Kancelarija nas čini gojaznim || Hello Magazin!

Poznato je da više sati sedenja, posebno kancelarijski posao izaziva deformitet kičme, bol u leđima i glavi, a manje je poznato da izaziva gojaznost, tačnije povećava rizik za dobijanje ove bolesti. Stručnjaci upozoravaju da se rapidno uvećava broj ljudi koji pati od preterane telesne težine, a najčešći faktori rizika su stres, prekovremeni rad i aktivnosti koje su vezane sa sedeći položaj. Gojaznost je epidemija koja se širi uznemirujućim tempom, govore istraživanja. Sve je izraženija veza između gojaznosti i uslova na radnom mestu, budući da ono postaje druga kuća, a tradicionalne prehrambene navike zamenjene su konzumiranjem brze hrane koja je bogata štetnim, zasićenim masnim kiselinama.
Pretpostavlja se da će do 2015. godine više od sedamsto miliona ljudi na svetu biti gojazno. Problem nije isključivo u vezi sa nezdravom ishranom na radnom mestu već i sa nedostatkom fizičke aktivnosti ili njenim nedovoljnim upražnjavanjem. Na gojaznost utiče i nedostatak prostora gde bi zaposleni mogli da drže i pripremaju hranu, kao i nedostatak vremena i prostorija za vežbanje i fizičku relaksaciju tokom pauze, što u visokorazvijenim zemljama nije slučaj.
- Sve ukazuje na činjenicu da i ukoliko želite da pazite na liniju, to je prosto nemoguće jer smo biološki programirani da jedemo sve što se stavi ispred nas - rekao je profesor Piter Rodžers, šef eksperimentalne psihologije na Univerzitetu u Bristolu. Naša psihologija nas podstiče da jedemo, jer ljudi su živeli u svetu koji oskudeva u hrani, pa smo predodređeni da koristimo prilike kada nam se serviraju energetske zalihe. Međutim, snagom volje i saznanjem koliko gojaznost utiče na celokupno zdravstveno stanje, moguće je odupreti se nezdravom stilu života, ma koliko to delovalo nemoguće. Poznato je da je dijabetes tipa 2 najčešća posledica po zdravlje među kancelarijskim radnicima, kao i bolesti kardiovaskularnog sistema, pa i srčani udar. Osim toga, verni pratioci ljudi sa prekomernom težinom su i hipertenzija, hormonalni poremećaj, sterilitet, maligne bolesti, mehaničke komplikacije (artroza, porast intraabdominalnog pritiska, lumbalni sindrom), psihičke komplikacije (stres, depresija, komplikacije na radnom mestu).
Istraživanja pokayuju da većina svoj ručak jede za stolom, često radeći istovremeno za kompjuterom ili telefonirajući. Problem je u tome što u takvoj situaciji ne obraćate pažnju na hranu, pa je nemoguće da vaš mozak registruje da ste siti. I dok se obeduje potrebno je biti skoncentrisan na hranu, jer oni koji u isto vreme ručaju i još nešto rade mogu da pojedu duplo više od osoba koje se koncentrišu na hranu. Zbog toga pauzu za obrok trebalo bi iskoristiti tako što ćete ustati od radnog stola i izaći napolje na svež vazduh. Psihološki faktor veoma utiče na naše navike, pa tako kada jednom povežete vaše radno okrženje sa jelom, svaki put kada sednete za sto razmišljaćete o hrani.
Mentalitet većine je takođe opasan po višak kilograma. Kada svi oko vas grickaju proizvode sa “zabranjene liste”, može biti veoma teško da se pridržavate ustaljenog režima ishrane ili dijete. Sedenje za stolom znatno otežava dijetu, jer čovek troši svega kaloriju-dveu minutu dok sedi, čak dva puta više dok stoji, a trostruko dok hoda. Studije su pokazale da su enzimi odgovorni za razbijanje sala sabijeni dok sedite. Kod osoba koje sede za stolom duže od šest sati dnevno dvostruko je veći rizik od gojaznosti. Zato ustanite kad god vam se ukaže prilika. Na svaki sat obavezno malo prošetajte. Na poslu unesemo 30 odsto više kalorija nego kad smo sami, a žene su podložnije uticajima kolega nego muškarci. Zato je važno imati istomišljenike na poslu kako bi jedni druge podržavali u zdravom načinu ishrane, umesto odlaska u pekaru i picerije posegnete za zdravim grickalicama kao što su lešnici, bademi i voće.
Svakako, sami smo krojači svog zdravlja, te u sebi treba pronaći potencijal i odupreti se izazovima zvanim prekomerna, nezdrava hrana. Naročito je teško odoleti upornom "nutkanju" visokokaloričnih poslastica od strane kolega, ali trebalo bi imati na umu da psiholozi to povezuju sa osećajem nesigurnosti, potrebom za kontrolom nad kolegam, da na taj način pokušavaju sebe da oslobode krivice zbog sopstvene nesposobnosti da smršaju, osećajući se manje krivim jer nisu jedini koji vole da jedu.

Energetska kriza

Popodnevni pad energije rezultira potrebom za brzom dopunom, obično u vidu visokokalorične poslastice. To se događa delimično zato što se krv spušta u stomak kako bi pomogla varenje hrane. Takođe, naš telesni časovnik je programiran za dremku u ovo vreme, što datira iz praistorijskog vremena. “Za opstanak je bilo važno da u toku dana odmaramo u određenim fazama,” objasnila je dr Nerina Ramlakan, stručnjak za spavanje.
Nedavni rezultati pokazali su da je između 15 i 16 časova najopasnije vreme za mršavljenje i da 62 odsto ljudi u to vreme oseća najveće iskušenje da prekrši dijetu. Pored toga, uobičajeno je da posežemo za nezdravom hranom pod pritiskom. Stres podiže nivo hormona kortizola, koji utiče na potrebu za nezdravom hranom, jer telo skladišti energiju.
Kako bi se pobedila želja za jelom, najbolje je otiću u desetominutnu šetnju jer će se na taj način oterati krv iz digestivnog trakta nazad u mišiće i mozak. Druga opcija je šoljica kafe ili jakog čaja, ali bez previše šećera.