoljava kroz nervozu i razdražljivost, stalan umor i nagle promene raspoloženja, dekoncentrisanost, glavobolju i stalni strah od nečega. Istraživanja govore da je kod nekih ispitanika primećen problem sa nesanicom, nezainteresovanost, pad imuniteta i fizičke promene, dok skoro svaki drugi zaposleni ispitanik doživljava stres na radnom mestu.
Od ukupnog broja ispitanika koji su zaposleni, oko 60 odsto doživljava stres na radnom mestu, otprilike 37 odsto u zavisnosti od radih obaveza, a samo oko 3 odsto zaposlenih ispitanika ne doživljava stres na radnom mestu.

Većina zaposlenih ispitanika oseća nemoć da utiče na stvari na poslu

Zbog osećaja nemoći da utiču na stvari koje se dešavaju, oko 21 odsto zaposlenih ispitanika doživljava stres na poslu. Veliki uzročnici stresa kod zaposlenih su i nerazumni zahtevi nadređenih, nedostatak komunikacije u timu ili loša komunikacija, kao i visina i / ili neizvesno vreme dobijanja plate. Mnogima stres utiče i na smanjenje produktivnosti, pogoršava im komunikaciju i povećava konflikte na poslu.
Siromaštvo i neizvesna budućnost izazivaju zabrinutost i strepnju, koje nadalje umanjuju radnu sposobnost uzrokujući pad koncentracije i produktivnosti u radu. Kada negativna osećanja duže traju, ozbiljno se narušavaa i mentalno i fizičko zdravlje, pa su u Srbiji u porastu sva mentalna oboljenja i sve psihosomatske bolesti koje zahtevaju dugotrajno i skupo lečenje.
Produženi stres bitno umanjuje i radnu sposobnost. Istraživanje pokazuje da je radna produktivnost menadžera u Srbiji tri puta manja nego u Nemačkoj.
Negativni efekti stresa i radna sposobnost u toku osam radnih sati mogu se proceniti i merenjem fizičkih aktivnosti i fizičke spremnosti. Istraživanje sprovedeno u Srbiji dalo je poražavajuće rezultate.
Istraživanja su pokazala da je radna sposobnost ljudi iz Nemačke u oblasti menadžmenta tri puta veća nego kod nas.

VIŠE POZITIVNE ENERGIJE - MANJE STRESA
Sve poznate tehnike u borbi protiv stresa poput odmora, spavanja, šetnje, sportskih aktivnosti, smeha, druženja sa prijateljima ili meditacije, dobre su, ali samo u početnoj fazi. Nažalost, nijedna nam ne može pomoći ako nemamo razumevanje zašto i kako nam stres dolazi i šta nam radi. Najveći broj ljudi nije svestan da je pod stresom.Intenzitet i učestalost radosti koju svakodnevno emitujemo mera je našeg stresa. Ako smo zabrinuti, ako smo tužni, ogorčeni, rezignirani, neodlučni, ojađeni, zbunjeni, sumnjičavi, nezadovoljni, mrzovoljni, besni, žalosni, razočarani, ako osećamo bilo koju emociju koja nas čini nemirnim - mi smo pod stresom. Nema veze što se njegove posledice odmah ne vide. Posle izvesnog periodanajčešće sepovećava krvnipritisak, javlja se dijareja, čir na želucu, nesanica ili nekidrugi disbalans u telu i psihi.