Marko i Milica Kon: Barok kao inspiracija

Marko i Milica Kon: Barok kao inspiracija

Autor: | 03/02/2013

0


U centru Beograda, u blizini autobuske okretnice na Zelenom vencu uspešni muzički producent i aranžer Marko Kon i njegova supruga Milica, studentkinja prava, pronašli su svoju životnu oazu. U zgradi koja je nastala u periodu između dva svetska rata, a delo je čuvenog arhitekte Dragiše Brašovana, poznati par kupio je stan na trećem spratu. Mada na prvi pogled gustina saobraćaja i gužva zbog pijačne zone Zelenog venca utiče da život u ovom kraju izgleda prilično nezanimljivo, Marko kaže da upravo ta gradska vreva pozitivno deluje na njegov život i muzičku kreativnost. Kada je prvi put video stan koji je sada njihov dom, naš nekadašnji predstavnik na “Evroviziji” odmah je poželeo da ga zadrži za sebe jer je osetio pozitivne vibracije.
- Volim stare stanove, takozvane salonce, jer većina njih ima visoke plafone koji domu u kome stanujete daju dimenziju prostranosti. Totalno smo rekonstruisali i preuredili prvobitan izgled ovog stana. Srušili smo zid koji je bio na sredini dnevne sobe, na mestu sadašnje kuhinje bilo je kupatilo, a kuhinja je bila gde je sada mala soba. Naše sadašnje kupatilo je bivša ostava. Sve smo ispremeštali, jedino je, čini mi se, parket, koji je, naravno, hoblovan, ostao originalan. Bili su to ozbiljni radovi koji su dugo trajali. Ipak, na kraju, kada smo videli da to sve izgleda onako kako smo planirali, shvatam da su to bile slatke muke - započinje razgovor za magazine “Hello!” Marko Kon.

U potrazi za stanom, obišli ste veliki broj zgrada. Šta vas je ipak navelo da kupite baš ovaj stan?
Marko: Iako je stan izgledao prilično ruinirano kada sam prvi put kročio u njega, prisećam se da je odisao nekom toplinom. Sve je ukazivalo da je ovde nekada živela srećna porodica. Na zidovima sam zatekao požutele tapete sa cvetnim ornamentima. Iako je sve pomalo delovalo sablasno, kada sam video kakav se pogled na grad pruža sa prozora dnevne sobe, bio sam potpuno očaran. Odjednom sam osetio da je ovo dom u kome želim da stanujem.
Kako ste se navikli na buku Zelenog venca?
Marko: Rođen sa druge strane tunela, u Nušićevoj ulici, tako da su meni zvuci koji dopiru sa ulice zvuci mog detinjstva. Ja sam na njih navikao. Volim centar grada, a znamo da nigde u tom delu naše prestonice nema neke velike tišine. Ipak, kada poželim malo mira, moderni PVC prozori eliminišu saobraćajnu buku skoro osamdeset posto.
Milica: Meni je trebalo vremena da se naviknem na život u centru Beograda. Odrasla sam u mirnom delu Karaburme i mnogo volim taj deo grada, ali moj suprug je insistirao da živimo u strogom centru.
Marko: Postojala je jedna zanimljivost koja je povezivala Milicu i mene dok smo se zabavljali. Autobus broj šesnaest stajao je tačno ispred njene zgrade na Karaburmi i mog stana na Zelenom vencu. Tako da je njoj bilo izuzetno lako da dođe do mene kad god je želela. U šali volimo da kažemo šesnaestica nas je spojila, samo što sam ja najčešće išao taksijem.
Milica: Tako je. On je išao taksijem, a ja sam do njega dolazila šesnaesticom. U tom periodu pre braka Marko je bio štedljiv, pa mi nije davao novac za taksi.
Ko je osmislio enterijer vašeg doma?
Marko: Veliku zaslugu za uređenje enterijera dugujem mojim roditeljima. Oni su mi pomagali i idejno i finansijski. Tata je dizajanirao police u dnevnoj sobi gde se nalazi biblioteka, a mama je naš dom ukrasila umetničkim slikama.
Milica: Ja sam, kao i uvek, došla na gotovo. Lenja sam buba i time se dičim. Pardon, osmislila sam i sa majstorom napravila policu za začine koja se nalazi iza vrata u kuhinji.
Zidove krase skupocene slike.
Marko: Iznad kreveta u dnevnoj sobi je slika Miloša Bajića, oca Darka Bajića, zove se “Mathaus” i predstavlja holokaust, a jedna manja je delo Miodraga Protića. Ovo umetničko delo kupio je moj deda, a poklonila mi ga je baka.
Milica: Uskoro ćemo našu kolekciju upotpuniti novim slikama i rukopisima koje nam je poklonio Markov deda.
Marko: Moj deda, mamin tata, sedamnaest godina je bio direktor izdavačke kuće “Nolit”. Nedavno, baka mi je poklonila dedinu privatnu kolekciju gde su na listu papira pisci savremenici rukom ispisivali svoje pesme. Trenutno su ti spisi na uramljivanju, jer planiram da jedan ceo zid stana pokrijem tim rukopisima slavnih pisaca, poput Desanke Maksimović, Duška Radovića, Branka Ćopića. Ima tu i crteža Olje Ivanjicki i drugih slikara.
U vašem domu primetan je stilski nameštaj sa elementima baroka na meblu.
Milica: Nisam pristalica moderne, volim stare stvari i stilski nameštaj.
Marko: Barok obožavam i u enterijeru i u muzici, jer tada nije postojao tonalitet, niti takt. Osnova današnje pop muzike počinje s barokom.
Znate li koliko tačno knjiga imate u vašoj impozantnoj biblioteci?
Marko: To je teško pitanje. Ljubav prema knjigama u mojoj porodici prenosi se sa kolena na koleno. Ima tu najraznovrsnijih rukopisa. Značajno mesto zauzimaju svete knjige - razne „Biblije“, „Kuran“ i "Kapital" Karla Maksa, koji svakako ide uz njih jer je, po mom mišljenu, i to religijska knjiga.
Marko, vaš otac je Jevrejin, a majka je pravoslavka. Jeste li vi vernik i kojoj religiji ste više naklonjeni?
Marko: Moji roditelji su ateisti i ja sam ateista. Bez obzira na moje religijsko opredeljenje, veoma cenim sakralne objekte i knjige, naročito ako ne služe u manipulaciono-marketinške svrhe. Kad god sam putovao u inostranstvo, uvek sam posećivao bogomolje i trudio se da iz njih donesem po jednu svetu knjigu. Tradicionalno i suštinski sve duhovno veoma cenim i poštujem. Nisam vernik, ali sam veliki pobornik činjenja dobra da bi ti se dobro vratilo. Generalno, ponašam se prema osnovnim načelima dobra i zla. S te strane sebe smatram vrlo duhovnom osobom, a što se obrazovanja tiče o religiji i Bogu znam više nego mnogobrojni vernici koji se javno klanjaju. Ipak, cenim svakog vernika i mislim da je svaka religija u osnovi dobra.
U kom delu stana najviše volite da boravite?
Marko: Dnevna soba je naš omiljeni kutak za odmor i relaksaciju. Milica i ja se otimamo ko će pre da zauzme koji krevet.
Milica: Kada se malo “podžapamo”, on namerno zauzme moju omiljenu stranu ugaone garniture, a ja još nisam u stanju da ga pomerim.
Kako se snalazite u kuhinji?
Marko: I kuhinja je moj omiljeni deo stana.
Milica: Marko savršeno kuva, sve zna da spremi - od pasulja i sarme do egzotičnih specijaliteta.
Marko: I Milica odlično kuva, čak mislim da je u tome bolja od mene.
Milica: Ne, ne, dragi, ja se povlačim.
Marko: Uz svu moju želju, ona pravi rižoto deset puta bolje od mene. I "prokletu" proju, zbog koje nisam pobedio u “Prvom kuvaru Srbije”, Milica savršeno sprema.
Ko kome kuva prvu jutarnju kafu?
Marko: Kafu kuva onaj ko se prvi probudi.
Milica: Naravno, to sam uvek ja.
Marko: Kod nas ne postoji ona čuvena rečenica: ”Skuvaj mi kafu” već se uvek jedno drugome ljubazno obratimo “Ljubavi, hoćeš li kafu?".
Posle šest meseci braka, imate li zamerke na svoga partnera?
Milica: Imam, Marko je veliki zavisnik od video-igrica. Apelujem da se hitno otvori neka institucija za zavisnike poput njega. On i njegov drug Ognjen Amidžić nemogući su kada je reč o igricama i "Tviteru".
Marko: Imam i ja zamerke. Moja osnovna zamerka je na Miličino gledanje turskih serija. Dok se ne pogledaju do kraja, na televiziji ne sme ništa drugo da postoji. Jedina stvar koju sam ikada kupio preko interneta bila je jedna turska serija. To je bilo vreme kada je trebalo da putujemo u Ameriku na venčanje, a Milica nije mogla da podnese da propusti dvadesetak epizoda. Zbog toga sam morao da kupim seriju kako bi ona tokom boravka u Njujorku imala šta da gleda. To je skandalozno.
Milica: On je bio divan muž i ispunio mi je tu želju. Ali, pošto smo dok smo boravili u Americi bili totalno očarani tom zemljom, nisam pogledala ni dve epizode.
Jeste li se navikli na Markovu popularnost?
Milica: Priznajem da mi je u početku bilo malo čudno da nam ljudi na ulici stalno prilaze. Deca ga obožavaju i neke bakice. U poslednje vreme sve više mladih momaka želi da popriča i da se fotografiše sa njim.
Marko: Samo mi ne prilaze mlade devojke određenog doba.
Milica: Marko, to je dobro i to nećemo menjati.
Planirate li da se uskoro ostvarite u ulozi roditelja?
Marko: Naravno da planiramo. Zaista nema ništa lepše od dece koja vam trčkaraju po kuću. Siguran sam da će Milica biti odlična majka.
Milica: Svojevremeno mi je Marko pretio da ako ne uspem da upišem četvrtu godinu na fakultetu, odmah ćemo"poraditi" na potomstvu. Budući da smo u braku, naravno da jedva čekamo da se ostvarimo u ulozi roditelja, mada se takve stvari ne planiraju. Ako se dese, dese se i uvek su dobrodošle.
Koji su vaši planovi za budućnost?
Milica: Da završim Pravni fakultet.
Marko: Trenutno, u studiju radim sa brojnim pevačima, a uskoro me, prvi put u životu, očekuje jedan voditeljski angažman.





Tekst: Life Content, Jelena Popović
Foto: Life Content, Janko Petković

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin

Pročitajte još

Najnovije vesti