Zavisnost od kupovine || Hello Magazin!

Žene šopinguju, a muškarci kupuju. Ova "krilatica" sa nekoliko reči objašnjava razliku među polovima, a koren vuče iz pećinskog doba. Muškarci su tada bili isključivo lovci, a žene su sakupljale plodove. Jači pol bi se vraćao kući čim završi s lovom, dok je plen svež.

Pripadnicama lepšeg pola je trebalo više vremena da odaberu i sakupe ukusne i zdrave plodove. I to se, tvrde stručnjaci, danas prepoznaje u navikama. Muškarci odmah kupe to što im se sviđa, a dame satima biraju i prebiraju... Prosečna žena provede ispred izloga godišnje 48 sati i 51 minut, kako su istraživači izračunali. A, koliko tek razmišlja o tome, teško je i poverovati.

- Zavisnost od kupovine se prepoznaje po tome što počnu da se nagomilavaju dugovi, kriju računi, a pojavljuju laži o tome koliko je novca potrošeno. Kupoholičari su u stalnom strahu da će biti otkriveni - kaže psihijatar Lorin Koran sa Univerziteta u Stanfordu.

Jedna studija je pokazala da svakih 60 sekundi devojke i žene pomisle na kupovinu. Ako se uzme u obzir da spavaju osam sati, ispada da 960 puta dnevno misle na šoping. One to često opravdaju višom silom ili terapeutskom svrhom, jer im kupovina pomaže da "prežive" svakodnevne stresove. Takođe, statistika kaže da su dame koje u kupovini provode više od 17 sati nedeljno, mršavije i zdravije. Zahvaljujući novim cipelama i odeći, češće su nasmejane i manje sklone depresiji.

- Šoping popravlja raspoloženje ženama, bez obzira na to da li je kupila nešto neplanirano na rasprodaji ili ono što dugo želi - tvrdi klinički psiholog Adrien Bonior.

I poznati estetski hirurg Pol Begli priznao je da ima taj "porok".

- Mnogo radim, pošteno plaćam porez i smatram da sam zaslužio tu mrvicu zadovoljstva. Uz to, osećam da je moja sreća zarazna. Kada nasmejan dođem na posao i saradnicima poželim dobro jutro, oni se odmah oraspolože - kaže Begli.

Ipak, pisac Sara Dinent podseća da kupoholičari vremenom postaju nezajažljivi u želji za posedovanjem novih stvari. Nauka ima objašnjenje za ovu pojavu. Pre više od decenije, psihijatar Emil Krapelin je dijagnostifikovao bolest oniomaniju (od grčkih reči onios - prodaja i mania - ludilo). Ovaj termin objašnjava kompulzivnu želju ili potrebu za kupovinom, a prepoznaje se kao prisilno šopingovanje jer nema kontrole.

Krapelin je u studiji napisao da je normalno da se čovek s vremena na vreme razveseli nekom sitnicom, ali "oniomanijaci" ne razmišljaju da li to mogu da priušte i da li im je potrebno. On je u eksperimentu dokazao da sam čin kupovine donosi kratkotrajno olakšanje i trenutnu psihičku nagradu.

Izmerio je električne aktivnosti u mozgu, otkrivši da je deo koji upravlja lepim osećajima tokom šopinga preaktivan, ali to brzo prođe kod kupoholičara. Svaka zavisnost, pa i ova, rađa krivce, zato često osećaju stid i kajanje. Ozbiljan problem se javlja kada to ugrozi egzistenciju, život i odnose sa najbližima.