Recite zbogom glavobolji || Hello Magazin!

Svako od nas je u nekom trenutku iskusio kako se čovek oseća kada ga zaboli glava. Glavobolja je stara koliko i ljudski rod, a bol se češće javlja i jači je ukoliko smo umorni. Prema jednoj od teorija bol nastaje zbog uspravljenog položaja čoveka, rasporeda kičmenih pršljenova i načina na koji hodamo.

Statistika na globalnom nivou otkriva da se čak četrdeset sedmoro ljudi na svakih stotinu odraslih stanovnika bar jednom u toku prošle godine požalilo na glavobolju. Radi se o problemu sa značajnim socio-ekonomskim momentom, koji je potcenjen, a dijagnostika ostaje nepotpuna, što vodi ka tome da pacijenti ne dobijaju odgovarajuću terapiju.

Postoje dve velike grupe: primarna i sekundarna glavobolja. Za efikasan i adekvatan tretman neophodno je saznanje o kom tipu glavobolje je reč.

U prvu grupu spadaju tenzijska glavobolja, migrena, klaster glavobolja i glavobolja koja nastaje usled prekomernog uzimanja lekova protiv glavobolje.

Drugu grupu čine glavobolje proistekle iz drugih medicinskih razloga: oboljenja nervnog sistema, intrakranijalne hipertenzije, intrakranijalna krvarenja, hematomi, apsces, meningitis ili arteritis.

Tenzijska glavobolja
- Ovo je najčešći oblik glavobolje. Nastaje usled stresa, emotivnog uzbuđenja, cervikalnog sindroma, umora ili zbog slabe toniranosti vratnih mišića. Javlja se povremeno, ali može da pređe u hronično stanje. Češće pogađa žene nego muškarce i javlja se posle perioda adolescencije. Reč je o jakom bolu koji nije pulsirajući i koji se obično proteže dvostrano, prema vratu. U ređim slučajevima, javlja se praćen fotofobijom, mučninom i povraćanjem.

Migrena
- Ovaj tip primarne glavobolje češće pogađa žensku populaciju. Može se javiti već u pubertetu, u periodičnim razmacima, a i nasledni faktor igra ulogu. Karakterišu je zapaljenski poremećaji lokalizovani oko nerava i krvnih sudova glave. Zbog migrene je praktično onemogućen uobičajen život, budući da je intenzitet bola veoma jak. Bol je pulsirajući i ograničen na jednu polovinu glave. Često je praćen mučninom, povraćanjem i fotofobijom. Napad migrene traje uglavnom od jednog sata do dva ili tri dana.

Klaster glavobolja

- Reč je o najređem obliku glavobolje, koji se češće javlja kod muškaraca nego kod žena, obično u srednjim godinama. Karakteriše je izuzetno jak bol u slepoočnicama, zbog čega oči suze i crvene su. Javlja se povremeno i ima tendenciju da postane hronični problem. Prekomerna i produžena upotreba analgetika za ublažavanje glavobolje pogoršava prvobitno stanje. Češće se javlja kod žena nego kod muškaraca. Bol je izuzetno jak i ne popušta. Obično se javlja u jutarnjim časovima. Zbog specifičnog porekla pojačava se kada se prestane sa upotrebom medikamenata.

Pojedini faktori mogu da utiču na pojavu različitih vrsta glavobolje, pri čemu se kao uzročnici navode stres, emotivno uzbuđenje, umor, glad, nedostatak sna, upotreba alkohola, neudoban položaj pri radu, nepravilno držanje tela, jak vetar, sezonske promene, pojedine namirnice... Zbog svega toga, ukoliko znamo šta je u prošlosti izazivalo glavobolju, možemo pokušati da sprečimo njeno ponovno javljanje.

Kod dijagnostikovanih slučajeva glavobolje, kao što je migrena, postoji niz preventivnih tretmana koji se sprovode pod nadzorom lekara, kako bi se izbeglo njeno ponovno javljanje i učestalost. Poznato je da u više od pedeset od sto slučajeva glavobolja spontano nestaje. U zavisnosti od karakteristika, postoje različite vrste terapije kojima se može uticati na glavobolju, pri čemu su u najrasprostranjenijoj upotrebi analgetici.

Najčešće se propisuju paracetamol, ibuprofen, acetilsalicilna kiselina i metamizol. Kafein, kodein, ergotamin, hlorpromazin i opijati sa analgetskim delovanjem koriste se kod posebnih vrsta glavobolje i njihovu upotrebu strogo mora da kontroliše lekar. Masaža vrata i ramena, mirovanje u krevetu i relaksacija u slabo osvetljenom prostoru mogu da ublaže bol.

Kada je potrebno obratiti se lekaru

Iako se glavobolja smatra banalnim simptomom, koji se može ublažiti upotrebom analgetika, postoje slučajevi, srećom veoma retki, kada se ovaj simptom javlja usled nekog ozbiljnijeg oboljenja.

Trebalo bi da se obratimo lekaru ukoliko je bol akutnog tipa, ali se nedavno javio u kombinaciji sa težim simptomima, kao što su ukočenost vrata, visoka temperatura, povraćanje, neurološke tegobe ili problemi sa vidom.

Takođe, i ukoliko je bol toliko jak da ometa svakodnevni život, ili kada je hroničan, ali neutvrđenog porekla, i povezan sa slabošću u mišićima, paralizom, promenom govora, otežanim gutanjem ili smetnjama sa vidom.

Inače, problemi sa očima ne utiču direktno na glavobolju. Radi se o tome da osoba koja ima slabiji vid napreže periorbitalnu muskulaturu kako bi bolje videla, usled čega se javljaju napetost mišića i bol.

Prirodni lekovi i masaza protiv bola

Najčešći okidači za glavobolju su premor, neispavanost, loše držanje tela i vrata, stres, dugotrajna izloženost vetru, promaja, problemi sa vidom, trovanje štetnim materijama, visok krvni pritisak i slično.

Prirodni lekovi su neškodljivi za razliku od hemijski proizvedenih sredstava protiv bolova. Jedan od najstarijih recepata je masaža bolnog predela glave polovinom sirovog krompira.

Čaj od kantariona može biti veoma efikasan lek protiv glavobolje, posebno one koja je izazvana stresom, nerviranjem i uopšte lošim raspoloženjem. Čaj od đumbira, u koji je dodat sok od pola limuna, takođe ublažava karakteristične simptome migrene, a to su glavobolja i mučnina.

Nekada i obična voda može da otkloni bol. Naime, osobe koje tokom dana unose vrlo malo tečnosti mogu usled dehidracije da osećaju glavobolju, zbog čega je obavezno uzimati bar litar i po vode dnevno.

Masaža je takođe blagotvorna za otklanjanje bola glave. Pri tom je potrebno neko vreme blago masirati nosnu kost u predelu između očiju, kao i predeo oko slepoočnica.

Takođe, masaža ramena, vrata i potiljka pospešiće cirkulaciju i doprineti da se bolje osećamo. Efekat će biti bolji ukoliko se pre masaže na tim mestima utrlja ulje mente.