Jugoslav Pantelić otvara vrata svog doma u centru Beograda || Hello Magazin!

Šarmantni televizijski voditelj i vrsni poznavalac kinematografije Jugoslav Pantelić, prepoznatljiv po divnoj boji glasa i besprekornoj dikciji, svakog dana sa koleginicom Irenom Jovanović u emisiji "Beograde, dobar dan", na "Studiju B", informiše sugrađane o najvažnijim gradskim temama i događajima uz respektabilne goste. Karijeru je započeo pre dvadeset sedam godina kao tinejdžer u kultnim muzičkim emisijama osamdesetih godina, a danas ponovo radi na jednom takvom projektu kakav je mužički program "Jelen top 10", koji se emituje i na „Radio-televiziji Srbije“, kao i na gradskoj televiziji njegove matične kuće. Sa jednakim entuzijazmom šarmantni voditelj upečatljivog glasa promoviše rok kulturu i kvalitetnu muziku kao na početku karijere, i sa istim žarom afirmiše bendove pred kojima je budućnost. Pored muzike, velika strast i ljubav rođenog Beograđanina je filmska umetnost. Kao vrsni poznavalac sedme umetnosti, Jugoslav je stalni gost svih velikih filmskih festivala u Evropi i član je Evropske filmske asocijacije, što mu omogućava da često putuje i intervjuiše velike filmske zvezde. Sa svakog putovanja donese pregršt suvenira i umetničkih predmeta koji su našli svoje mesto u njegovom salonskom stanu u centru Beograda. Visoki plafoni, nežne nijanse sive na zidovima koje krase slike koje je Jugoslav sam naslikao. Slikanje je samo jedan od njegovih mnogbrojnih talenata i hobija. Pored mnogih kvaliteta koje kao ličnost poseduje, gostoprimstvo je prva osobina koju ekipa magazina "Hello!" uočava.

Šta vas je inspirisalo dok ste uređivali životni prostor?
- Meni su najteža ta naizgled najjednostavnija pitanja, nikada nisam razmišljao o tome šta me je inspirisalo. Verovatno je bila presudna činjenica što dosta vremena provodim kod kuće. Kod mene postoje dva scenarija: ili sam van Beograda ili, kada sam u našem gradu, vreme provodim u četiri zida. Ima dosta zanimacija koje me vezuju za dom, obožavam da gledam filmove, mnogo čitam, ne želim da zvučim kao najdosadniji čovek na planeti kada kažem da imam i mnogo hobija koji su vezani za moj životni prostor. Često crtam i ne mogu to da radim bilo gde. Svoje stanište doživljavam kao mesto koje mi pruža osećaj relaksiranosti i opuštenosti. Tako da mi je inspiracija bila prevashodno udobnost, boje koje me ne opterećuju i činjenica da svoj stan osećam kao neku izmeštenost u odnosu na druge zatvorene i otvorene prostore sa kojima se svakodnevno susrećem.

Da li je moguće na osnovu vašeg doma zaključiti da ste i vi zapravo otvoreni kao prostrani stan u kome živite?

- Vrlo sam otvoren i komunikativan i voleo bih da su i ljudi u ovom gradu otvoreniji nego što misle da jesu. Svaki put kada boraviš duže u inostranstvu shvatiš koliko smo mi zapravo zatvorena sredina koja to ne priznaje.

Pravite li često žurke u svom stanu?
- Često se dogodi da sa društvom posle provada u gradu dođemo kod mene. Nekada sam pravio sedeljke i žurke, a sada to činim retko, mada sam nedavno u svom domu proslavio rođendan i divno smo se proveli. Nažalost, u Beogradu su te kućne žurke, koje su osamdesetih bile simbol ovog grada, zamrle. Sada toga više nema, ali dali ste mi ideju, pa možda za kraj leta napravim parti.

Koji vam je omiljeni deo stana?
- Možda ćete se iznenaditi, ali ja sam najviše u kuhinji. Vrlo sam specifičan i u isto vreme kuvam tri jela kao oktopod, kao da sam uključen u struju. Malo seckam peršun, malo pržim i istovremeno mariniram, dodajem začine kao da imam najmanje osam pari ruku. Volim našu nacionalnu kuhinju i sva jela sam prilagodio sebi, napravio sam miks srpske kuhinje sa mediteranskom uz primese francuskih finesa koje sam tamo "ukrao".

Izgleda da vam je Francuska draga destinacija i zbog kulinarstva?

- Nekoliko puta godišnje odem u Francusku i često sam u nekim „provansama“ u kojima postoje neka mestašca, sela i mali gradovi u kojima turizam nije toliko razvijen. Međutim, baš u njima se nalaze kafane stare više od dva veka, sa bogatom tradicijom, u kojima se još služi sve što se služilo pre dvesta godina. U njima sam probao specijalitete od zečetine i često, kada mi se nešto dopadne, pitam kako se pravi, ali oni, naravno, neće ništa da ti kažu ili ti do pola saopšte recept, a najvažnije sastojke prećute. Tokom rada na emisiji ,,Beograde, dobar dan" otkrio sam mnoge tajne kulinarstva budući da smo imali priliku da ugostimo mnoge sjajne velike šefove kuhinja, a dolazili su i oni manje dobri. U svakom slučaju više je bilo pravih virtuoza, koje ja nisam pitao za recepte prvog dana kada se upoznamo jer znam da će mi kao i svi kuvari prećutati najvažnije stvari, već sačekam da se opuste i onda ga ljubazno zamolim za recept i oni mi obično kažu. Tako da me i to ponese, pa često kuvam, i to dobro radim.

Koliko su putovanja uticala na izgled vašeg doma?
- Ništa od toga ne radim tendenciozno, ali kao što mi gotovo svi prijatelji kažu ja bih najviše voleo da mogu da živim u muzeju. Pošto nisam toliko bogat ljubav prema skulpturama pokazujem tako što neke lepe replike donosim sa putovanja. Mnoge od njih su vrlo stare, oduvek su uz mene i volim da ih vidim oko sebe. Ne donosim ih da bi me podsećale na tu zemlju gde sam ih kupio, već su u mom stanu zato što mi se sviđaju.

U enterijeru vašeg stana pomešani su stilovi, da li ste ih lako uklopili?
- To je prilična slučajnost, nisam se preterano ozbiljno bavio sređivanjem prostora, to je više posledica spleta okolnosti. Spajao sam ono što imam sa onim što mi se u trenutku dopadne, ali kada se zaista budem bavio time, pozvaću "Hello!" ekipu ponovo u goste.

Koji vam je omiljeni komad nameštaja za koji ste emotivno vezani?

- Sav nameštaj za koji sam emotivno vezan ostao je u porodičnoj kući, ovde sam vezan za jednu sablju koja je zapravo iskovana po ugledu na onu koju je imao naš despot Stefan Lazarević. Važan mi je i štit koji je urađen po ugledu na štit vitezova iz reda zmaja. Sticajem okolnosti, u Češkoj sam imao zadovoljstvo da upoznam jednog gospodina koji se bavi ručnom izradom predmeta po ugledu na one iz srednjeg veka. Napravili smo dugogodišnju saradnju, nažalost po moj džep. Kupovina tih predmeta je moja pasija, ali svako ima neki porok, a ja te predmete volim. Dopadaju mi se sve srednjovekovne stvari, a pošto je nemoguće da imam originale, sebi mogu da priuštim da napravim nešto od istog materijala i istom tehnikom koja je i tada korišćena zahvaljujući mom prijatelju Čehu.

Znate tačan broj knjiga koje posedujete?
- Za knjige sam emotivno vezan i spadam u red onih koji će dati i sofu na kojoj sedi, ako je zatražiš, ali ako mi tražiš knjigu da pročitaš, reći ću: "Nemoj da se ljutiš, hoćeš da ti pozajmim novac ili da ti dam krv ili bubreg, ali knjigu ne mogu". Lakše dajem filmove, pa mi ih mnogi ne vraćaju, ali njih bar možeš lakše ponovo da kupiš. Imam i kolekciju filmova koji su retki ili nisu objavljeni, tako da sa putovanja uvek donesem pun kofer knjiga i filmova i poneku skulpturu.

Kada ste se osamostalili i počeli da živite sami van porodične kuće?
- S obzirom na to da je moja generacija stasavala za osamostaljivanje u najgore vreme ratova i besparice, onda je to bilo mnogo kasnije nego što je normalno. Tako sam sa dvadeset šest godina počeo da živim sam. Sada imam više godina nego tada, ali se sećam da mi je ta promena bila teška jer sam odrastao u kući s vrtom i bio mi je nepojmljiv život u stambenoj zgradi, gde žive neki ljudi koje ne poznajem. Na svaki šum sam reagovao dok se nisam navikao na zvukove iz hodnika i na lift. Sticajem porodičnih okolnosti ostao sam u Srbiji, ali voleo bih da pozne godine provodim negde na moru. Mislim da je Beograd prebrz grad za čoveka kada uđe u zrelije godine. Neću ništa prepuštati slučaju, već ću raditi da to i ostvarim. Kada živite u Beogradu, teško je biti u kontaktu sa prirodom, a mene više ne zadovoljavaju vikendi provedeni u prirodi, pa ću živeti ili u nekom lepom zaseoku ili na moru. To mi je želja.

Dotle ćemo vas gledati na „Radio-televiziji Srbije“ i na gradskoj televiziji "Studio B".

- Do tada gledate emisiju ,,Jelen top 10" na „Radio-televiziji Srbije“ i Ireninu i moju emisiju na "Studiju B". Muzička emisija ,,Jelen top 10" je bila izuzetno potrebna našem muzičkom nebu i već se vidi njen uticaj na muziku. Možda to zvuči isuviše pretenciozno, ali stvarno je tako jer muzička scena je živnula zahvaljujući toj emisiji. Zbog nje mnogi mladi ljudi snimaju video-klipove, aktivniji su, ne znam da li postoji neki bend iz devedesetih koji se nije u toj emisiji vratio na scenu, zajedno sa mnogim mladim bendovima. Svakodnevno preslušavam muziku koju mi ljudi šalju i mislim da možemo da budemo ponosni na našu pop rok scenu. ,,Jelen top 10" i još poneka emisija daju prostor tim muzičarima i njihovoj umetnosti koja je i dalje pomalo getoizirana, ali što se tiče „Radio-televizije Srbije“ i "Studija B", ona ima svoje mesto. To je veoma bitno, posebno za one osobe koje sada formiraju svoj ukus, imaju mogućnost da vide šta sve muzika može da ponudi i da procene da li im se to dopada ili da se prepuste ukusu koji je dominantan, ali diskutabilan. A ukus mase dovodi u pitanje demokratiju i činjenicu da je većina retko bila napredna.

Koliko vam je važan posao filmskog kritičara?
- Nedavno sam imao zadovoljstvo da upoznam glumca i režisera Džejmsa Franka, posle projekcije njegovog filma "As I Lay Dying" koji je sjajna ekranizacija Foknera.

Koja glumica vam se posebno dopala, a imali ste priliku da je upoznate?
- Poznajem pre svega evropske glumice, i ako posmatram normalnost, prisnost i dobru komunikaciju, to je Izabel Iper. Ona je boginja, nestvarno ljudsko biće i nestvarno dobra glumica. Izabel ima to nešto što ja ne umeme da objasnim šta je. Ona, onako krha i mala, kada glumi, velika je kao zgrada "Beograđanka". Sa njom se relativno često srećem na festivalima, bar jednom godišnje i uvek popričamo. Ja sam njoj asocijacija na Jugoslaviju i reditelja Aleksandra - Sašu Petrovića, i uvek mi traži da joj pošaljem ili dam nešto iz njegovog opusa što ona nema.

Koju glumicu biste izdvojili kao vaše razočaranje?

- Negativno me je iznenadila žena za koju sam mislio da je u svemu idealna, to je glumica Emanuel Bear. Ne želim da zvuči uvredljivo, tri puta sam imao prilike da dugo razgovaram sa njom i nismo se razumeli, što je sasvim u redu da ima svoj stav. Međutim, žena se stalno brani od nečega iako je niko ne napada. Mislim da je prilično nesigurna i da energija koju poseduje i koju prenosi kao glumica kroz film nema nikakve dodirne tačke sa njom privatno. Moglo bi se reći da sam se razočarao u nekoga koga sam doživljavao kao fenomenalnu umetnicu.

Kakvo mesto u vašem životu zauzima vaša koleginica Irena, sa kojom svakodnevno radite na "Studiju B"?
- Irena i ja - to je potpuno neverovatan odnos. Mi smo kao Prle i Tihi, kao Tik i Tak, kao Bim i Bum. Ona je jedna divna žena, pravi profesionalac, puna je samopouzdanja i ono što možda na prvi pogled ne deluje tako odlučnija je u mnogo čemu od mene. Ona je televizijska zvezda, ali to nikada ne bi rekla za sebe, uvek bi pre istakla da je majka. Irena uspešno gradi karijeru, ali tačno zna gde je mesto poslu, a gde privatnom životu, što je čini drugačijom u odnosu na mnoge njene koleginice i kolege. Atipična je pojava na medijskom nebu kod nas, Irena nije očarana šljokicama i svetlima reflektora, to doživljava kao deo posla, razlikuje se od svih koleginica sa kojima sam sarađivao. Mislim da zaslužuje ugled koji je stekla.

Piše: Jelena Vlahović
Foto: Janko Petković