Ivana Nešović otvara vrata svog doma na Vračaru || Hello Magazin!

Posle dve godine boravka u Japanu, gde je igrala za jedan od najuspešnijih odbojkaških klubova te zemlje, Ivana Nešović vratila se u rodni Beograd. Lepa dvadesetpetogodišnjakinja veoma je zadovoljna postignutim rezultatima u dosadašnjoj sportskoj karijeri tokom koje je branila boje "Crvene zvezde", nekoliko italijanskih klubova i timova na Dalekom istoku, a posebno joj je drago što je nastupala za odbojkašku reprezentaciju naše zemlje.
Srećna što je ponovo u Srbiji, rođena Beograđanka živi na Vračaru, u stanu koji je nekoliko ulica udaljen od doma u kome je odrasla, i svoj životni prostor uređivala je s mnogo ljubavi, pa on odražava njenu individualnost. Iako sport kojim se bavi zahteva mušku snagu, a često i agresivan stav, uspela je da ostane ženstvena i da grubost ostavi na terenu. Posle žestokih utakmica, ova vedra i nasmejana sportistkinja sigurno korača na visokim potpeticama, a njen jedinstveni modni stil i njena prirodna lepota ostavljaju utisak dame sa istančanim ukusom.
Kao dobra domaćica, lepo raspoložena, s osmehom na licu dočekala je ekipu magazina "Hello!". Razgovor započinje tako što izražava radost što će letnju pauzu do početka sezone provesti u Beogradu sa porodicom i prijateljima, a u septembru je očekuje preseljenje u Tursku gde će nastaviti karijeru.
- Potpisala sam ugovor za klub "Čanakale" u Turskoj, koja je blizu, što mi znači, mada sam imala nešto drugačije planove i ambicije, možda da odem u Brazil. Ali, shvatila sam da mi je bolja opcija Turska jer ta zemlja trenutno ima najjaču ligu ženske odbojke u Evropi.

Kako ste se odlučili da kupite stan baš na Vračaru?
- Rođena sam na Vračaru, čitav život sam provela u ovom delu Beograda, a moj dom, gde sam provela detinjstvo, je na svega nekoliko stotina metara od mog novog stana. Tokom sportske karijere i te kako sam naučila da budem samostalna i da se prilagodim novim prilikama. U nepoznatoj sredini naučite da možete da se oslonite samo na sebe, mada sam se možda previše navikla da budem samostalna, jer već pet godina živim u inostranstvu, pa otuda potreba da se preselim iz roditeljskog doma i osamim i u Beogradu. Kod mame su ostale sve medalje i svedočenja o tome šta sam sve do sada postigla u odbojci. Važno mi je da mi je mama blizu jer mnogo vremena provodimo zajedno. Takođe mi je bilo bitno što sam na pet minuta šetnje od svih mojih omiljenih mesta kao što su Hram Svetog Save, Čubura, Neimar.

Da li vam je neko pomogao pri uređenju doma?
- Ovaj stan je već bio uređen ovako, što je presudilo da u njemu ostanem. Kada budem završila karijeru i kada mi bude bio potreban veći životni prostor, planiram da se preselim, a tada ću sigurno imati više vremena da svaki detalj enterijera sama osmislim. Trenutno sam zadovoljna ovim što imam, moj dom odaje toplinu, što mi je najvažnije.

U stanu imate veliki garderober, o čemu mašta svaka žena.
- Taj deo stana je po planu bio predviđen za dečju sobu, a ja sam ga, shodno potrebi da smestim sve svoje cipele, haljine i torbe, preuredila. Otkad znam za sebe obožavam modu i krpice. Kada sam imala tri godine, na fotografiji za pasoš imala sam crveni lak i crveni ruž. Ne znam od koga sam tu ljubav prema modi nasledila, ali tokom godina nisam dozvolila da me "pojede“ sport i da mi oduzme ženstvenost. Odbojka budi jednu krajnost, jednu agresivnost u žaru borbe i grubu stranu ličnosti za koju nisam ni znala da je posedujem. Zato se, kada nisam na terenu, trudim da prvenstveno budem žena. Želim da budem dama i shodno tome se i oblačim i ponašam. Trudim se da izgledam lepo i negovano i nije mi teško da svakog dana operem kosu i nalakiram nokte. Svi su mi govorili da duga kosa nije praktična kada se bavite odbojkom i imate po tri treninga dnevno, ali ništa što je lepo nije praktično. Uživam u lepoj garderobi i nikako neću da dopustim da budem u trenerci po čitav dan, to bi bilo isto kao kada bi hirurg u mantilu išao na večeru sa svojom ženom. Zato mi je garderober važan, jer je tu sve lepo spakovano i sve je pregledno pa ne moram satima da se spremam da izađem iz kuće.

U kojoj prostoriji u stanu provodite najviše vremena?
- Kada mi u posetu dođu prijatelji, a na moju sreću imam ih puno, uvek sedimo u trpezariji, za stolom za ručavanje. Gde god da sam živela uvek mi je kuhinja bila najtoplije i najdraže mesto u stanu. Tu se osećamo najopuštenije, obavezno vodimo duge razgovore o životu uz neku ukusnu hranu i pokoju čašu vina. Dakle, u kuhinji delimo sve, i tugu i sreću, a u dnevnoj sobi gledamo važne utakmice i obavezno navijamo, jer ja ne pratim samo odbojku već gledam sve sportove i imam prave i iskrene prijatelje među sportistima sa kojima se poznajem odmalena. Uvek ih rado gledam i podržavam, ako ne uživo na utakmici, onda obavezno u dnevnoj sobi uz televizor.

Nedavno ste se krstili, gde ste proslavili taj svečani čin?

- Krštenje smo proslavili u jednom divnom restoranu nedaleko od Saborne crkve, gde sam krštena. Taj dan ću pamtiti do kraja života, jer nas je otac Petar vodio u prostorije gde je bio formiran prvi srpski hor, i tada sam imala čast da sednem u stolicu u kojoj je sedeo Mokranjac. To je neopisiv osećaj koji u vama pobudi duboko poštovanje prema istoriji i tradiciji, na koju sam ponosna.

Ko vam je bio kum na krštenju?
- Krstio me je Vujadin Savić, on je moj najbolji i najiskreniji prijatelj. To je čovek pred kim smem da ogolim svoju dušu. Kažu da su pravi prijatelji oni koji znaju sve o vama, a i dalje vas iskreno vole. Znala sam da je on prava osoba za to, a i stvarno mi je drago da smo dugogodišnje prijateljstvo pretvorili u kumstvo za čitav život. Iako mnogi ne veruju u muško-ženska prijateljstva, ja verujem. Pored Vujadina, imam i dva najbolja druga koji se bave košarkom Tadiju i Strahinju Dragićević, koji su mi vrlo bitne osobe u životu. Imam i drugarice sa kojima sam veoma bliska, ali im sport nije profesionalno opredeljenje.

Reklo bi se da ste vrlo privrženi prijateljima.

- Drago mi je što sam stvorila svoj krug ljudi koji su uvek tu za mene, jer sam zbog sporta mnogo toga propustila. Propustila sam trenutke kao što su ekskurzije i drugarstva u osnovnoj i srednjoj školi. Sa tim ljudima iz školskog perioda, nažalost, nisam u kontaktu, putevi su nam se razišli, a sada sam jako ponosna što imam nekoliko ljudi koje volim i kojima verujem. Svi su bili sa mnom na dan mog krštenja.

Koliko vremena provodite u Beogradu?
- Svega tri meseca u toku godine sam kod kuće. Ranije, kada bih se vratila na letnju pauzu, imala sam potrebu da nadoknadim sve što sam mislila da sam propustila, pa sam izlazila svake večeri, ali sada sam se prilično promenila. Važno mi je da budem sa meni bliskim ljudima, da provodimo mirne večeri u intimnoj, kućnoj atmosferi, da osetim tu njihovu ljubav koja mi najviše nedostaje u tuđini. Dok sam u inostranstvu sve što imam su internet i „Skajp“, a to nije dovoljno. Meni sezona traje deset meseci i ja se u tom periodu nikada ne vraćam kući, jer se bojim da će mi preteško pasti ponovni rastanak, ne smem da budim nostalgiju, svesna sam da moram biti posvećena poslu.

Mnogo puta ste menjali adresu stanovanja. Koja zemlja je na vas ostavila najjači utisak?
- Toliko sam se navikla na sve te egzotične zemlje, kao što su Japan i Južna Koreja, da ne znam više da razlučim šta je to čudno ili interesantno i šta me je to fasciniralo. Azija je zemlja sa najdivnijom pozitivnom energijom na svetu. Tamo ne postoji namrgođen čovek, sa tužnom grimasom na licu, tamo nema tenzije, ogovaranja, podmetanja nogu, što sam imala priliku da doživim, na primer, u Italiji. Mada, sever Italije obožavam i barem dva puta godišnje odlazim tamo.

U Aziji su bili oduševljeni vašom visinom od metar i devedeset jedan centimetar.

- Jesu, ali to su pokazivali na vrlo prijatan način. Kod nas imam više neprijatnosti zbog visine, što mi nije logično jer mi važimo za gorštačku, visoku naciju. Ljudi se u Beogradu čude kada vide koliko sam visoka, dok se u Aziji nisu čudili već su najiskrenije bili oduševljeni i imali su potrebu da se fotografišu sa mnom. To mi je bilo toliko simpatično da sam imala strpljenja da svima izađem u susret, da se fotografišem i popričam. Nosim divne utiske i iz Koreje i Japana, ne mogu da kažem gde mi je bilo bolje. Sada bih se spakovala i vratila u Seul sa kartom u jednom pravcu.

Da li vas porodica posećuje kada otputujete tako daleko?
- Gde god da odem majku uvek pozovem da dođe makar na deset dana. Srećom, ona obožava da putuje, pravi je turista, voli sve da obiđe, da upozna kulturu i ljude i da sve to zabeleži svojom kamerom. Kada je ona bila mlada, nije bilo tako lako putovati, i sigurno da njena generacija oseća žal što nije obišla mnogo toga što je želela. Radim na tome da joj ispunim sve želje jer me je sama podigla i izvela na pravi put.

Koliko vi stignete da obiđete zemlju u kojoj boravite?
- Moj boravak u inostranstvu pre svega je vezan za posao tako da nemam mnogo vremena. Tokom sezone jedva da imam deset slobodnih dana koji su uvek rezervisani za mamu. Zajedno smo obišle Italiju, bila je kod mene u Tokiju, gde smo proslavile Novu godinu, jedino nije bila u Južnoj Koreji.

Žali li se vaša majka da joj nedostajete?
- Moja majka nije od onih roditelja koji jedva čekaju da im se dete vrati kući. Ona je jako ponosna na mene što sam uspela da odem. Raširenih ruku me čeka u našem porodičnom gnezdu, gde sam uvek dobrodošla, ali ne vrši na mene dodatni pritisak time koliko joj nedostajem jer to obe najbolje znamo.

Da li vam se muškarci često udvaraju i da li pamtite neki zanimljiv način na koji su pokušali da vam se približe?
- Udvaraju mi se, uglavnom na simpatičan način, nikada nisam imala neprijatnosti. Kod nas su u manjini oni koji se odvaže da priđu devojci, dok je u svetu to najnormalnija stvar, jer kako bi se drugačije ljudi upoznali, ne mora to odmah da znači vezu i zabavljanje. Ne razumem naš mentalitet, ovde je to sramota, a kada sa nekim popiješ piće odmah se misli da ste par. Ljudi su se otuđili i zapustili ono pravo zbog čega zadrhtimo, ona osećanja koje je nemoguće izreći. Nažalost, nama vladaju trenutna zadovoljstva bez suštine. Borim se protiv toga i neću da takav princip zapoveda mom srcu.

Jeste li emotivno srećni?
- Moja trenutna emotivna situacija je malo komplikovana, lakše mi je da sama napravim četrdeset poena na utakmici, nego da vam tu situaciju pojasnim. Vrlo je teško jer ja nikada nisam tu, i onda kada dođem, priznajem da sam gladna emocija, a sa osobom koja oseća tu glad nije lako komunicirati. S obzirom na to da je moj posao dinamičan, da se sastoji od stalnih putovanja i promena, veliki je izazov za bilo koju osobu koja ima normalan i stalan posao da sve to razume i isprati. Nije lako da neko sedne u avion i dođe u Tokio da bi mene video, jer svako ima svoje obaveze i to zahteva velika odricanja. Sve te okolnosti razumem i morala sam da postavim prioritete, a jasno je da mi je karijera na prvom mestu, makar u naredne dve godine, koliko ću igrati u Turskoj, zarad budućnosti i egzistencije. Ipak razum uz velike muke gospodari srcem, ali ne znam da li će prevladati jer je jedno sigurno - kod mene emocije postoje, ali im okolnosti ne idu u prilog.

Da li biste voleli da imate veliku porodicu?
- Mislim da bi to gotovo svaka žena volela. To smatram suštinom, trenutno ne mogu o tome da razmišljam jer sam rastrzana između karijere, fakulteta, putovanja. Još nije vreme za te planove, ali bih svakako volela da jednog dana budem majka.

Šta studirate?
- Studiram na "Metropoliten" univerzitetu, na smeru sportski menadžment. Pre neki dan položila sam dva ispita, a zadala sam sebi cilj da tokom leta položim četiri. Ne mogu da zamislim da nemam diplomu fakulteta, jer mislim da je do tridesete godine to obavezan deo života koji mora da se zaokruži, a posle je sve slobodan stil i kako ko hoće.

Čime planirate da se bavite po okončanju karijere?
- Mislim da ću posle tridesete promeniti profesiju i da će mi za to biti potreban fakultet. Volim da kažem da će se moje životne merdevine nasloniti na neki drugi zid koji nije odbojka i da ću početi da se penjem iz početka. Imam puno interesovanja van sporta i zato i studiram da bih mogla da ih realizujem kada okončam karijeru.

Intervju: Jelena Vlahović
Foto: Janko Petković
Šminka: Jovan Nikolić 064 / 47 - 677 - 87