Prednosti i rizici upotrebe kontaktnih sočiva || Hello Magazin!

Kontaktna sočiva su u sve rasprostranjenijoj upotrebi, bilo da je reč o razlozima estetske prirode ili komforu. Prave se u obliku diska sa izvijenim ivicama, prirodno su providna i koriste se za korekciju vida pacijenata kod kojih su ustanovljeni problemi kao što su hipermetropija, miopija i astigmatizam.

Sočiva predstavljaju okularne proteze, koje su poznate i koriste se od kraja devetnaestog veka. Iako su prva tvrda sočiva od metakrilata bila u uobičajenoj upotrebi od 1948. godine, a prva meka sočiva proizvedena 1961, tek ona najnovije generacije poznata su po komforu i veoma malom broju komplikacija koje prilikom nošenja mogu da nastanu.

Kontaktna sočiva koja se postavljaju ispred rožnjače ispravljaju poremećaje u refrakciji oka, pre svega miopiju (kratkovidost) i hipermetropiju (dalekovidost), a u manjem stepenu i astigmatizam (štapoliki vid). Rožnjača se nalazi u prednjem delu oka i u kontaktu je sa spoljnom sredinom, a štite je očni kapci i suze, koje je takođe snabdevaju vlažnošću. Kada se sočivo postavi na rožnjaču, suze se nalaze ukleštene između, i stoga njihova funkcija nije više samo zaštitna već i korektivna, uz omogućavanje razmene kiseonika sa spoljnom sredinom. Upotreba kontaktnih sočiva kod dece ima dosta prednosti, i kada se deca naviknu na njih, terapeutsko delovanje je veoma povoljno.

Kod težih slučajeva narušene refrakcije, kao i kod miopije i hipermetropije, naočare sa debelim staklima su teške i neudobne, a periferni vid se sužava. U ovim slučajevima preporučuje se upotreba kontaktnih sočiva budući da su ona lagana, a kada se savlada proces njihove upotrebe i održavanje higijene, omogućavaju nesmetano odvijanje svih aktivnosti. To pozitivno utiče na samopouzdanje deteta, njegovu prihvaćenost u društvu i ponašanje u školi.

Danas, teži se tome da kontaktna sočiva počnu da se nose od najmlađeg uzrasta, uz poštovanje svakog pojedinačnog slučaja i mogućnosti deteta da nauči kako se ona koriste i čuvaju i kako se održava njihova higijena. Trebalo bi imati u vidu da se hipermetropija javlja pre školskog uzrasta, kod dece od četiri ili pet godina, a miopija nešto kasnije, pa u tim godinama postoji mogućnost upotrebe sočiva.

Kontaktna sočiva mogu biti tvrda i meka. Tvrda sočiva nisu toliko elastična, mala su i koriguju miopiju, hipermetropiju i astigmatizam, sve do dioptrije u iznosu od tri stepena. Lako se postavljaju i uklanjaju, ali je potrebno proći dug period privikavanja na njihovo nošenje i slabije se podnose. Meka sočiva su hidrofilna, veća su nego tvrda i lakše se podnose. Koriguju miopiju, hipermetropiju i blagi astigmatizam. U grupi mekih kontaktnih sočiva izdvaja se više tipova, u zavisnosti od sastava i materijala kompatibilnih sa metabolizmom i biohemijom rožnjače, tako da je omogućena njihova veća tolerancija i duža upotreba.

Mere opreza

Od vrste sočiva zavisi način njihovog održavanja. Tvrda sočiva zahtevaju higijenu na dnevnoj bazi i povremenu dezinfekciju. Meka, nasuprot njima, imaju hidrofilnu i poroznu strukturu, tako da akumuliraju organske ostatke i mikroorganizme, te je neophodno u svakom trenutku održavati njihovu vlažnost i češće ih dezinfikovati.

- Pre dodirivanja sočiva obavezno je pranje ruku.
- Obnavljajte sočiva u skladu sa uputstvima dobijenim od lekara. Mesečna sočiva je potrebno menjati jednom mesečno, a nedeljna jednom nedeljno. Rok trajanja tvrdih sočiva je više od dve godine.
- Koristite isključivo sredstva predviđena za održavanje sočiva da biste povremeno očistili nakupljene enzime.
- Dnevna sočiva bi tokom spavanja trebalo odložiti.
- Ne dozvolite da se sočiva sasuše, čuvajte ih u predviđenim posudicama, uz upotrebu specijalnih rastvora. Stara sočiva redovno menjajte novim.

Rizici

Premda je upotreba sočiva kao terapeutskog sredstva široko rasprostranjena jer ih nosi više od sedamdeset pet miliona ljudi u svetu, ne smemo gubiti iz vida da postoje ograničenja, kontraindikacije i komplikacije koje se mogu javiti za vreme njihovog korišćenja.

U najčešće rizike spadaju:
- netolerancija prema sočivima usled preosetljivosti;
- suvoća oka, uz smanjenu proizvodnju suza;
- upala rožnjače;
- infekcija rožnjače;
- netolerancija na neki od sastojaka;
- metabolička reakcija;
- komplikacije mehaničkog tipa.

Kod nekih osoba, lakrimacija, preosetljivost na svetlost, fizičke smetnje, uključujući i bol, mogu da otežaju ili onemoguće upotrebu kontaktnih sočiva. U pojedinim slučajevima nedovoljna snabdevenost rožnjače kiseonikom može da izazove upalu ili infekciju sluzokože oka ili same rožnjače, i tada govorimo o konjuktivitisu ili čiru na rožnjači. Da bi se sprečila pojava ovih problema, neophodno je pratiti savete oftalmologa ili optičara specijalizovanog za sočiva, naročito u periodu privikavanja. Redovne kontrole kod oftalmologa pokazaće u kakvom su stanju rožnjača i sočiva, što je od vitalnog značaja za privikavanje i kontinuiranu upotrebu.