Sonja i Nikola Lazetić otvaraju vrata svog doma na Dedinju

Činjenica da ih je šestoro, sa tendencijom uvećavanja broja članova, da su situirani, stabilni i hedonisti, osnovni su razlozi zašto su za svoj porodični dom morali da preurede malu stambenu zgradu. Okruženi zelenilom i velelepnim vilama na Dedinju, Sonja i Nikola Lazetić otkrivaju da su životni prostor uredili poštujući feng-šui postulate. Najsrećniji u kuhinji, najopušteniji u dnevnoj sobi, uprkos galami koju četvoro dece neminovno pravi, poznati supružnici uživaju u sitnim životnim radostima. Trenutno su u ovaj elitni beogradski kraj doneli duh Brazila, jer njihova kuća je mali fudbalski stadion na kome se pomno prate dešavanja sa Svetskog prvenstva. Nikola uživa u mirisu Sonjine pite i ukusnim pastama čije je tajne spremanja godinama otkrivao živeći u Italiji, a njihovo četvoro dece proživljava prve ljubavi, ali i ograničenja.

Šta je presudilo da za mesto stanovanja odaberete Dedinje?
Sonja: Neću pogrešiti ako kažem da je Dedinje odabralo nas. Za ovaj deo grada bili smo vezani nekretninama, školom u koju su deca išla, poslom. Kada smo počeli da se zabavljamo, Nikola je igrao u “Crvenoj zvezdi”, pa je i “Marakana” odigrala važnu ulogu. Sve se dešavalo na Dedinju i Senjaku. U neposrednoj blizini doma su nam restoran i spa-centar, a tu je i državna škola “Radomir Putnik”, u koju idu Luka i Andreja.

Čime ste se vodili prilikom uređenja životnog prostora?
Nikola: U manjoj zgradi kupili smo sve stanove, preuredili ih u kuću i podelili se po spratovima. Luki i Andreji pripalo je prizemlje, na prvom spratu je prostrani dnevni boravak sa kuhinjom i trpezarijom, Sonja i ja smo na drugom spratu, a devojčice na trećem. Svako je dobio svoj kutak, za šta sam bio zadužen ja, dok smo odluke o uređenju donosili zajedno.

Verujete li u feng-šui?
Sonja: Pre bih sebe nazvala poštovaocem nego sledbenikom te drevne kineske veštine. Nikolina prijateljica Sandra Drinčić godinama uspešno vodi “Qi institut” koji efektivno primenjuje načela feng-šuija. Pomno sam slušala njene savete i mnoge sam primenila. Prezadovoljna sam rezultatima, posebno što, osim energetskog, imaju i visok estetski nivo.

U kojoj meri prostor u kome živite oslikava vaš karakter?

Nikola: Naša porodica broji šest članova, svako je individua za sebe, što znači da je tako nešto bilo nemoguće postići. Vodili smo se idejom da sve bude što jednostavnije, lako za održavanje, a da zrači toplinom i ušuškanošću.

Imate li omiljenu prostoriju?
Sonja: Iako u njoj nikada nema mira, jer je ispunjena decom i njihovim žagorom, dnevna soba mi je najdraža. Ponekad je visina decibela koju proizvodi gomila tinejdžera teška za podnošenje, ali s vremenom sam naučila da se isključim i ne reagujem na galamu.
Nikola: U dnevnom boravku svi zajedno provodimo najviše vremena, u čemu i jeste njegova čar. Pošto je trenutno aktuelno Svetsko prvenstvo, pretvorili smo ga u stadion. Navijamo, nerviramo se, a ima i onih koji, kao Nina i Elena, baš u dnevnoj sobi vole da prilegnu posle škole. Ne smeta im čak ni huk “razjarene navijačke armade”.

Koliko vremena provodite u kuhinji?

Sonja: Nisam od žena koje na pomen kuhinje prevrću očima i u nju ulaze samo kada moraju. Volim i umem da kuvam i ponosim se time. Specijalista sam za sve vrste pita, za meso, pice i paste. I kuvana jela idu mi od ruke. Ko jednom proba moju pitu uvek joj se rado vraća. Nikola se, takođe, odlično snalazi pored šporeta. Imati pored sebe partnera koji poslove ne deli na muške i ženske pravi je blagoslov. Suprug mi je otkrio čudesni svet italijanske kuhinje, pa smo s vremenom postali savršen tandem za pripremanje testenina. Sva naša jela začinjena su neverovatnim količinama ljubavi i smeha.
Nikola: Ljubav prema kuvanju želim da prenesem i na moje dečake. Ručak uglavnom kuva Anka, žena koju doživljavamo kao člana porodice, dok smo Sonja i ja zaduženi za večeru.

Roditelji ste četvoro dece, uspešno vodite nekoliko poslova. Kako sve postižete?
Sonja: Vlasnici smo restorana “Sheher Park Cafe” i spa-centra “My Spa”, koji imaju više od pedeset zaposlenih. S vremenom sam se povukla iz posla i Nikoli prepustila svoje obaveze. Ako govorimo o roditeljstvu, trudimo se da budemo odgovorni. Deci sve dozvoljavamo, ali za uzvrat očekujemo rezultate i da im njihovo postizanje bude prioritet. Devojčice su trenutno u uzrastu kada im sve smeta i kada misle da sve mogu same, dok su dečaci prilično nemirni. Sve je to normalno. Posle izuzetno teške situacije i bolnog perioda koji nas je zadesio, konačno vodimo opušten život i uživamo u velikoj ljubavi koju jedni drugima nesebično dajemo.

Priželjkujete li zajedničko potomstvo?

Nikola: Svakako da priželjkujemo i iskreno se nadamo da će nam se želja u bliskoj budućnosti ostvariti. Dete bi bilo kruna našeg braka i velike ljubavi. Kada sam upoznao Sonju i sa njom počeo da se zabavljam, postao sam otac četvoro dece. Sve ih beskrajno volim i uvek ću biti tu za njih, kao do sada.

Razilazite li se u roditeljskim nazorima? Ko je autoritativniji?
Sonja: Nikola je užasno precizan i odgovoran, a neću kriti i strog. Deci ne postavlja nikakva ograničenja, pod uslovom da ispunjavaju svoje obaveze, da poštuju dogovore i da, bez obzira na njihove godine, učestvuju u aktivnostima vezanim za kuću, dok sam ja popustljivija. Majka sam koja na svoju decu nikada nije podigla ruku. Probleme pokušavam da rešim razgovorom, a deca, što je i prirodno, čuju samo ono što im odgovara. U nekim trenucima razgovor sa njima je kao razgovor sa zidom.

Kako se snalazite sa izazovima koje nose “lude godine”?

Sonja: Nikolina i Elena su uveliko zagazile u adolescentski period. Kao i svi mi nekada, i one trenutno misle da sve najbolje znaju, na sve imaju odgovor. Pokušavam da im objasnim da su tek na početku života i da zapravo ništa ne znaju. U poslednje vreme vodimo pravi mali rat oko izlazaka, koji su im prilično ograničeni. Smatram da su isuviše mlade da bi do zore ludovale po splavovima i diskotekama. U grad odlaze jednom do dva puta mesečno, uglavnom povodom rođendanskih proslava. Te noći provodim budna i na oprezu, sve dok se ne uverim da su stigle i da su u krevetu. Narednog dana plaćam danak podočnjacima zbog toga što su mi kćerke tinejdžerke, ali sve je to normalno. Nikola i ja se ponekad umorimo od zvocanja, često dolazimo u situacije kada sa druge strane, uprkos našim pridikama, nema nikakve interakcije. Ipak ne odustajemo. Smatramo da će se upornost isplatiti i da ćemo napokon osetiti i efekte neprestanog savetovanja.

Jeste li od onih roditelja koji imaju ideju o budućnosti svoje dece?
Nikola: Budućnost naše dece isključivo zavisi od njih samih. Mi smo tu da ih usmerimo ka pravim vrednostima i da im ukažemo na potencijalne poteškoće sa kojima bi mogli da se susretnu. Nažalost, već su se uverili koliko je život surov i nepredvidiv, ali znaju i da može biti veoma lep. Najvažnije je biti realan i skroman.

Nikola, kada ste shvatili da je Sonja žena vašeg života?
Nikola: Nama se ljubav jednostavno desila. Upoznali smo se slučajno, u trenutku kada su Sonja i njena deca preživljavali veliku životnu dramu. Bezrezervno sam prihvatio njihovu sudbinu. Kako je vreme prolazilo postajali smo sve jači, sve smo se više voleli.

Venčali ste se u tajnosti?
Nikola: Venčanje je bilo logičan sled stvari, želeli smo da i zvanično budemo porodica.

U kakvim ste odnosima sa bivšom suprugom? Da li ste danas bolji prijatelji nego što ste bili partneri?
Nikola: Ponosan sam što smo Sandra i ja uspeli da izgradimo korektan odnos koji je u interesu našeg Luke. Sve odluke koje se tiču njega donosimo zajedno.

Izgleda da sve držite pod kontrolom: porodicu, posao, dom. Odakle crpite energiju?
Nikola: Kao bivši profesionalni fudbaler poštujem preciznost, trudim se da budem tačan, odgovoran i da grabim ka cilju, ma kakve me prepreke na tom putu čekale. Nepopravljivi sam borac i trudim se da to prenesem i na svoju decu.

Kako se opuštate?
Nikola: Nažalost, takvi trenuci su prava retkost. Trudim se da bar jednom mesečno otputujem u inostranstvo i nakratko pobegnem od svih obaveza. Ipak, najviše sam opušten kada znam da je moja porodica srećna i zadovoljna.
Sonja: Opuštam se u Nikolinom zagrljaju, gde god to bilo, u porodičnim odlascima u bioskop, u druženju sa prijateljima.

Ubija li roditeljstvo romantiku? Imate li vremena jedno za drugo?
Sonja: Sa decom smo savršeno uigrani i zaista nemamo tih problema. Jedno drugom smo maksimalno posvećeni i ne dozvoljavamo da nam ljubav padne u drugi plan.

Kako biste definisali sreću?
Sonja: Srećan je onaj ko istinski zna da uživa u onome što ima, ko ume da ceni, voli i poštuje ljude oko sebe. Budim se sa osmehom na usnama, pored voljenog muškarca i naše dece. To je sreća.

Intervju: Nikola Golubović, Life Content
Foto: Andreja Damnjanović, Life Content
Stilistkinja: Vanja Pantin
Šminka i frizura: Srđan Petković za “Mini Bar Studios”, Cara Nikolaja 17,
tel: 011 / 244 - 252; 063 / 210 - 377

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +