Zahvaljujući snazi volje, upornosti i strpljenju glumac Milorad - Miki Damjanović za dve decenije života u Beogradu uspeo je da izgradi zapaženu karijeru i obezbedi sebi pristojan dom i život. Kada je kao mladić iz Priboja došao u glavni grad Srbije, ovaj poznati umetnik mislio je da su mnoge stvari za njega nedostižne, ali ga je život demantovao. Vrednim radom izborio se za stalno zaposlenje u "Beogradskom dramskom pozorištu", uspeo je da kupi lep stan na Vračaru, a uskoro ga očekuju i novi poslovni izazovi jer će postati član novoosnovanog „Putujućeg pozorišta Pere Kralja“. Atraktivni glumac za magazin "Hello!" otvara vrata svog sa ukusom uređenog doma, i priznaje da je došlo vreme za zasnivanje porodice i da jedva čeka da se ostvari u ulozi oca.
Koliko živite u svom domu? Šta vam je bilo najvažnije prilikom uređenja životnog prostora? Koliko vam je bila bitna lokacija stana? Jesu li roditelji pod vašim uticajem odlučili da žive u prestonici? Da li ste jedinac? Koliko vam je bilo teško da se izborite za svoje mesto u umetničkom svetu? Da li vam je značilo to što imate stalni angažman? Nedavno ste preuzeli inicijativu i sa grupom prijatelja uradili predstavu „Pukla bruka“ čiji ste producent i glavni glumac uz pevačicu Tijanu Dapčević? Koliko je to za vas bilo značajno? Kakvi su vaši poslovni planovi? Na koji način volite da se relaksirate od posla? Koliko imate psa? Planirate li da uskoro osnujete porodicu ili ste ležerni po tom pitanju? Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
- Dugo sam mislio da nikada neću uspeti da obezbedim sebi stan u Beogradu. Potičem iz Priboja i kada sam došao u prestonicu da studiram, prvo sam živeo u studentskim domovima, što je bilo vrlo lepo iskustvo, a potom kao podstanar, što mi nije prijalo jer sam svakog meseca morao da izdvajam novac za stanarinu. Međutim, došao je trenutak kada su stambeni krediti postali pristupačniji, pa sam se odlučio na taj korak, uz pomoć i podršku roditelja. Pre nešto više od pet godina kupio sam svoju prvu nekretninu, ali sam dugo pre toga birao odgovarajući dom, jer sam imao tačnu viziju kako treba da izgleda.
Zbog čega ste izabrali stan u kome sada živite?
- Kada sam prvi put ušao u ovaj prostor, veoma mi se dopao, pre svega zbog energije koja u njemu vlada, a liči na moju energiju. Postoji interesantna priča o tome kako sam izabrao ovaj stan. Naime, godinu i po dana pre nego što sam ga kupio, sa majkom sam se šetao ovim krajem i veoma nam se dopala baš zgrada u kojoj sada živim. Ušli smo unutra i pronašli vlasnika koji nam je pokazao moj sadašnji dom, međutim, u tom trenutku nisam imao novca za njega. Kasnije sam pregledao još šezdeset dva stana, a onda me je jednog dana pozvao agent za nekretnine da pogledam jedan dupleks i kada mi je objasnila gde se nalazi, odmah sam znao o kom prostoru je reč. Inače, u tom trenutku su cene stanova bile niže, a stambeni krediti nešto povoljniji, tako da sam mogao sebi da ga priuštim.
Jeste li sami uređivali stan ili ste imali pomoć arhitekte?
- Nisam imao ničiju pomoć, ali sam mnogo čitao časopise koji se bave uređenjem enterijera i tada sam dobio ideje. Imao sam sreću da sam pronašao odličnog stolara koji je uradio kuhinju po mojoj zamisli. To je bila prva stvar koju sam uredio jer volim da kuvam, što me opušta.
- Pre skoro dvadeset godina, kada sam došao u Beograd, mislio sam da nikada sebi neću priuštiti stan, tako da, kada je došao trenutak da to mogu, nisam imao želje vezane za lokaciju, da li je u centru ili u blizini centra grada. Slučajno se dogodilo da kupim stan na Vračaru, a s vremenom sam shvatio da je to velika prednost. Od mog matičnog "Beogradskog dramskog pozorišta" udaljen sam svega pet minuta hoda, što je odlično jer je malo ljudi kojima je u velikom gradu posao blizu kuće. Moji roditelji su nedavno kupili stan u Žarkovu, jer smo prodali našu porodičnu nekretninu u Priboju. Njihov dom je zaista prelep, ali to nije mesto gde bih ja živeo.
- Moji roditelji su sada u penziji i vode miran život. Trenutno uglavnom vreme provode na Zlatiboru, ali planiraju da se potpuno presele u Beograd. Tako ću moći da im se nađem za sve što im bude bilo potrebno jer će sigurno u budućnosti doći trenutak kada ću voditi računa o njima. Znatno mi olakšava to što će tada biti ovde sa mnom jer, kada bih morao stalno da putujem, to bi bilo komplikovano.
- Jako je bilo teško, jer sam glumac koji je završio privatnu akademiju i nekako su glumci sa Fakulteta dramskih umetnosti uvek bili u prednosti u odnosu na nas. Međutim, imao sam sreću da u pravom trenutku dobijem prave uloge, da to neko vidi i da dobijem nagrade i tako sam dobio stalni angažman u "Beogradskom dramskom pozorištu". Osim darovitosti, za to je bilo potrebno mnogo rada, ali i sreće. U našem poslu najvažnije je dobiti šansu, a potom i da daš sve od sebe da je iskoristiš.
- Mnogo, naročito zbog toga što nikada nisam imao nekoga iza sebe već sam se sam izborio za taj status. Osim redovne plate, zaposlenje znači i zato što bar jednom godišnje imam premijeru u svom pozorištu. Kada glumac ne radi i kada nije u kondiciji, on „zarđa“, kako mi kažemo u našem žargonu.
- To izvođenje je bilo jako emotivno jer sam posle dvadeset godina ponovo igrao u tamošnjem pozorištu. Na kraju, kada sam se poklanjao, savladala su me osećanja i pustio sam suzu, ali me je Tijana Dapčević trgnula i nije mi dala da plačem.
- Radeći na predstavi „Pukla bruka“, rediteljka Milica Kralj je odlučila da osnuje „Putujuće pozorište Pere Kralja“ jer je pročitala novi tekst Dušana Jankovića „Moj deda je aut“ koji joj se mnogo dopao i to će biti prva predstava tog teatra. Ideja je da obiđemo čitav region, a pre svega bivše jugoslovenske republike i sve ljude koji su voleli čuvenog glumca. U tom komadu igraće mnogi prijatelji Petra Kralja, među kojima su Dara Džokić, Boris Komnenić, Suzana Lukić, Aleksandar Alač, moja malenkost i mnogi drugi. Predstavu će režirati Đurđa Tešić.
- Leposava je sa mnom tri i po godine, a našao sam je kada je imala četiri meseca. Bio sam na zimovanju kada mi je izletela ispred automobila. Uspeo sam da ukočim, a kada sam otvorio vrata, uletela je u moja kola i nisam želeo da je izbacim. U početku sam se plašio kako ću se snaći, jer je čuvanje psa obaveza, ali se nisam pokajao. Svima koji žele da čuvaju pse preporučio bih lutalice, jer su vrlo zahvalne za čuvanje.
- Jesam ležeran, ako se pod tim podrazumeva da čekam da mi se desi prava ljubav, ali sam spreman za potomstvo. Imam dovoljno godina i iskustva, sređen život, tako da mislim da bih bio odličan otac. Međutim, u životu sam naučio da budem strpljiv, što nisam znao kao mlađi. Ljudi često hrle u nešto, a onda im se to izjalovi. I kada je reč o mom poslu, išao sam sporim i težim putem, ali sam zato danas zadovoljan mestom na kome se nalazim. Siguran sam da ću zasnovati porodicu onda kada za to dođe najbolje vreme, ali sam spreman za tu vrstu odgovornosti.
Foto: Janko Petković
Pročitajte još
Novogodišnja dekoracija u domu Tamare Dragičević i Petra Benčine kao iz najlepše bajke
Jelka Tamare Dragičević je prelepo ukrašena
22/12/2024
Saznajte više
Nugat kuglice po receptu Nine Janković, novogodišnja poslastica koja se topi u ustima
Recept Nine Janković za nugat kuglice obožavaće cela porodica
22/12/2024
Saznajte više
Snežna novogodišnja bajka bez jelke! Deca su bili dekorateri Mirkinog prazničnog doma
Dom Mirke Vasiljević i Vujadina Savića je u pravom novogodišnjem ruhu
21/12/2024
Saznajte više
HONOR 200 Smart – saveznik za sve zimske avanture
HONOR 200 Smart – saveznik za sve zimske avanture
20/12/2024
Saznajte više
Posne palačinke spremne za 10 minuta: Bez mleka i jaja, a mekane kao duša
Posne palačinke za celu porodicu
20/12/2024
Saznajte više
Komentari (0)