Med - slatki dar prirode || Hello Magazin!

Opravdano se kaže da ne postoji prirodnija namirnica od meda, jer je to smesa vode i jednostavnih šećera: 80 g šećera na 100 g ukupne mase, od kojih je najvećim delom zastupljena fruktoza, a znatno manje glukoza, a sadrži i oko dvadeset pet različitih oligosaharida koji imaju lekovita svojstva.

Med sadrži više od pet stotina različitih spojeva, pa je to jedan od razloga što niko nije uspeo da napravi uspešan surogat ove jedinstvene namirnice. Zahvaljujući izuzetnom sastavu, med se od davnina smatrao svetom hranom i jednim od najvažnijih prirodnih lekova za lečenje širokog spektra tegoba.

Med je mešavina niza organskih kiselina, aminokiselina, enzima, peludnih zrnaca, eteričnih ulja, flavonoida, vitamina i minerala u manjim količinama. Od vitamina preovlađuju B1, B2, B5, B6, C, D, E, K, a od minerala natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, jod, bakar, hrom i selen i drugi vredni sastojci. Šećeri sadržani u medu su: fruktoza - oko 41 odsto, glukoza - 34 odsto i saharoza - 1-2 odsto. Količine pojedinih materija zavise od vrste meda i njegovog porekla.

Ova namirnica izniman je izvor energije jer predstavlja lako svarljivu visokokaloričnu hranu zbog čega je pogodna posebno za sportiste budući da povećava izdržljivost i smanjuje zamor mišića. Zahvaljujući svom sastavu, med je i odličan antioksidans. Deci se prepuručuje posle navršene prve godine života.

Dokazano je da sirovi med ubrzava oporavak osoba koje su zaražene bakterijom MRSA, otkrili su naučnici na univerzitetu Waikato u Novom Zelandu. Ta bakterija je, inače, otporna na antibiotike. Takođe, sirov med pospešuje zaceljivanje ožiljaka, a može pomoći i u oporavku manjih opekotina i rana. Osim toga, med ima antibakterijska svojstva i može da pomogne u lečenju bakterija ešerihije koli.

Neprerađeni med takođe pomaže u probavi jer je probiotik, a naučnici sa univerziteta u Švedskoj otkrili su da je med delotvoran u lečenju čira na želucu.

Med je izvrstan izvor energije, sa manje kalorija, jer je kombinacija glukoze i fruktoze, koja obezbeđuje sporije sagorevanje energije za razliku od šećera koji sadrži čistu saharozu. Med je poznat kao prirodni i zdrav zaslađivač. Međutim, danas je med u prodavnicama jednostavan šećerni sirup koji nema hranljivu vrijednost, jer prolazi kroz mnoge prerade da bi pri svakoj temperaturi ostao u tečnom stanju.

Drevni Grci su nekada med zvali hranom bogova zbog njegovih hranljivih sastojaka, a danas se za takav učinak mora potražiti čisti sirovi med. Pošto je bogat mnogim aktivnim materijama, med je odličan saveznik u očuvanju dobrog zdravlja i lepote. Bogat je aminokiselinama neophodnim za normalan život svake ćelije. Prikupljanjem peludi pčele prikupljaju i znatne količine gvožđa, kalijuma, kalcijuma i drugih minerala i oligoelementa, koje kasnije prerađuju u med. Ti sastojci ubrzavaju proces obnove ćelija, a umornoj koži daju sjaj i svežinu.

Med sadrži brojne enzime, pa je pogodan i za tretiranje nečiste i masne kože. Zbog tih svojstava odličan je za problematičnu kožu adolescenata. Deluje kao prirodni antibiotik koji smiruje upalne procese u slučaju bubljica i akni. Med je i sastavni deo mnogih kozmetičkih proizvoda. Izvrstan je kao maska za lice koja uklanja nečistoću, hrani suvu i dehidriranu kožu, te pomaže u uklanjanju bora.

Med takođe deluje na postizanje i održavanje idealne telesne težine. Ukoliko imate manjak kilograma, med vam može pomoći jer njegova redovna konzumacija podstiče apetit ljudi koji ga, inače, nemaju. S druge strane, jednostavan i vrlo efikasan napitak, korišćen i za detoksikaciju, pomaže u redukciji telesne težine. Čaši mlake vode dodajte kašičicu meda i dve kašike limunovog soka i to pijte svako jutro na prazan želudac. Takođe, ovaj napitak može biti od koristi posle obilnih ili masnih obroka.

Dobro zatvoren, med ima neograničeni rok trajanja, iznad 41°C gube se njegova lekovita svojstva, a kristalizacija je prirodno svojstvo meda koje nimalo ne utiče na njegov kvalitet.

LEKOVITOST RAZLIČITIH VRSTA MEDA

Lečenje medom naziva se apiterapija, a popis njegovih lekovitih svojstava veoma je dugačak. Najpoznatije svojstvo meda je olakšavanje simptoma gripa i prehlade, odnosno bolesti respiratornog trakta, kao što su bronhitis, upala grla i sinusa. Izvrstan je za rane jer deluje kao antiseptik, smanjuje bol i izvlači otrove od ugriza ili uboda.

Na opekotinu možete što je moguće pre da nanesete čist med, što će sprečiti stvaranje plika i omogućiti zaceljenje kože bez ožiljka. Pri kožnim problemima, kao što su ispucala koža, osipi, svrab i razne kožne nečistoće pomažu obloge od meda.

Med je od velike pomoći kod raznih probavnih tegoba, zatvora, gastritisa, te čira na želucu, a polaganje obloga od meda preporučuje se kod svih vrsta upala. Med može da pomogne u podizanju nivoa gvožđa i snižavanju nivoa masnoće u krvi, kao i čišćenju celog organizma. Poznato je i njegovo blagotvorno dejstvo kod problema s očima: mrene, konjunktivitisa i drugih.

Različite vrste meda često ciljano deluju na pojedine tegobe. Tako, na primer, žalfijin (kaduljin) i lipov med olakšavaju tegobe disajnih organa i prehladu, ali med od lipe nije preporučljiv srčanim bolesnicima. Med od lavande koristi se protiv nadutosti i grčeva, reguliše rad srca, pomaže kod čira na želucu, pospešuje mokrenje, a deluje i protiv napetosti ili migrena. Tamni med kestena podstiče cirkulaciju, reguliše rad želuca, creva, jetre i žuči, preporučuje se kod anemije, uklanja umor i jača mišiće, kao i imunitet organizma. Bagremov med koristi se kod problema krvožilnog sastava, kod zatvora, a budući da deluje umirujuće, pomaže i kod nesanice, nervoze i napetosti. Livadski ili cvetni med preporučuje se posebno kod alergija i za jačanje imuniteta. Posebno je dobar med bagrema za koji se zna da ima najniži glikemijski indeks (oko 0,35) od svih ostalih vrsta i ne deluje na naglo oslobađanje insulina iz pankreasa.

KAKO PREPOZNATI SIROV I PRERAĐEN MED

Nigde ne postoji zakon koji od pčelara ili fabrika zahteva da odrede je li med sirov ili koliko je prerađen. Med koji se ne proizvodi u Evropskoj uniji često sadrži antibiotik hloramfenikol koji može biti opasan za zdravlje trudnica. Zbog toga je uvoz meda iz Kine zabranjen 2002. godine. Čak i natpis na tegli da je organski ne garantuje da je sirov. Med koji je sirov nije bistar i na vrhu tegle nakupe se beli tragovi peludi, pa s vremenom kristalizuje. To ne znači da se med pokvario, nego je sirovi med prirodni konzervans. Taj se med može vratiti u tečno stanje, ako se tegla s medom stavi na petnaest minuta u šerpu s toplom vodom. Bele naslage na vrhu tegle sirovog meda sadrže B vitamine, vitamine C, D i E, kao i minerale i još trideset jedan antioksidant.

Boja sirovog meda varira zbog različitog cveća iz kojeg pčele uzimaju nektar, pelud i smole. Što je med tamniji, to znači da sadrži više antioksidanata. Sirov med obično sadrži veliku količinu polifenola, antioksidanta koji smanjuje rizik od raka, masnoću u krvi i pomaže u lečenju bolesti srca. U najtamnijem medu polifenola ima oko 201 mg po gramu, dok u medu koji se najčešće prodaje u prodavnicama polifenola ima samo 71 mg po gramu.

Neprerađeni med takođe sadrži propolis, koji je prozvan pčelinji penicilin. Propolis nastaje tako što pčele mešaju smolu sa svojom slinom da bi stvorile antibakterijsku i antivirusnu zaštitu, čime se osiguravaju da ne prenesu bolesti u svoju košnicu. Tragovi propolisa čine med prirodnim antibakterijskim proizvodom. Pčele takođe u med unose enzim glukoza oksidaza. Kada taj enzim dođe u dodir s vlagom, stvara antiseptik vodikov peroksid koji uništava bakterije, ali ne oštećuje tkivo.