Smeh - lek za dušu i telo || Hello Magazin!

Stručnjaci tvrde da je humor karakterna osobina uravnoteženih, samosvesnih, fleksibilnih i tolerantnih osoba. To je unutrašnja vrednost, duboko ukorenjen pogled na svet - pozitivan stav. Svi dobro znamo što je smeh, ali ne znamo šta se sve njime može postići.

Obično na smeh gledamo kao na odraz raspokao na odraz raspoloženja, način ponašanja i instinktivnu aktivnost, ali on je više od toga. To je veština koja se može uvežbati, a služi za postizanje zdravlja, dobrih međuljudskih odnosa, blagostanja, lepote.

Namirnicama hranimo svoje telo, a smehom dušu i samo ona duša koja je uhranjena može potpuno da upravlja svojim životom. Zna se da je većina bolesti psihosomatskog karaktera. Smejanjem utičemo ne samo na fiziološke nego i na psihosomatske promene koje sprečavaju nastanak bolesti i doprinose ozdravljenju.

Kaže se da je dan u kome se nismo nasmejali promašen. To je istina jer je smeh najbolje sredstvo za lečenje, oporavak, prevenciju, a i odražava naš optimistički stav. Kad god se borimo s bolešću ili imamo neke poteškoće, većina nas nije u stanju da se smeje, što zvuči normalno i logično, ali to nije ni mudro ni prirodno.

Smeh ne bi trebalo da bude samo posledica, nego i uzrok, to jest ne bi se trebalo smejati samo kad smo srećni i zdravi, nego i da bismo bili srećni i zdravi. Smeh je lek, koji nam je po prirodi dat. U našoj naravi je da se smejemo, što se može videti po deci.

Istraživanja pokazuju da se malo dete u proseku nasmeje gotovo dvesta puta dnevno, a odrasle osobe samo dvanaest.

Osnivač psihoanalize Sigmund Frojd prepoznao je oslobađajuće dejstvo humora. Dokazano je da smeh oslobađa od agresije, stvara osećaj prijatnosti, dobre volje, vedrine i optimizma. Smejanje je prekidač za stres. Kada se smejemo, naše telo oslobađa hormon sreće, dok je lučenje hormona stresa, kortizola, smanjeno. Osim toga, smeh našem organizmu donosi više kiseonika, poboljšava cirkulaciju, smanjuje krvni pritisak, odlična je vežba za srce, jača imunološki i probavni sistem.

Nekoliko istraživanja je pokazalo da je samo trideset ili šezdeset minuta gledanja komedija dovoljno da se poveća nivo imunoglobulina A, koji je deo imunološkog sastava i čija je uloga da nas štiti od bakterijskih infekcija i problema gornjeg disajnog sistema, kao što su prehlada i grip. Smeh stimuliše unutrašnje organe, pojačavajući dotok krvi i povećavajući njihovu delotvornost, što je posebno dobro za pravilnu pokretljivost creva.

Deset minuta pravog trbušnog smejanja ima anestetičko dejstvo. Dobar smeh opušta napete mišiće i povećava lučenje endorfina u mozgu, stimuliše srce i cirkulaciju krvi, te je ekvivalent bilo koje druge standardne aerobne vežbe. Smejanje je vežba za trbušne mišiće i pomaže u poboljšanju tonusa mišića, podstiče rast jer deluje na lučenje hormona rasta, pa je dobro pustiti decu da se što više smeju.

Istraživači sa Medicinske škole u Harvardu, koji su proučavali vitalnost osoba u zrelim godinama i izglede za dugotrajan život, otkrili su da su osobe s osećajem za humor dugovečne. Utvrdili su da smisao za šalu znatno produžava život, donosi sreću, jača
odbrambene sposobnosti, oplemenjuje dušu i telo.

Osmehom imamo moć da oraspoložimo, odobrovoljimo prisutne, ali i sebe. Mnogi misle da se mogu smejati tek kad su srećni, ali tajna je da je i obrnuto moguće - što se više smejemo, čak i glupostima ili bez posebnog razloga, to ćemo biti zadovoljniji. Međutim, važno je razlikovati prirodan i iskren smeh od ironičnog podsmeha ili ciničnog ismejavanja, jer smeh gradi, a podsmeh ruši dobre odnose.

Razloga za frustracije uvek ima dovoljno, ali možemo ih otkloniti ako pokušamo da uvidimo i smešnu stranu onoga što nas frustrira. Sve ima svoje dobre i loše strane. Kad smo otvoreni prema duhovitosti i u negativnim stvarima, ima manje razloga za tugu. Zato negujte dobro raspoloženje, šalu i humor, radujte se što više i češće. Izbegavajte uzrujavanje i ljutnju. Čim osetite nešto veće neraspoloženje koje može vedrinu da pretvori u ljutnju, pronađite nešto smešno. Smeh je najbolja protivteža i najefikasnija preventiva nerviranju. Osmehom pokazujemo ljubaznost i ostavljamo dobar utisak. Nasmešeni ljudi su pristupačniji i privlačniji, susretljiviji. Osmeh je kao otvorena vrata - pokazatelj dobrodošlice, a osobe sa širokim osmehom zrače toplinom koja pleni.

Poslednjih desetak godina ekonomisti su počeli da koriste sreću, a ne samo bruto nacionalni proizvod kao merilo uspeha kompanije, jer osmehprivlači kupce. Ne samo da razbija barijere između dve osobe već pokazuje stepen poverenja. Da bismo uspeli u bilo kom poslu koji ima veze s odnosima s javnošću i usluživanjem, moramo da naučimo da se osmehujemo, a osmeh bi trebalo da bude autentičan, baš kao i proizvod koji nudimo. Osim toga, humor stimuliše zaposlene, utiče na bolje komunikacijske veštine, upravljanje konfliktima, prevazilaženje stresa, na efikasnije rešavanje problema i poverenje, a kao posledica svega javlja se veća produktivnost.

SMEH KAO TERAPIJA I PUT DO OZDRAVLJENJA

Decu bi odmalena trebalo naučiti da prepoznaju smešne stvari, kao i smešnu stranu naoko ozbiljnih situacija i pokazati im kako da se šale na svoj račun. Takav pogled na svet doneće im mnogo dobrog. Najveći smisao za humor imaju oni koji su sposobni i spremni da se smeju na svoj račun.

Mnoge zdravstvene klinike prepoznale su pozitivno dejstvo terapije smehom na bolesnike, te je i primenjuju. U Sjedinjenim Američkim Državama postoji udruženje za terapijski humor, koje se bavi promocijom ovog oblika lečenja, a čine ga lekari, medicinske sestre, psihijatri i ostali stručnjaci.

Primer kako se smeh koristi u svrhu lečenja može se videti u filmu "Patch Adams", gde glavnu ulogu doktora igra Robin Vilijams.

Smejanjem ublažavamo svaku gorku situaciju i uviđamo njene dobre strane, jer vedrina daje vedru perspektivu. Smeh nam pruža nadu, kroz smeh otklanjamo suze. Smeh pomaže da zaboravimo misli koje nam stvaraju tugu.