Proverite da li ste pod pritiskom i sačuvajte zdravlje || Hello Magazin!

Hipertenzija je najčešći uzrok bolesti srca i krvnih sudova i drugih problema kardiovaskularnog sistema. Zbog toga je veoma važno preventivno delovanje na širokom društvenom nivou promocijom zdravih životnih navika.

Nastanak hipertenzije povezuje se sa genetskom predispozicijom, prekomernim konzumiranjem soli, masne hrane, alkohola i slatkih gaziranih i negaziranih pića, kao i gojaznost, koja podrazumeva povišenu masnoću u krvi, fizičku neaktivnost i pušenje.

Da bi se predupredile negativne posledice po zdravstveno stanje, važno je redovno ići na kontrolu kod lekara.

U Srbiji pedeset odsto muškaraca i četrdeset tri odsto žena ima povišen krvni pritisak, s tim da skoro polovina obolelih i ne zna da boluje od hipertenzije. U svetu boluje svaki peti, a u Srbiji svaki drugi građanin.

Ova bolest koja je nekada smatrana bolešću starih, danas je sve prisutnija u drugoj i trećoj deceniji života. Sve češća pojava povišenog pritiska kod mladih posledica je načina života jer mladi mnogo vremena provode za kompjuterom, ne bave se fizičkom aktivnošću ili odlaze u teretane gde nestručno rade vežbe, uzimaju brzu hranu sa mnogo soli, mnogo grickalica, energetskih pića. Zamenili su dan za noć, puše i pod stresom su.

Kod radno sposobnog stanovništva imamo takozvanu radno zavisnu hipertenziju, koja je posledica stresa na poslu usled sve više obaveza i neizvesnosti da li će ostati na radnom mestu.

Veoma je važno pravilno i na vreme lečiti hipertenziju i dostići ciljne vrednosti krvnog pritiska, koji su stroži ako pacijent ima šećernu bolest, puši i ima povećan nivo masnoće u krvi.

Normalna vrednost krvnoga pritiska je 120/80 mmHg. Neke osobe imaju uobičajeno nešto niže vrednosti pritiska, što je posledica građe njihovoga tela, fiziološko je stanje i ne znači bolest. S godinama zbog starenja, vrednosti postaju nešto više, ali ne više od 140/90 mmHg, što se smatra gornjom vrednošću normalnoga krvnog pritiska.

Povišen krvni pritisak je podmukla bolest, koja godinama ne mora da pokazuje nikakve znake. Tek kada se manifestuje oštećenje na srcu, mozgu, bubrezima ili očima, shvatimo da je reč o povišenom pritisku. No, ponekad vrlo rano bolesnici osećaju neke od simptoma hipertenzije: bol i pritisak u glavi posledica su neprimereno pojačanog protoka u arterijama mozga, koji se ne može dovoljno odbraniti od visokog pritiska. Budući da je mozak izuzetno osetljiv na promene u cirkulaciji, jer su njegove potrebe za kiseonikom velike, a nalazi se zatvoren u lobanjskoj jami bez mogućnosti proširenja, ovaj pritisak na površinu mozga izaziva glavobolju. Sličan je i mehanizam mučnine.

Dijagnoza hipertenzije ne postavlja se na osnovu samo jednog merenja pritiska. Ako se kod nekoga više od tri puta izmeri pritisak veći od 140/90 mmHg, smatra se da ta osoba boluje od hipertenzije. Ukoliko se na vreme ne leče posledice stalnog opterećenja srca kao pumpe koja tera krv kroz telo, i oštećenje krvnih sudova svih organa u telu zbog povećanog pritiska je neminovno.

Hipertenzija je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj angine pektoris i infarkta miokarda. Ovi pacijenti su osetljiviji na nedostatak kiseonika u srčanom mišiću, tako da je češća iznenadna srčana smrt. Međutim, trebalo bi znati da i preterano snižavanje krvnog pritiska (previše terapije) takođe izaziva neželjene posledice.

Povišen krvni pritiska je bolest poremećene ravnoteže brojnih mehanizama, od emocionalnih reakcija, fizičkog napora do autonomnog nervnog sistema endokrinih žlezda koje izlučuju hormone noradrenalina, adrenalina i angiotenzina.

Pomozite sebi i snizite pritisak

Brza šetnja
- Fizička aktivnost omogućava da srce bolje koristi kiseonik tako da se ne napreže previše. Svakodnevno vežbajte ili brzo hodajte bar pola sata. S vremenom povećavajte brzinu ili produžite dužinu šetnje.

Jedite hranu bogatu kalijumom
- Voće i povrće bogato je kalijumom koji snižava krvni pritisak. Uzimajte 2.000 do 4.000 mg kalijuma na dan, koji ćete naći u svežim namirnicama: krompiru, paradajzu, soku od narandže, bananama, pasulju, grašku, dinjama i suvom voću poput šljiva i grožđa.

Ograničite unos soli
- Izbegavajte previše začinjenu hranu, umake, sosove, beli hleb, konzerve, peciva, gotovu hranu. Dovoljno je uzimati 1.500 mg soli na dan. Pola kašičice soli iznosi oko 1.200 mg.

Čašica alkohola je dozvoljena
- Umereno konzumiranje alkohola, što podrazumeva jednu četvrtinu do pola čaše alkoholnog pića na dan, bolje snižava krvni pritisak nego potpuna apstinencija, pokazala je studija Boston’s Brigham and Women’s Hospital. Jedno piće bi iznosilo 3,4 dl piva, 1,5 dl vina ili 0,4 dl žestokog napitka. Veće količine alkohola deluju loše, ali male količine štite srce.

Bez kofeina i nikotina
- Kofein povisuje krvni pritisak stezanjem krvnih sudova, kao i zbog povećavanja efekta stresa. Kad smo pod stresom, telo nam pumpa više krvi, što povisuje pritisak. Kofein pogoršava ovo stanje, pa ukoliko ne možete bez kafe, pijte onu bez kofeina. Cigarete bi apsolutno trebalo zaboraviti.

Pritisak merite svakih šest meseci
- Mlađe osobe bi trebalo da mere pritisak bar jednom godišnje, a ljudi srednje životne dobi na šest meseci. Češću kontrolu zahtevaju svi koji u porodici imaju povišen pritisak ili druge faktore rizika: gojaznost, pušenje, fizičku neaktivnost, povišene masnoće, šećernu bolest.

Terapija
- Terapiju ne uzimajte na svoju ruku ili po preporuci prijatelja, jer svaki pacijent ima svoj lek ili kombinaciju lekova i ne postoji univerzalno lečenje.