Optimizmom protiv bolesti || Hello Magazin!

Odavno je utvrđena povezanost između psihološkog i fiziološkog zdravlja. Na čuveno pitanje da li vam je čaša poluprazna ili polupuna, većina se opredeljuje za drugi deo rečenice, što zapravo znači da s optimizmom gleda u budućnost, govore naučna istaživanja.

Dokazano je da optimisti, u poređenju sa ljudima za koje je čaša uvek do polovine prazna, imaju zdravije srce, da se bolje bore protiv stresa, da ređe dobijaju moždani udar. Mada sve to zvuči optimistično, nije lako i ostvarljivo s obzirom na probleme sa kojima se svakodnevno suočavamo, ali vredi pokušati vedro posmatrati svet.

Pozitivan pogled na svet oko sebe nije samo psihološka stvar koja se može naučiti ili koju nosimo karakterno, već ima veze i sa fiziologijom. Naučnici su utvrdili da antioksidansi pospešuju zdravlje tako što smanjuju nivo slobodnih radikala koji se proizvode kao odgovor tela na različite faktore, uključujući pušenje cigareta i zagađeni vazduh. Kada okupiraju čitavo telo, ove oštećene ćelije mogu da prouzrokuju nastanak raznih bolesti.

Telo antioksidanse proizvodi samo, ali većinu unosimo ishranom. Istraživanje pokazuje da prilikom merenjae nivoa antioksidansa u organizmu, optimistični ispitanici imaju nivo karotenoida tri do sedam procenata veći od pesimista. Važno je napomenuti da optimizam nije isključivo povezan sa uslovima života, jer vedar pristup životu jednako je prisutan i kod ljudi koji žive u visokorazvijenim i u siromašnim zemljama.

Osećanje beznađa kod žena povećava rizik od šloga, ustanovili su američki stručnjaci sa Univerziteta Minesote. Zdrave žene, koje hronično osećaju beznađe, češće imaju naslage u vratnim arterijama, koje mogu da izazovu šlog, a veruje se da su izloženije i srčanim bolestima.

Mnoge studije su dovodile u vezu depresiju i povećanu sklonost ka srčanim oboljenjima, a neke su ukazale da optimizam može da predstavlja prevenciju i od ovih bolesti. Istraživači sa Univerziteta Konkordija tvrde da, za razliku od pesimista, nivo hormona stresa kod ljudi koji razmišljaju optimistično ostaje stabilan čak i kada se suoče sa stresnim situacijama.

Osobe koje uvek razmišljaju pozitivno sklone su fizičkoj aktivnosti, zdravoj ishrani i dovoljno spavaju, imaju optimalan krvni pritisak, dobar imunitet i brže se oporavljaju posle neke bolesti.

PROTIV LETNJE DEPRESIJE

Depresivno stanje uglavnom se povezuje sa tmurnim, lošim vremenskim prilikama, najčešće zimi kada je dan najkraći, usled nedostatka dovoljne količine sunčeve svetlosti. Međutim, i leti se može pojaviti takvo stanje, a simptomi su gubitak na težini, slab apetit, razdražljivost, uznemirenost i poremećen san.

Simptomi letnje depresije su potpuno suprotni simptomima zimske depresije kada se osoba goji, više spava i pati od nedostatka energije. Najčešći uzrok letnje depresije su prevelika očekivanja, što je razumljivo budući da je to vreme za odmor i zabavu. Problem nastaje kada se shvati da godišnji odmor od dve ili tri sedmice neće biti dovoljan da se realizuju svi planovi, na primer, odlazak na određenu destinaciju usled finansijskih poteškoća ili nekih drugih nepredviđenih okolnosti. Najbolje je smanjiti očekivanja, to jest ne praviti prevelike planove, već se opustiti i uživati u onome što je realno i moguće.

Pored toga, mnoge devojke brinu kako će se pojaviti u kupaćem kostimu na plaži jer nisu zadovoljne svojim izgledom, te se osećaju neprijatno, pre svega nesigurno, zbog čega izbegavaju druženje na plaži, gde je većina njihovog društva. Osobe koje zbog visokih temperatura veći deo dana provode u kući, u zamračenoj, klimatizovanoj prostoriji uz televiziju i brzu hranu, sklone su mračnim mislima.

Sve uočljiviji problem letnje depresije je previše provedenog vremena na društvenim mrežama, tako da imaju fikciju da se druže, a posmatranje fotografija njihovih prijatelja sa egzotičnih destinacija u njima izaziva zavist i shvataju da je njihov život nezanimljiv.

Da ne bi zapali u teške misli, neophodno je realno sagledati sopstvene mogućnosti i pronaći način za zabavu, probuditi u sebi kreativnost i pokušati shvatiti da dobro raspoloženje ne zavisi od novca, jer odlazak na obližnje izletište sa prijateljima može biti nezaboravno iskustvo. Lepe slike dalekih egzotičnih destinacija ne podrazumevaju i ispunjenu dušu. Lepota života je u nama, našim mislima i očekivanjima koja ne smeju da budu nerealna, jer u protivnom uvek sledi razočaranje.