Borba protiv virusa || Hello Magazin!

Nalazimo se u godišnjem dobu kad vladaju viroze, grip i prehlade. Više od dve stotine virusa izaziva prehladu, a veći broj čestica napada respiratorne organe. Svaka malaksalost, povišena temperatura tela, glavobolja, kašalj, bolovi u mišićima i zglobovima, ukazuju na simptome gripa.

Dok prehada počinje postepeno, simptomi gripa počinju naglo i izraženiji su. Bolest traje najmanje sedam dana, a malaksalost se oseća i posle ozdravljenja. Najčešće se bolest prenosi kijanjem, govorom i kašljanjem. Virus može da se širi i na razdaljini većoj od dva metra.

Da bi se izbegla zaraza, potrebno je izbegavati gužve i čekanje u redu. Da ne biste zarazili druge, pri kašljanju i kijanju pokrijte nos i usta maramicom i bacite je odmah posle upotrebe. Ako možete, uvek koristite papirne, a ne platnene maramice. Ako nemate papirnu maramicu, pokrijte usta i nos dok kijate, a ruke posle toga smesta operite.

Grip se prenosi direktnim kontaktom, ali i preko zaraženih predmeta, kao što su šipke u gradskim autobusima, gelenderi i slično. Zadržite ruke što dalje od očiju, nosa i usana. Perite ih što češće vodom i sapunom, a važno je i da ih dobro osušite jer se bakterije brže šire na vlažnim rukama nego na suvim. U borbi protiv prenošenja virusa preporučuju se sredstva koja sadrže alkohol.

Dobra preventiva je često čišćenje kvake na vratima i ostalih čvrstih površina sa kojima ste u kontaktu. Najbolja zaštita od gripa ipak je vakcinacija, koja se posebno preporučuje starijim osobama, bolesnicima i osobama koje su zaposlene u zdravstvenim ustanovama. Koliku će zaštitu pružiti vakcinacija zavisi od imuniteta i životne dobi.

U borbi protiv virusa trebalo bi obratiti pažnju i na ishranu. Potrebno je u organizam unositi hranu bogatu vitaminima C, E i A. Svakodnevna umerena fizička aktivnost takođe može da pokrene mehanizme odbrane imunog sistema.

Dvadeset do trideset minuta dnevno šetnje ili laganih vežbi je dovoljno jer naporne aktivnosti mogu da izazovu suprotan efekat i da smanje količinu belih krvnih zrnaca, čime se automatski povećava rizik od bolesti.

Stres takođe povećava osetljivost na prehladu. Zato je važno pronaći načine za opuštanje, a dobar san je obavezan na putu za ozdravljenje. Lečenje podrazumeva odmaranje, uz unošenje dovoljno tečnosti i hrane. Redovno provetravanje prostorija u kojima radite takođe ima bitnu ulogu.

Čaj ima veliku ulogu u borbi protiv gripa, posebno napitak pripremljen od nane, bokvice, belog sleza, šipka i lovora. Ispiranje nosa slanom vodom olakšava disanje, čime se uklanjaju čestice virusa i bakterija. Ispiranje grla slanom vodom pomaže protiv grebanja u grlu, a inhaliranje stimuliše izlučivanje sluzi.

Protiv bolova u grlu odlična je topla pileća supa, naročito ako se u nju dodaju beli luk, biber, kari, jer ljutim začinima se pospešuje razređivanje sluzi.

Sezona virusa gripa na severnoj polulopti počinje krajem decembra i traje do kraja marta.

POGREŠNO LEČENJE ANTIBIOTICIMA

Često ljudi sami postavljaju dijagnozu kad se suoče sa bilo kojim simptomima oboljenja. Neretko sami određuju i terapiju antibioticima, čije nepravilno korišćenje uopšte nije bezazleno. To nije ispravno jer antibiotici imaju efekta samo kod bakterijskih infekcija po antibiogramu. Virusne infekcije i grip ne leče se njima i ne bi ih trebalo uzimati bez saveta lekara, a to u Srbiji već godinu dana nije dozvoljeno.

VIRUSI I DECA

Pedijatri imaju više pacijenata, uglavnom zbog čestih respiratornih infekcija gornjih disajnih puteva. Osim na kijavicu i pojačano curenje sekreta iz nosa, mališani se žale i na bolove u grlu, kašalj, povećanu telesnu temperaturu.

Povišena temperatura koja traje do tri dana ne mora da bude razlog za zabrinutost ukoliko je opšte stanje deteta dobro. Ako je mališan veseo, raspoložen, normalno jede i igra se, treba mu davati što više tečnosti, toplih napitaka, lekove za snižavanje temperature i sirup za iskašljavanje, ako je potrebno. Ukoliko je dete malaksalo, ne jede, ima visoku temperaturu, ne igra se, obavezno bi trebalo da ga pregleda lekar.

Normalno je da zdravo dete predškolskog uzrasta godišnje preleži i do deset respiratornih infekcija u sezoni, što je pokazatelj njegovog dobrog imuniteta. Jedino na taj način dete stiče imunitet na određene viruse koji vladaju u kolektivu.

Cele godine deci treba jačati imunitet davanjem većih količina svežeg voća i povrća, pomoćnih lekovitih preparata i lekovitih biljaka, kao i meda deci starijoj od godinu dana koja nemaju atopijski dermatitis.