Budimpešta - i brdo i nizija pod krunom "kraljice Dunava" || Hello Magazin!

Tamo gde je nekada teklo Panonsko more, "nasukala" se i "kraljica Dunava". I nije joj bilo dovoljno da gospodari jednom, nego se zavodljivo "protegla" na obe strane evropske reke. Tako to valjda rade prave lepotice, što Budimpešta nesumnjivo jeste. A kako i da ne bude, kada je, 1873. godine, nastala spajanjem brda i nizije, Budima i Pešte. I kako da ne bude kada grad od dva miliona stanovnika ima devet ćuprija, i još se ne zna da li je lepši Most Slobode, Lančani, Eržebet... Još ako se posmatraju pod svetlima, sa reke, dok brodić krstari po noći... Pa onda sve one impozantne građevine koje staru damu, kako nazivaju mađarsku prestonicu, čine večno atraktivnom.

Sve je ovde u znaku broja sedam. Toliko je bilo ugarskih plemena koji su, pod vođstvom Arpada, 896. godine naselili prostor Panonske nizije i današnje Mađarske. Koliko je to bilo važno, videlo se vek kasnije, kada je Milenijum slavljen na velika zvona, uz gradnju velelepnih zdanja, koje Budimpešta i danas brižno čuva. Među njima je i Ambasada Republike Srbije, koju je na poklon od jedne grofice dobio davnašnji ambasador Jovan Dučić.

Burna je bila njena istorija, smenjivali su se vlastodršci, menjale se zastave, ali Mađari i danas s ponosom pričaju o velikom reformatoru i najvoljenijem vladaru Matiji Korvinu Pravednom, sinu Janoša Hunjadija, koji je 1486. godine zauzeo i Beč. Bio je oženjen napuljskom princezom Beatriče koja je u zemlju dovela čitavu svitu italijanskih umetnika, pa je taj period poznat kao renesansa. Posle smrti njenog supruga, Mađari su izgubili teritorije koje je osvojio. Potom je Pešta 1526. godine pala pod vlast Turaka, a 1541. i Budim. Iz tog perioda, osim tamnog vilajeta koji se nadvio, ostala je anegdota da je po dolasku u zemlju, Sulejman Veličanstveni ugarskom kralju Lajošu Drugom ponudio kafu. Kada ju je ovaj popio, izjavio je da nikada u životu nije pojeo ružniju crnu čorbu.

Ali da ne bismo mnogo otišli u istorijske dane, krenućemo u (ovovremeni) obilazak grada. Za početak, naviku da smeće bacate po ulici, ostavite na granici, jer su javne površine besprekorno čiste. To je prvi utisak koji će vam "kraljica Dunava" spontano nametnuti. Drugi "praktični" utisak je da gradski prevoz savršeno funkcioniše. Za 400 forinti moći ćete da se vozite "uniformisanim" žutim tramvajima, crvenim trolama ili plavim autobusima, a tu je i prva podzemna železnica u kontinentalnoj Evropi i još tri metro linije. Treći utisak je Dunav - ponekad plav, ponekad siv. Na njegovoj levoj obali, smestio se Budim. Susret sa njim pruža veličanstven prizor, podsećajući na one iz bajki koje smo voleli. Određena doza mistika takođe prija. Pa onda sa tim (pred)osećajem krenite ka brdu Gelert, koje pod svojim okriljem čuva Ribarsku tvrđavu sa sedam belih tornjeva i zamak, ali krije i podzemne lagume i lavirint koji je pokrenula davna erozija. U njegovim hodnicima mnogi su pronašli spas od bombi iz Drugog svetskog rata. Ljubitelji naučne fantastike ovde mogu da se inspirišu, jer podzemne pećine, bar one koje je moguće posetiti u pratnji vodiča, jesu fantastično nedokučive. A veličanstvena Kraljevska palata, vladarska rezidencija do početka 20. veka, posebno je čarobna kada padne noć, a svetiljke zasijaju.

Na budimsku stranu se obično stiže uspinjačom, a vi iz Budima pređite u Peštu peške. Kako? Lako i brzo. Potražite Lančani ili Sečenji most sa lavovima, za mnoge najlepšu ćupriju na Dunavu. Pre nego što se u to uverite, evo nekoliko informacija o njemu. Ime je dobio po idejnom tvorcu, grofu Ištvanu Sečenjiju, koji je osam dana čekao da prođe oluja, kako bi stigao na drugu obalu do teško bolesnog oca, koji je za to vreme preminuo. Tada se zarekao da će podići stalni most i radovi su počeli dve decenije kasnije, da bi sedam godina kasnije, 1849. svečano otvoren. Tako su Budim i Pešta spojeni fizički, a ubrzo i ujedinjeni. Blizu Lančanog mosta se nalazi "Nulti kilometar", tačka od koje se mere sva rastojanja u Mađarskoj.

Na peštanskoj obali, duž Dunava, skrenite levo u pravcu Trga Košut i Parlamenta, simbola Budimpešte. Zadiviće vas ta impresivna građevina otvorena na samom početku 20. veka, u neogotskom stilu, sa kupolom podignutom na tačno 96 metara visine. Dovoljno je da napravite krug oko nje, pa da ostanete zadivljeni, mada potpuni doživljaj pruža obilazak sa vodičem. Kažu da čišćenje zgrade počinje 1. januara i završava se za 365 dana, kada počinje novo "kupanje". To je odgovor na pitanje zbog čega su ovde uvek postavljene skele sa čistačima. Parlament je sa katedralom Svetog Ištvana ili Stefana, u kojoj se čuva munificirana desna ruka prvog mađarskog kralja koji je narod preobratio u hrišćanstvo, najviša građevina u gradu. U blizini se nalazi i najveća sinagoga u Evropi, odnosno druga po veličini u svetu, za koju se ulaznica plaća deset evra.

Da biste ispratili važan "foto-trend", sigurno ćete potražiti Trg heroja i Milenijumski spomenik sa sedam konjanika. Pogled u visinu, ka vrhu centralnog stuba, vodi vas do kipa Arhangela Gavrila. Ako ste željni muzejskih šetnji, možete da se zadovoljite upravo ovde, jer su, sa bočnih strana trga, smešteni Muzej lepih umetnosti i Muzej savremene umetnosti. Deca, i ona večita deca, radije biraju šetnju do obližnjeg Zoološkog vrta, a pažnju svim generacijama izmami tvrđava Vajdahunjad.

I tu je, naravno, ulica Vaci, odnosno mađarska verzija Knez Mihailove. Pešačka zona krcata užurbanim meštanima i turistima, šoping radnjama, kafićima i tračevima, čini se, ne može da parira šmeku našeg sokaka. Ali je svakako prijatno prošetati ovom "stazom" i na kraju hedonistički odmor napraviti na Trgu Verešmarti, u najstarijoj poslastičarnici "Žerbo", u kojoj svi poručuju istoimeni kolač. Jeste da je ukusan i da ima zlatnu pločicu koja govori o njegovom kvalitetu, ali treba znati i da je njegova protivvrednost - devet evra.I naravno, poseta Mađarskoj se obavezno "zaslađuje" vinom, jer je to jedan od aduta ove zemlje i bar dvadesetak vinskih regija, od kojih svaka izvlači svog "džokera". Kada je, recimo, Ludvig 14 probao "tokajac", oduševljeno je rekao: "Ovo je kralj vina i vino kraljeva". Pili su ga u slast i Betoven i Petar Veliki. Uprkos inovacijama, "tokajac", koji se proizvodi u istoimenoj regiji, i dalje je na glasu najboljeg nacionalnog vina. Odmah za njim je "bikova krv". Moguće je da ćete vi svoj glas dati nekom trećem, koje ćete uz perkelt - tradicionalni gulaš od goveđeg mesa začinjen ljutom paprikom, probati u jednoj od tradicionalnih čardi. Dok vam svira čardaš muzika...

ANDRAŠI BULEVAR

Svi putevi vode preko dva i po metra dugačkog, i pod zaštitom Uneska čuvanog, Andraši bulevara sa prelepim drvoredima. Zanimljivo je da se drveće seče i obnavlja na svakih deset godina, jer krošnje ne smeju da premaše visinu zgrada. A one su ovde savršeno očuvanih fasada, među kojima se izdvaja Opera, čiju je gradnju dozvolio austro-ugarski car Franc Jozef, pod uslovom da ne bude viša od one u Beču. I bila je niža, ali raskošnija, pa je na otvaranju 1884, car ljutito izgovorio: "Ti Mađari!".

BANJA USRED GRADA

Cela Budimpešta je posebna zbog velikih kompleksa javnih kupatila rasutih po gradu, koji potiču s kraja 19. veka. Ko je slab na spa hedonizam, na pravom je mestu. U samom centru Pešte, u Gradskom parku se nalazi najveća evropska banja - Sečenji. Budim se prepoznaje po Gelertu i Kirali, koja podseća na autentična turska kupatila.

NASELJENO OKO 2.000 SRBA

Sa velikom seobom Srba pod Arsenijem Trećim Čarnojevićem, 1690. godine, naš narod je u velikom broju stigao i u Budimpeštu. Pristizao je na ovo tle i tokom devedesetih prošlog veka, pa ih je sada oko 2.000. Zato tu opstaje aktivna zajednica Srba, srpski vrtić, osnovna škola, gimnazija i učenički dom. U samoj blizini Vaci ulice, nalazi se Srpska, a u njoj hram Velikomučenika Svetog Georgija. Zadužbine Save Tekelije i Jakova Ignjatovića su takođe bitne za srpsku manjinu.